Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 27/20 od 13.01.2020. godine, stavom prvim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u presudi Osnovnog suda u Novom Sadu P1 337/18 od 19.11.2019. godine pa je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka u iznosu od 61.800,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate i određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom drugim izreke, odbijena je žalba i potvrđena je prvostepena presuda u preostalom usvajajućem delu i u delu odluke o prigovorima stvarne i mesne nenadležnosti. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u odnosu na stav prvi izreke kojim je preinačeno rešenje o troškovima parničnog postupka, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u smislu člana 404. ZPP.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14, 87/18).

Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako Vrhovni kasacioni sud oceni da je potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, ujednačiti sudsku praksu ili dati novo tumačenje prava (posebna revizija). Prema stavu 2 istog člana ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

U konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP da bi revizija tužioca bila dozvoljena, jer nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, imajući u vidu razloge drugostepenog suda za odluku o troškovima postupka, a ne postoji ni potreba za odlučivanjem o reviziji radi razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi novog tumačenja prava.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 420. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 28. stav 1. ZPP je propisano da ako je za utvrđivanje prava za izjavljivanje revizije merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok se prema članu 2. istog člana ne uzimaju u obzir, između ostalog, troškovi postupka ako ne čine glavni zahtev.

U konkretnom slučaju revizija je izjavljena protiv rešenja kojim je odlučeno o troškovima postupka, što u ovoj pravnoj stvari ne predstavlja glavni zahtev već sporedno potraživanje, zbog čega revizija tužioca nije dozvoljena.

Revizija tužioca nije dozvoljena na na osnovu člana 403.stav 2. tačka 2. ZPP kojim je propisano da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevu, jer se navedena odredba ne primenjuje u postupku po reviziji izjavljenoj protiv odluke o troškovima postupka.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 420. stav 6. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić