.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1509/2022
22.06.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Komnenić, predsednika veća, Dragane Mirosavljević i Zorana Hadžića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirko Tomić, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za saobraćaj i turizam ''Banbus'' d.o.o. Obrenovac, čiji je punomoćnik Branko Vujović, advokat iz ..., sa umešačem na strani tužioca mal. BB iz ..., čiji je zakonski zastupnik VV iz ..., radi utvrđenja, poništaja rešenja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2625/20 od 02.09.2021. godine, u sednici održanoj 22.06.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2625/20 od 02.09.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Obrenovcu P1 36/14 od 22.01.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca prema tuženom kojim je traženo da se utvrdi da je tužiocu nezakonito prestao radni odnos kod tuženog i da se poništi rešenje o prestanku radnog odnosa br. ../13 od 16.10.2013. godine, kao zahtev neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se utvrdi da je tužilac kod tuženog zasnovao radni odnos na neodređeno vreme 04.12.2012. godine i da se obaveže tuženi da ga vrati na rad. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu isplati na ime naknade štete u visini od 100% prosečne zarade na ime naknade za bolovanje zbog povrede na radu, počev od 15.10.2013. godine, kao dana prestanka radnog odnosa do dana prestanka uzroka privremene sprečenosti za rad, zbog povrede na radu, a po prestanku sprečenosti za rad zbog povrede na radu da mu isplaćuju naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu i opštem aktu preduzeća, sa pripadajućom zateznom kamatom od dana prestanka radnog odnosa pa do isplate. Stavom četvrtim izreke, tužilac je obavezan da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 79.500,00 dinara.
Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž1 2625/20 od 02.09.2021. godine, odbio kao neosnovane žalbe tužioca i umešača na strani tužioca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Obrenovcu P1 36/14 od 22.01.2020. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 18/20), i utvrdio da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revident u reviziji ukazuje da je pri donošenju pobijane presude drugostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka, jer je izreka presude nerazumljiva, a obrazloženje o bitnim činjenicama suprotno dokazima predatim sudu i izvedenim dokazima na javnoj raspravi, što je sadržaj bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku. Međutim, ta bitna povreda odredaba parničnog postupka nije razlog zbog kog revizija može da se izjavi, u smislu odredbe člana 407. stav 1. tačka 2. istog Zakona.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na određeno vreme na radnom mestu vozača 10.12.2012. godine. Prethodno je tužilac, 04.12.2012. godine, u vozilu tuženog na liniji ...-..., bio u svojstvu putnika, sa vozačem GG, radi upoznavanja sa trasom linije. Nakon što je sa tuženim zaključio ugovor o radu na određeno vreme, tužilac se povredio, pa je na bolovanju bio do marta 2013. godine. Između parničnih stranaka je potom zaključeno 5 ugovora o radu na određeno vreme i to: 11.03.2013. godine, 12.06.2013. godine, 13.07.2013. godine, 14.08.2013. godine i 15.09.2013. godine. Pobijanim rešenjem od 16.10.2013. godine, tužiocu je prestao ugovor o radu zbog isteka vremena na koje je radni odnos zasnovan, na osnovu odredbe člana 175. stav 1. Zakona o radu.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo odbijanjem tužbenog zahteva tužioca za poništaj predmetnog rešenja o prestanku ugovora o radu, utvrđenje zasnivanja radnog odnosa na neodeđeno vreme i naknadu štete.
Odredbom člana 31. stav 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05...32/2013), propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na neodređeno ili određeno vreme. Prestanak radnog odnosa propisan je odredbom člana 175. istog Zakona, tako što radni odnos prestaje, pod tačkom 1. te odredbe Zakona, istekom roka za koji je zasnovan.
U konkretnom slučaju, parnične stranke su zaključile ugovor o radu na određeno vreme, pa je tužiocu radni odnos kod tuženog prestao istekom roka na koji je zasnovan. Nema uslova za primenu odredbe člana 32. stav 1. Zakona o radu, kojom je propisano da ako poslodavac sa zaposlenim , pre stupanja na rad, ne zaključi ugovor o radu u pisanom obliku smatra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodređeno vreme danom stupanja na rad, pošto su parnične stranke zaključile ugovor o radu na određeno vreme. Obaveza poslodavca da zaposlenom naknadi štetu Zakonom o radu je, odredbom člana 191. stav 1. propisana kao posledica nazakonitog prestanka radnog odnosa, što ovde nije slučaj.
Navodima revizije tužioca o tome da iskazi saslušanih svedoka nisu međusobno saglasni i da je sud propustio da utvrdi bitne činjenice u vezi sa radno- pravnim statusom tužioca kod tuženog, pobija se pravilnost ocene dokaza i ukazuje na pogrešno, odnosno nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljeno. Revizija ne može da se izjavi zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, shodno odredbi člana 407. stav 1. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, osim u slučaju iz člana 403. stav 2. tog zakona, što ovde nije slučaj. Sud odlučuje po svom uverenju, na osnovu savesne i brižljive ocene svakog dokaza zasebno, svih dokaza kao celine i na osnovu rezultata celokupnog postupka, koje će činjenice da uzme kao dokazane, jer je tako propisano odredbom člana 8. Zakona o parničnom postupku, pa je pobijanje ocene dokaza bez uticaja na odlučivanje.
Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 154. i 155. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu ishod postupka.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odluku kao u izreci doneo primenom člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća - sudija
Gordana Komnenić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
