.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1519/2021
21.02.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula, Slađane Nakić Momirović, Marine Milanović i Dragane Boljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., čiji je punomoćnik Stefan Đorđević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo pravde, Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3576/20 od 14.01.2021. godine, u sednici veća održanoj 21.02.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3576/20 od 14.01.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3576/20 od 14.01.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2859/19 od 23.09.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime razlike od isplaćene do pripadajuće plate za period od avgusta 2016. do 2019. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom počev od datuma dospelosti do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da u ime i za račun tužioca uplati pripadajuće doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje, doprinose za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavasnje i doprinose za zdravstveno osiguranje Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, za period od 23.08.2016. do 31.08.2019. godine. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženoj na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 22.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3576/20 od 14.01.2021. godine, stavom prvim izreke, potvrđena je prvostepena presuda a žalba tužioca odbijena kao neosnovana. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14, 87/18, 18/20) – u daljem tekstu: ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o isplatama na ime manje isplaćene plate i uplate doprinosa u korist tužioca, uz pravilnu primenu materijalnog prava. Vrhovni kasacioni sud smatra da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, jer je revizija usmerena na razrešenje činjenično-pravnog pitanja konkretnog spora. Ne postoji ni potreba za odlučivanjem o izuzetnoj reviziji tužioca radi ujednačavanja sudske prakse, jer tužilac uz reviziju ne prilaže ni suprotne odluke u istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji, niti se na njih poziva.
Kako na osnovu iznetog proizlazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. istog zakona, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 23.08.2019. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužioca nije dozvoljena.
Vrhovni kasacioni sud je stoga, na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
