Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je zaključio da je revizija tuženog delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je ugovorom o radu koji je zaključio sa direktorom tuženog 01.11.2007. godine raspoređen na funkciju direktora društva uz konstataciju da istu funkciju obavlja od 1989. godine. Članom 2. stav 2. ugovora o radu je predviđeno da radni odnos tužioca traje do razrešenja dužnosti direktora najmanje 4 godine počev od 01.11.2007. godine, a članom 3. da tužilac ima pravo na zaradu koja se sastoji od zarade za obavljeni rad, vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa sa posebnim uspehom društva i druga primanja po osnovu radnog odnosa i to u visini od 100.000 evra neto godišnje. Članom 18. stav 1. ugovora, predviđeno je da tužiocu kao direktoru prestaje radni odnos razrešnjem ili ostavkom. Statutom tuženog od 12.06.2012. godine u članu 25. stav 1. tačka 12. propisano je da je skupština dužna da vrši imenovanje i razrešenje direktora društva. Odlukom o izmenama i dopunama Statuta, Skupština akcionara je na vanrednoj sednici održanoj 20.05.2013. godine usvojila izmene koje se odnose na organe i zastupanje društva. Izmene i dopune usvojene su u prečišćenoj konsolidovanoj verziji koja čini predlog i sastavni deo odluke. Donela je i odluku da prestaju da važe odredbe Statuta od 12.06.2012. godine. Statutom tuženog od 20.05.2013. godine u članu 25. stav 1. tačka 12. propisano je da Skupština akcionara vrši imenovanje i razrešenje članova Odbora direktora, a u članu 3. da članovi Odbora direktora biraju jednog od direktora za predsednika Odbora direktora koji će biti registrovan kod APR-a, da Odbor direktora može da razreši i izabere novog predsednika Odbora u bilo koje vreme, bez navođenja razloga. Na vanrednoj sednici od 20.05.2013. godine doneta je i Odluka o razrešenju direktora društva i Odluka o imenovanju članova Odbora direktora. Skupština akcionara je za članove Odbora direktora imenovala četiri člana, a na sednici održanoj 10.06.2013. godine je izabrala i petog člana Odbora. Odlukom o naknadama članova Odbora direktora od 10.06.2013. godine, utvrđeno je da će svi članovi Odbora direktora funkcije obavljati bez naknade. Za predsednika ovog organa izabran VV. Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova od 24.05.2013. godine u članu 3. je predviđeno da u sklopu kancelarije generalnog direktora sistematizovane su funkcije: „generalni direktor, finansijski direktor, poslovni sekretar generalnog direktora i pomoćnik za administrtivne poslove“. Odlukom o izmenama i dopunama Pravilnika od 10.06.2013. godine pored kancelarije generalnog direktora uvedena je i kancelarija Odbora direktora sa radnim mestom: „Predsednik Odbora direktora“ (jedan izvršilac) i određeno je da odluka služi kao osnov za izmenu Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 24.05.2013. godine i stupa na snagu danom donošenja. Ponudu za zaključenje ugovora o radu tuženi je učinio tužiocu 11.06.2013. godine, kojom se tužiocu nudi premeštanje na novo odgovarajuće radno mesto, smanjenje zarade, preciziranje iznosa osiguranja, odredaba o zabrani konkurencije i naknade za slučaj raskida radnog odnosa, a koji tekst aneksa je sastavni deo ponude. Tužiocu je ostavljen rok od 8 radnih dana da se na ponudu izjasni i upozoren je na posledice neizjašnjavanja. U obrazloženju je navedeno da ponuda i aneks održavaju promene u načinu upravljanja društvom koje su usvojene Odlukom o izmenama i dopunama Statuta od 20.05.2013. godine; da ponuda i aneks potvrđuju da ono što je društvo ponudilo tužiocu u toku pripreme i tokom vanredne sednice Skupštine društva od 20.05.2013. godine, u čemu je i tužilac učestvovao; da je to nastavak njegovog radnog odnosa i premeštaj sa radnog mesta generalnog direktora na radno mesto predsednika Odbora direktora; da se ponuda i aneks smatraju odgovorom na pismo tužioca od 21.05.2013. godine upućeno akcionarima u kome tvrdi da mu je raskinut radni odnos; da zarada i druga primanja i beneficije koje su tužiocu bile obezbeđene do sada moraju biti smanjene zbog lošeg poslovanja hotela u prethodne tri godine, kao i zbog ukupne poslovne politike „Lampsa grupe“. Članom 1. aneksa ugovora predviđeno je da neophodno uskladiti radno mesto zaposlenog sa izmenama u upravljanju kod poslodavca i sa promenom Statuta, budući da je zaposleni imenovan za predsednika Odbora direktora, de se član 2. stav 2. ugovora briše a da član 3. glasi: „Direktor ima pravo na zaradu koja se sastoji od zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zaradu po osnovu doprinosa, poslovnom uspehu društva i druga primanja po osnovu radnog odnosa u iznosu od 75.000 evra godišnje“, da članovi 4, 5. i 6. se odnose na korišćenje službenog automobila na iznos zdravstvenog i penzionog osiguranja, iznos naknade za poštovanje odredbe o zameni konkurencije. Aneks je potpisan od strane GG i VV. Tužilac je ponudu odbio, a aneks nije potpisao. Rešenjem tuženog od 27.06.2013. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog odbijanja da potpiše aneks ugovora o radu s pozivom na član 179. tačka 7. i 8. i član 192. Zakona o radu, i da mu radni odnos prestaje 26.06.2013. godine, odnosno danom dostavljanja rešenja sa obrazloženjem. Konstatovan je iznos koji tužiocu do dana prestanka radnog odnosa nije isplaćen u smislu člana 186. Zakona o radu, navedeno rešenje sadrži i pravnu pouku i potpisano je od strane članova Odbora direktora sa napomenom ispod pravne pouke. Tužilac je rešenje primio 28.06.2013. godine. Iz izjave članova Odbora direktora tuženog od 13.04.2021. godine utvrđeno je da su članovi Odbora direktora potvrdili da su 31.05.2013. godine na oglasnoj tabli tuženog objavili tekst Izmena Pravilnika o sistematizaciji i organizaciji poslova kojima je uvedena pozicija predsednika Odbora direktora društva.

Prvostepeni sud je na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja zaključio da je osporeno rešenje tuženog kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu zasnovano na zakonu, da sadrži sve potrebne elemente, da je ispoštovana procedura, da je u Odluci o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova od 10.06.2013. godine uvedena kancelarija Odbora direktora i radno mesto predsednika Odbora direktora, i da je navedeno da su izmene i sistematizacija poslova izvršene u cilju unapređenja procesa i organizacije rada kod tuženog, što je prema odredbi člana 171. stav 1. tačka 1. Zakona o radu preduslov koji se mora ispuniti da bi poslovadac zaposlenom mogao ponuditi izmenu ugovorenih uslova rada u vidu premeštaja na drugi odgovarajući posao uz regulisanje iznosa zarade i drugih primanja, te da je odluka stupila na snagu danom donošenja (10.06.2013. godine). Po nalaženju prvostepenog suda, odluka o razrešnju nije osnov za otkaz ugovora o radu, gde dalji status zaposlenih zavisi od mogućnosti poslodavca da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova, zbog čega je tužiocu upućen aneks za zaključenje ugovora o radu, da je postojao dogovor između tužioca i tuženog o imenovanju i radnom angažovanju na radnom mestu predsednika Odbora direktora. Kako je tuženi zbog statusnih promena i potreba procesa rada tužiocu ponudio premeštaj na odgovorajuće radno mesto, to su bili ispunjeni uslovi iz člana 179. stav 1. tačka 7. i 8. Zakona o radu da se tužiocu otkaže ugovor o radu. Odbijen je i zahtev tužioca za naknadu štete umesto vraćanja na rad u visini od 18 zarada u iznosu od 13.885.141,68 dinara sa kamatom, jer isti prati sudbinu glavnog tužbenog zahteva.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu sa obrazloženjem da tuženi u toku postupka nije dokazao da je izmenjeni Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji od 10.06.2013. godine, kojim je uvedena kancelarija Odbora direktora sa radnim mestom predsednik Odbora direktora, objavljen i kada, te da u vreme učinjene ponude (11.06.2013. godine) radno mesto koje je ponuđeno tužiocu nije bilo sistematizovano budući da tuženi nije dokazao da izmenjeni Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji kojim je uvedeno radno mesto predsednika Odbora direktora objavljen na oglasnoj tabli, odnosno da je isti sutpio na pravnu snagu pre učinjene ponude za zaključenje aneksa ugovora o radu. Takođe, spornim aneksom tužiocu nije mogao da bude ponuđen premeštaj, imajući u vidu da su u vreme učinjene ponude za zaključenje aneksa druga lica izabrana za članove Odbora direktora i predsednika Odbora direktora, što je konstatovano u odluci od 10.06.2013. godine, iz čega proizilazi da je tužiocu ponuđeno radno mesto koje je već bilo popunjeno. Po nalaženju drugostepenog suda, bez uticaja na drugačiju odluku je izjava članova Odbora direktora tuženog od 13.04.2021. godine kojom su potvrdili da su 31.05.2013. godine na oglasnoj tabli tuženog objavili tekst Izmena Pravilnika o sistematizaciji i organizaciji društva kojim je uvedena pozicija predsednika Odbora direktora, zato što je ta pozicija uvedena odlukom od 10.06.2013. godine, pa tuženi nije pružio dokaze da je pomenuta izmena Pravilnika objavljena oglasnoj tabli i stupila na snagu pre učinjene ponude. Zbog toga odbijanje tužioca da zaključi sporni aneks ugovora o radu nije moglo biti sankcionisano otkazom ugovora o radu na osnovu člana 179. tačka 7. i 8. Zakona o radu, što pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu čini nezakonitim.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo.

Odredbom člana 48. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 sa izmenama i dopunama) propisano je da direktor može da zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme. Radni odnos se zasniva ugovorom o radu. Radni odnos na određeno vreme može traje do isteka roka na koji je izabran direktor, odnosno do njegovog razrešenja. Međusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca uređuje se ugovorom. Lice koje obavlja poslove direktora iz stava 4. ovog člana ima pravo na naknadu za rad, koje ima karakter zarade i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa radom. Ugovor o radu sa direktorom zaključuju u ime poslodavca Upravni odbor, a kod poslodavca kog kog nije obrazovan Upravni odbor organ koji je određen aktom poslodavca.

Odredbom člana 171. stav 1. tačka 1. i 5. Zakon o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovorenih uslova rada, odnosno aneks ugovora o radu između ostalog radi premetaštaja na drugi odgovarajući posao radi potreba procesa i organizacije rada, radi premeštaja na drugo mesto rada kod istog poslodavca u skladu sa članom 173. ovog zakona, radi upućivanja na rad na odgovarajući posao kod drugog poslodavca u skladu sa članom 174. ovog zakona, ako je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje prava iz člana 155. stav 1. tačka 5. ovog zakona. Na osnovu odredbe člana 171. stav 2. Zakona o radu odgovarajućim poslom u smislu stava 1. tačka 3. smatra se posao za čije se obavljanje zahteva ista vrsta i stečen stručne spreme koji su utvrđeni ugovorom o radu koji se aneksira.

U konkretnom slučaju, tužiocu je aneksom od 11.06.201. godine ponuđeno drugo radno mesto, mesto predsednika Odbora direktora i smanjenje zarade, zbog promene u načinu upravljanja društvom i odgovarajućih promena Statuta usvojenih 20.05.2013. godine. U vreme učinjene ponude navedeno radno mesto- predsednik Odbora direktora (jedan izvršilac) još nije bilo sistematizovano Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji tuženog budući da tuženi nije dokazao da je izmenjen Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji kojim je uvedeno radno mesto „predsednik Odbora direktora“ objavljen na oglasnoj tabli tuženog, odnosno da je isti stupio na pravnu snagu pre učinjene ponude za zaključenje ugovora o radu. Takođe, spornim aneksom od 11.06.2013. godine tužiocu nije mogao da bude ponuđen premeštaj sa radnog mesta generalnog direktora na radno mesto predsednika Odbora direktora, jer je Skupština akcionara tuženog na sednici održanoj 10.06.2013. godine izabrala i petog člana Odbora direktora i za predsednika ovog organa izabran je VV iz čega proizlazi da je tužiocu ponuđeno radno mesto koje je već bilo popunjeno.

Nisu osnovani navodi u reviziji tuženog da je tuženi dostavio izjavu članova Odbora direktora tuženog od 13.04.2021. godine kojom su članovi Odbora direktora potvrdili da su 31.05.2013. godine na oglasnoj tabli tuženog objavili tekst „Izmena Pravilnika o sistematizaciji i organizaciji poslova“ kojim je uvedena pozicija „predsednika Odbora direktora društva“, imjaući u vidu da je pozicija predsednika Odbora direktora uvedena odlukom tuženog od 10.06.2013. godine, te da tuženi nije priložio dokaze da je pomenuta Izmena Pravilnika objavljena na oglasnoj tabli i stupila na pravnu snagu pre učinjene ponude. Pozivanje tuženog da je i sama pozicija predsednika Odbora direktora bila predviđena u članu 43. novousvojenog Statuta tuženog od 20.05.2013. godine koji je obavljen istog dana, s obzirom da je ta pozicija bila popunjena dana 10.06.2013. godine, pa nije postojalo radno mesto koje je u ponudi tuženog navedeno.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Po oceni Vrhovnog suda osnovano se u reviziji ukazuje da je drugostepena presuda zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, učinjene pred drugostepenim sudom, jer odlučujući o tužbenom zahtevu za naknadu štete drugostepeni sud je bez otvaranja rasprave, ceneći navode tuženog date u prvostepenom postupku utvrdio drugačije činjenično stanje.

Članom 383. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da drugostepeni sud odlučuje o žalbi, po pravilu, bez rasprave. Članom 394. istog zakona, propisano je da će drugostepeni sud presudom da preinači prvostepenu presudu ako je na osnovu rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje nego što je ono u prvostepenoj presudi (stav 1), ako je prvostepeni sud pogrešno ocenio isprave ili posredno izvedene dokaze, a odluka prvostepenog suda je zasnovana isključivo na tim dokazima (stav 2), ako je prvostepeni sud iz činjenica koje je utvrdio izveo nepravilan zaključak o postojanju drugih činjenica na kojima je zasnovana presuda (stav 3), ako smatra da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvrđeno, ali da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo (stav 4).

Da bi preinačio presudu, drugostepeni sud ne može da drukčije ceni dokaze izvedene pred prvostepenim sudom, jer ako ne prihvati ocenu tih dokaza izvršenu od strane prvostepenog suda i smatra da je zbog toga činjenično stanje, kao osnov za primenu materijalnog prava, pogrešno ili nepotpuno utvrđeno, drugostepenom sudu stoji na raspolaganju mogućnost da sam održi raspravu i ponovi već izvedene dokaze. U ovom slučaju drugostepeni sud to nije učinio, već je izvedene dokaze cenio na drugačiji način i odbio tužbeni zahtev.

Navedeno proizilazi iz činjenice da je prvostepeni sud odbio tužbeni zahtev za naknadu štete navodeći da isti prati sudbinu glavnog zahteva. Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u tom delu sa obrazloženjem da tuženi nije osporio visisnu tražene naknade štete, pa je izveo zaključak da tužiocu pripada pravo na anknadu štete u visini od 18 zarada ostarenih kod tuženog.

Tuženi je tokom prvostepenog postupka osporio visinu štete, zbog čega nije bilo uslova da drugostepeni sud pobijanu presudu u tom delu preinači, jer nijedan dokaz u pogledu visine postavljenog tužbenog zahteva nije izveden. Na taj način drugostepeni sud je učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi člana 394. ZPP koja predstavlja revizijski razlog iz člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP, zbog čega je drugostepena presuda morala biti ukinuta i predmet vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

Ukinuta je i odluka o troškovima postupka, primenom člana 165. stav 3. ZPP, jer ista zavisi od konačnog ishoda parnice.

U ponovnom postupku, drugostepeni sud će postupiti po iznetim primedbama ovog suda i na pouzdan način utvrditi činjenice od kojih zavisi odluka o postavljenom tužbenom zahtevu za naknadu štete.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 415. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković