.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1513/2023
15.06.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Milanović advokat iz ..., protiv tužene Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 5257/22 od 29.12.2022. godine, u sednici veća održanoj 15.06.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 5257/22 od 29.12.2022. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 5257/22 od 29.12.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 5257/22 od 29.12.2022. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Somboru P1 878/21 od 28.09.2022. godine kojom je, u stavu prvom izreke, odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tužena da tužilji za period od 01.08.2018. godine do 31.07.2021. godine na ime naknade za topli obrok i regres za korišćenje godišnjeg odmora isplati iznos od 207.163,89 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 12.08.2022. godine do isplate i iznos od 47.812,72 dinara na ime zatezne kamate obračunate do 11.08.2022. godine do isplate, naknadi troškove parničnog postupka sa traženom zakonskom zateznom kamatom (stav prvi izreke) i odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka (stav drugi izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplati na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora. O ovom pravu tužilje sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke revizijskog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, a kod utvrđenja da je tužilja kao zaposlena kojoj se plata isplaćuje u visini vrednosti minimalne zarade u javnoj službi, kao korisnik budžetskih sredstava, ostvarila pravo na naknadu troškova ishrane u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora po osnovu rada primenom koeficijenta za obračun i isplatu plata u kojem je sadržan dodatak na ime tih naknada i sastavni je deo koeficijenta za svakog zaposlenog.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud je odluku u stavu prvom izreke ovog rešenja doneo u smislu odredbe člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku.
Ispitujući dozvoljenost revizije, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Kako u konkretnom slučaju vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to revizija tužilje nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je odluku u stavu drugom izreke ovog rešenja, doneo u smislu odredbe člana 413. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Branislav Bosiljković,s.r.
Za tačnost otpravka
upravitelj pisarnice
Marina Antonić
