U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Marković, advokat iz ..., protiv tuženog Preduzeća za skladištenje i preradu žitarica i proizvodnju hleba i peciva „BB“ iz ..., koga zastupa Goran Planojević, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 913/15 od 20.04.2016. godine, u sednici održanoj 31.05.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 913/15 od 20.04.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Mladenovcu P1 88/15 od 08.12.2014. godine, stavom prvim i drugim izreke, poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog broj ... od 28.01.2014. godine, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i aneks ugovora o radu i obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 95.000,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 913/16 od 20.04.2016. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. tač. 2. i 3, zbog kojih se revizija može izjaviti. U obrazloženju presude, drugostepeni sud je ocenio bitne žalbene navode i naveo razloge koje je uzeo u obzir po službenoj dužnosti. Stoga su neosnovani revizijski navodi kojima se ukazuje da je apelacioni sud propustio da sankcioniše povrede pred prvostepenim sudom, čime se posredno ističe bitna povreda odredbe člana 374. stav 1. u vezi sa članom 396. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na radnom mestu … za obavljanje poslova ... . U periodu od 12.12.2013. godine do 10.01.2014. godine, tužilac se nalazio na bolovanju zbog bolesti - ..., i primao je terapiju u vidu injekcija sve do 18.12.2013. godine, kada je na kontroli utvrđeno da se njegovo zdravstveno stanje popravilo. Tužilac je kao član Upravnog odbora VV i predsednik GG 16.12 2013. godine prisustvovao godišnjoj sednici Skupštine VV,gde se zadržao 45 minuta. Rastojanje od tužiočevog stana do zgrade skupštine iznosi 1300 metara, tužioca je do zgrade i u povratku vozio prijatelj, a vožnja je u oba pravca trajala 5,5 minuta. Rešenjem tuženog od 28.01.2014. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. tačka 6. Zakona o radu – zbog zloupotrebe bolovanja. Tokom postupka je utvrđeno da je tužilac dostavio tuženom potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad zbog bolesti, zatim i doznake. Tokom lečenja tužiocu je preporučeno mirovanje koje ne podrazumeva samo ležanje, već izbegavanje teških fizičkih poslova i nepravilnih položaja kičme. Tužilac je bio na kontroli 18.12.2013. godine, kada je utvrđeno da se njegovo zdravstveno stanje popravilo. Konačno, utvrđeno je da tužilac kritičnom prilikom nije mogao da radi 8 sati bez ugrožavanja zdravlja, ali je mogao da hoda, sedi i da stoji (oko1 čas ili 1,30 časova).

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su poništili kao nezakonito rešenje tuženog kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu i tuženi je obavezan da ga vrati na rad.

Prema članu 179. stav 1. tačka 6. Zakona o radu, poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu ako za to postoji opravdano razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, između ostalog i ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad. Kolektivni ugovor tuženog po članu 97. tačka 6. propisuje da ukoliko zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad, poslodavac mu može otkazati ugovor o radu.

U konkretnom slučaju, utvrđeno je da je tužilac za vreme odsustva sa rada zbog bolesti, dana 16.12.2012. godine, prisustvovao sednici VV. Međutim, tokom lečenja tužiocu je pored medikamenata preporučeno i mirovanje koje nije podrazumevalo samo ležanje, a u završnoj fazi lečenja, tužilac je određeno kraće vreme mogao da hoda i sedi,odnosno njegovo zdravstveno stanje bilo je bolje, što je konstatovano od strane lekara dana 18.12.2012. godine. S obzirom na navedeno, pravilna je ocena nižestepenih sudova da tužilac preduzetom radnjom nije zloupotrebio pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad, budući da se u periodu odsustva zbog bolesti ponašao u skladu sa propisanom terapijom, pa nije bilo osnova za primenu otkaznog razloga iz člana 179. tačka 6. Zakona o radu. Stoga, navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Kako je tužiocu nezakonito otkazan ugovor o radu, tuženi je u obavezi da ga vrati na rad, u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Navodima revizije kojima se ukazuje da je tužilac za vreme bolovanja preduzimao radnje koje, inače, preduzima na poslu i da se pitanje zloupotrebe prava na privremeno odsustvo ne može rešavati isključivo medicinskim kriterijumima, zapravo se osporava ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se revizija ne može izjaviti prema članu 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić