.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 151/2015
20.05.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužioca D.P. iz K., čiji je punomoćnik B.L., advokat iz K., protiv tuženog G.k. DOO R., čiji je zakonski zastupnik R.M. iz R., a punomoćnik S.M., advokat iz J., radi utvrđenja i isplate, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 418/14 od 18.03.2013. godine, u sednici održanoj 20.05.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 418/14 od 18.03.2013. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Delimičnom presudom Osnovnog suda u Jagodini, Sudske jedinice u Rekovcu P1 2920/10 od 19.11.2013. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se prema tuženom utvrdi da je u periodu od 01.04.2005. godine pa do 31.05.2005. godine tužilac bio zaposlen kod tuženog sa radom na određeno vreme, a da je počev od 01.07.2005. godine pa do 01.11.2006. godine bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme, po kom osnovu mu pripadaju sva prava koja proističu iz rada, a što je tuženi dužan da prizna, kao neosnovan. Drugim stavom izreke odlučeno je da će o preostalom delu tužbenog zahteva sud odlučiti po pravnosnažnosti ove presude.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 418/14 od 18.03.2013. godine, žalba tužioca je odbijena i prvostepena presuda potvrđena.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11, 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.
U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju ovaj sud, pazi po službenoj dužnosti, a ni povrede iz tačke 12. ove zakonske odredbe, na koju se ukazuje u reviziji, jer pobijana presuda nema nedostataka zbog kojih se njena pravilnost nije mogla ispitati.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog dana 01.11.2006. godine zasnovao radni odnos na neodređeno vreme na poslovima mesara u prodavnici u R., a dana 05.06.2007. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog odbijanja da zaključi aneks ugovora o radu. Tužilac je u toku postupka istakao da je kod tuženog počeo da radi aprila meseca 2005. godine na poslovima mesara, da tom prilikom nije zaključio ugovor o radu, a da je nakon dva meseca dobio otkaz, da bi se opet vratio na rad kod tužioca i 01.11.2006. godine zaključio ugovor o radu. Tuženi je ove navode tužioca osporio kao neosnovane. Tužilac je tužbu za utvrđenje postojanja radnog odnosa u spornom periodu podneo sudu dana 15.10.2007. godine.
Ispitujući dozvoljenost podnete tužbe, nižestepeni sudovi su zaključili da je ona neblagovremena, s obzirom da je tužilac za povredu svojih prava saznao dana 01.11.2006. godine, kada je sa tuženim, kao poslodavcem, zaključio ugovor o radu i predao radnu knjižicu, a svakako dana 05.06.2007. godine kada mu je prestao radni odnos kod tuženog, pri čemu je tužbu podneo po isteku roka od 90 dana predviđenog odredbom člana 195. Zakona o radu. Iz ovih razloga pobijanom presudom je odbijen tužbeni zahtev tužioca za utvrđenje da je u spornom periodu bio u radnom odnosu kod tuženog.
Razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava nisu osnovani.
Tužilac u ovoj parnici zaštitu prava traži tužbom za utvrđenje, koja po opštim pravilima parničnog postupka, nije vezana za rok. Međutim, tužilac u konkretnom slučaju traži utvrđenje prava po osnovu rada, koja su uređena posebnim zakonom, Zakonom o radu, koji propisuje poseban postupak zaštite tih prava i rok u kome se ona može ostvariti.
Prema članu 195. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05), propisano je da protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog ili kad je zaposleni saznao za povredu prava, zaposleni može da pokrene spor pred nadležnim sudom u roku od 90 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanja za povredu prava. Povreda prava u vezi sa radom se može učiniti i faktičkom radnjom ili nečinjenjem poslodavca, kao u konkretnom slučaju – ne zaključivanjem ugovora o radu sa licem koje faktički obavlja rad, na način kako je to propisano članom 30. istog zakona. U toj pravnoj situaciji, početak roka za sudsku zaštitu vezuje se dan učinjene povrede, odnosno dan saznanja zaposlenog za učinjenu povredu.
Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, koje se u postupku po reviziji ne ispituje, da je u ugovoru o radu koji je tužilac kao zaposleni zaključio sa tuženim, kao poslodavcem, kao dan zasnivanja radnog odnosa upisan 01.11.2006. godine, bez spornog perioda na koji se odnosi tužbeni zahtev, kada je tuženom i predao radnu knjižicu u kojoj taj period rada nije upisan, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da se isti datum ima smatrati i momentom saznanja za učinjenu povredu, a najkasniji datum saznanja svakako bi bio 05.06.2007. godine, kada mu je prestao radni odnos. S obzirom da je tužbu podneo 15.10.2007. godine, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je ona podneta po isteku roka propisanim zakonom, iz kojih razloga je tužbu trebalo odbaciti kao neblagovremenu, a ne odbiti tužbeni zahtev, koji propust sudova nije učinjen na štetu tužioca, te odlukom ovog suda nije ni sankcionisan.
Kako se ostalim revizijskim navodima osporava utvrđeno činjenično stanje, suprotno članu 398. stav 2. ZPP, to je ovaj sud iz napred navedenih razloga, primenom člana 405. istog zakona, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća – sudija
Ljubica Milutinović, s.r.
