Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbi članova 408. i 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tužene do ...2016. godine, kada je napunio 65 godina i penzionisao se. Rešenjem tužene od 21.07.2016. godine utvrđeno je da je tužilac raspoređen na neodređeno vreme na radno mesto viši stručni saradnik – sanitarni inspektor u Odeljenju za sanitarnu inspekciju Novi Sad, sa koeficijentom za obračun i isplatu plate od 21,27, te pravom na dodatak za minuli rad i na utvrđenje osnovice u skladu sa zakonom. Prigovor tužioca izjavljen protiv ovog rešenja odbijen je rešenjem tužene od 11.08.2016. godine. Tužilac je dana 31.08.2016. godine, tužbom pokrenuo parnicu za poništaj ovih rešenja. Parnica je okončana usvajanjem tužbenog zahteva, pravnosnažno donošenjem drugostepene presude dana 11.12.2017. godine, koju je tužilac primio dana 19.01.2018. godine. Do penzionisanja tužilac je u spornom vremenskom periodu primao platu obračunatu prema koeficijentu iz poništenog rešenja, a obavljao je sve poslove sanitarnog inspektora, od najjednostavnijih do najsloženijih. Iste poslove kao tužilac obavljali su i drugi zaposleni na poslovima sanitarnog inspektora, ali su dva zaposlena primala platu sa koeficijentom za obračun od 23,05, a dva zaposlena sa koeficijentom za obračun plate 28,05. Prema Pravilniku tužene iz jula meseca 2016. godine, poslovi sanitarnog inspektora su svrstani u tri zvanja sa različitim vrednostima koeficijenta za obračun plate, pri čemu su za sva radna mesta predviđeni isti uslovi rada i opis poslova bez obzira u kom zvanju su se obavljali. Sporna naknada štete predstavlja razliku između zarade obračunate prema koeficijentu od 28,05 dinara i isplaćene zarade tužiocu primenom koeficijenta od 21,27 do penzionisanja.

Prvostepeni sud je, na osnovu odredbi člana 104. Zakona o radu usvojio postavljeni tužbeni zahtev, nalazeći da tužiocu pripada pravo na naknadu štete zbog povrede zakonskog prava na jednaku zaradu za rad iste vrednosti. Istaknuti prigovor zastarelosti potraživanja je odbio, nalazeći da je merodavan rok od deset godina iz člana 379. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, koji je počeo da teče dana 19.01.2019. godine prijemom presude kojom su poništena rešenja tuženog, poslodavca i nije istekao do podnošenja tužbe 31.01.2021. godine.

Drugostepeni sud ne prihvata kao pravilnu primenu materijalnog prava na osnovu koje je tužbeni zahtev usvojen. Stanovište drugostepenog suda je da nema mesta primeni odredbe člana 379. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, pošto ona reguliše rok zastarelosti naplate potraživanja utvrđenih pravnosnažnom sudskom odlukom, kakva odluka još nije doneta, već se novčana naknada zahteva u predmetnoj parnici. Nalazi da je za sporno potraživanje iz radnog odnosa po članu 196. Zakona o radu merodavan rok zastarelosti od tri godine. Prihvata stanovište prvostepenog suda da sporna šteta svoj materijalnopravni osnov ima u odredbama člana 104. Zakona o radu, ali ne prihvata stanovište prvostepenog suda da se rok zastarelosti računa od prijema presude o poništaju odluka tužene. Tužilac bi imao pravo na naknadu štete i za slučaj da nije poništavao odluke poslodavca, tako da se trogodišnji rok zastarelosti računa od dospelosti svake razlike mesečne zarade za sporni period od 21.07.2016. godine do ...2016. godine i on je istekao do dana podnošenja tužbe 31.01.2021. godine .

Po stanovištu Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je odbio tužbeni zahtev kao neosnovan.

U konkretnom slučaju, utvrđeno je da je tužilac dana 31.08.2016. godine pokrenuo parnicu radi poništaja rešenja poslodavca od 21.07.2016. godine i 11.08.2016. godine, na osnovu kojih mu je za poslove radnog mesta na koje je raspoređen određen koeficijent za obračun plate od 21,27. Zahtev za novčanu isplatu u toj parnici nije postavio, već je to učinio podnošenjem tužbe u ovoj parnici dana 31.01.2021. godine.

Po odredbama člana 104. stavovi 2, 4. i 5. Zakona o radu, zaposlenima se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrste koji ostvaruju kod poslodavca; odluka poslodavca koja nije u skladu sa ovom garancijom je ništava; u slučaju povrede navedene garancije zaposleni ima pravo na naknadu štete.

Povreda navedene garancije utvrđena je u ovoj parnici kao prethodno pitanje, pošto na osnovu činjeničnih navoda tužbe i postavljenog tužbenog zahteva u parnici za poništaj rešenja tužene ova pitanja nisu bila predmet raspravljanja. U toj parnici rešenja su poništena zbog formalnih nedostataka.

Zastarelost počinje da teče prvog dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva ispunjenje obaveze (član 361. stav 1. ZOO). Zastarelost nastupa kada istekne poslednji dan zakonom određenog vremena (član 362. ZOO). Zastarevanje se prekida podizanjem tužbe i svakom drugom poveriočevom radnjom preduzetom protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom, u cilju utvrđivanja, obezbeđenja ili ostvarenja potraživanja (član 388. ZOO).

Pravilno drugostepeni sud, u skladu sa navedenim zakonskim odredbama, nalazi da je rok zastarelosti od tri godine počeo da teče od dospelosti svake neisplaćene razlike zarade za sporna tri meseca do penzionisanja tužioca, te da je istekao do dana podnošenja tužbe u ovoj parnici. Ostvarivanje spornog prava na naknadu štete u konkretnom slučaju nije vezano za poništaj odluka tužene, pa vođenjem parnice i donošenjem pravnosnažne presude za poništaj odluka nije došlo do prekida zastarevanja u smislu navedenih zakonskih odredbi.

Pravilno je odlučeno i o parničnim troškovima na osnovu odredbi članova 165. stav 2, 153. stav 1, 154. i 163. ZPP. Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jelica Bojanić Kerkez, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić