.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1508/2020
04.11.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nemanja Lukić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3394/18 od 17.10.2018. godine, u sednici veća održanoj dana 04.11.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3394/18 od 17.10.2018. godine i Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1123/16 od 05.02.2018. godine i ODBIJAJU SE kao neosnovani tužbeni zahtev tužioca AA iz ..., za utvrđenje da je u radnom odnosu na neodređeno vreme kod poslodavca Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, počev od 01.01.2009. godine, kao i zahtev za isplatu neisplaćenih zarada za period od juna 2013. godine zaključno sa februarom 2017. godine, sa pripadajućim doprinosima penzijskog, invalidskog i socijalnog osiguranja i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka.
OBAVEZUJE SE tužilac da tuženoj na ime naknade troškova revizijskog postupka isplati iznos od 18.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana prijema otpravka ove presude.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1123/16 od 05.02.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor tužene o stvarnoj nenadležnosti Prvog osnovnog suda u Beogradu. Stavom drugim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe učinjeno podnescima od 26.09.2016. godine i 29.06.2017. godine. Stavom trećim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno je da je tužilac u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tužene kao poslodavca, počev od 01.01.2009. godine. Stavom četvrtim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana je tužena da tužiocu isplati na ime neisplaćenih zarada, pojedinačno navedene mesečne iznose, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom od dana dospelosti do isplate, kao što je bliže navedeno ovim stavom izreke, kao i da u korist tužioca uplati doprinose penzijskog, invalidskog i socijalnog osiguranja, Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i doprinose osiguranja za slučaj nezaposlenosti, Nacionalnoj službi za zapošljavanje RS. Stavom petim izreke, odbačena je kao neuredna tužba u delu kojim je tužilac tražio utvrđenje svih prava i obaveza iz radnog odnosa. Stavom šestim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove postupka u iznosu od 261.274,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3394/18 od 17.10.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu trećem, četvrtom i šestom izreke. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka.
Tužilac je podneo odgovor na reviziju.
Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tužilac počev od 2008. godine, bio zaposlen kod tuženog Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Policijska uprava za Kosovsku Mitrovicu, na radnom mestu policajca, te da mu je isplaćivana plata i uplaćivani doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, do maja meseca 2013. godine, od kada je tužiocu bez ikakvog upozorenja ili obrazloženja obustavljena isplata zarada. Tužilac nema rešenje o zasnivanju radnog odnosa kao ni radnu knjižicu, s obzirom da se, prema njegovoj tvrdnji, svi primerci ovog rešenja nalaze kod tužene kao poslodavca, a tužiocu prilikom zasnivanja radnog odnosa nije uručen primerak rešenja o zasnivanju radnog odnosa. Tužiocu nije dostavljeno upozorenje pred otkaz niti odluka o prestanku radnog odnosa. Iz uverenja RF PIO od 12.08.2016. godine, utvrđeno je da za tužioca postoje podaci o osiguranju i uplati doprinosa za period od 28.05.1988. godine do 31.05.2013. godine, a iz potvrde PIO od 12.08.2016. godine proizlazi da za tužioca postoje podaci o stažu osiguranja, zaradama, naknadama zarada, osnovicama osiguranja, ugovorenim i drugim naknadama u visini uplaćenih doprinosa ostvarenih od 01.01.1970. godine, a zdravstvena legitimacije tužioca overena je do 31.12.2013. godine.
Tužba u ovom sporu je podneta 23.05.2016. godine.
Prvostepeni sud je zaključio da je tužilac u spornom periodu bio u radnom odnosu kod tužene kao poslodavca koja nije donela rešenje o zasnivanju radnog odnosa kao ni odluku o prestanku radnog odnosa, na koji način je onemogućila tužioca da ostvari pravo na pravni lek, saglasno članu 210. stav 4 i 5. Zakona o policiji.
Po mišljenju prvostepenog suda, tužena je onemogućila tužioca da ostvari i zaštiti svoja prava.
Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev u smislu odredbe člana 16, 154. stav 1. i 190. Zakona o obligacionim odnosima i člana 164. Zakona o radu, sa čime se u potpunosti saglasio drugostepeni sud.
Osnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.
U smislu člana 195. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ 24/05…32/13) sudska zaštita u radnom sporu može se tražiti u roku od 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno od saznanja za povredu prava.
Tužiocu nije dostavljena odluka o prestanku radnog odnosa, tako da se može smatrati da je za povredu prava saznao u junu 2013. godine, (prema njegovom iskazu), s obzirom da je poslednju platu primao u maju mesecu 2013. godine.
Podnošenjem tužbe 23.05.2016. godine, tužilac je prekludiran u zaštiti svog prava iz radnog odnosa. Nezavisno od toga što mu tužena kao poslodavac nije dostavila odluku o prestanku radnog odnosa, tužilac je (prema njegovom iskazu) saznao za povredu prava u junu mesecu 2013. godine, zato što mu je od juna meseca tužena bez upozorenja i bilo kakvog obrazloženja, obustavila isplatu plata.
Shodno navedenom, Vrhovni kasacioni sud je preinačio nižestepene presude i odbio kao neosnovan zahtev tužioca za utvrđenje da je u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog. S obzirom da od glavnog zahteva (utvrđenje postojanja radnog odnosa) zavisi sudbina sporednih zahteva (isplata zarade, doprinosa), to su i ovi zahtevi neosnovani.
Na osnovu člana 416. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u stavu prvom izreke.
Odluka o troškovima postupka doneta je na osnovu člana 153. stav 1, 154. stav 1, 163. stav 2. i 162. ZPP., a visina odmerena u traženom iznosu, na ime sastava revizije.
Predsednik veća – sudija
Božidar Vujičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
