.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1526/2023
04.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji su punomoćnici Ivan Jelić i Ivana Matijević, advokati iz ..., protiv tuženog Javno preduzeće za gazdovanje šumama „Srbijašume“ Beograd, čiji je punomoćnik Miloje Cvetić, advokat iz ..., radi zaštite od zlostavljanja na radu, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4517/22 od 11.01.2023. godine, u sednici održanoj 04.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4517/22 od 11.01.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Novom Pazaru P1 5/2021 od 21.09.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i utvrđeno da je tužilja pretrpela zlostavljanje na radu od pretpostavljenog i to od strane šefa Šumske uprave ... BB, na taj način što je u periodu od 05.11.2018. godine do 17.08.2021. godine tužilju vređao, nazivao pogrdnim imenima, na način bliže opisan u ovom stavu izreke, omalovažavao rečima „Ko si ti, ima da radiš kako ti ja kažem“, „Ja sam ovde glavni“, kao i što je 17.08.2021. godine najprimitivnijim psovkama omalovažavao, psovao majku mahalsku i u jednom trenutku je prišao do nje, uhvatio za ruku i počeo da je steže, sve sa ciljem da povredi dostojanstvo, ugled odnosno lični i profesionalni integritet tužilje, te je zabranjeno dalje vršenje ponašanja koje predstavlja zlostavljanje na radu od šefa Šumske uprave ... BB, što je tuženi dužan da prizna i obezbedi izvršenje navedene zabrane. Stavom drugim izreke, tuženi je obavezan da tužilji naknadi troškove postupka od 124.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4517/22 od 11.01.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke, kojim je utvrđeno da je tužilja pretrpela zlostavljanje na radu od strane pretpostavljenog i to od strane šefa Šumske uprave ... BB, na taj način što je u periodu od 05.11.2018. godine do 17.08.2021. godine tužilju vređao, nazivao pogrdnim imenima, na način bliže opisan u ovom stavu izreke, omalovažavao rečima „Ko si ti, ima da radiš kako ti ja kažem“, „Ja sam ovde glavni“, kao i što je 17.08.2021. godine najprimitivnijim psovkama omalovažavao, psovao majku mahalsku i u jednom trenutku je prišao do nje, uhvatio za ruku i počeo da je steže, sve sa ciljem da povredi dostojanstvo, ugled odnosno lični i profesionalni integritet tužilje, te je zabranjeno dalje vršenje ponašanja koje predstavlja zlostavljanje na radu od šefa Šumske uprave ... BB, što je tuženi dužan da prizna i obezbedi izvršenje navedene zabrane. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje u delu kojim je tražila da se utvrdi da je pretrpela zlostavljanje na radu od strane pretpostavljenog na taj način što je u periodu od 05.11.2018. godine do 17.08.2021. godine tužilju vređao i naizvao pogrdnim imenima „debela, sudarićemo se u tri sata“, i odlučeno da odluka o troškovima postupka sadržana u stavu drugom izreke prvostepene presude ostaje neizmenjena.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema prirodi tražene pravne zaštite, primenom člana 29. stav 4. Zakona o sprečavanju zlostavljanja na radu („Službeni glasnik RS“, broj 36/10) ovaj spor spada u parnice iz radnih sporova, dok je stavom 5. istog člana propisano da ako ovim zakonom nisu predviđena posebna pravila, u sporovima za ostvarivanje sudske zaštite zbog zlostavljanja na radu ili u vezi sa radom, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak. Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu nije predviđeno da je u ovoj vrsti sporova revizija uvek dozvoljena, a odredbom člana 441. ZPP propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.
Tužbu radi zaštite od zlostavljanja na radu i naknade štete zbog zlostavljanja na radu, tužilja je podnela 11.10.2021. godine. U tužbi je označena vrednost predmeta spora od 100.000,00 dinara na ime naknade nematerijalne štete, ali je na ročištu održanom 12.05.2022. godine tužilja povukla tužbeni zahtev u delu kojim je tražila da se tuženi obaveže da joj na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda isplati 100.000,00 dinara. Na ročištu održanom 12.07.2022. godine tužilja je povukla tužbeni zahtev u delu kojim je traženo objavljivanje presude u javnom glasilu „Blic“. Tokom postupka nije određena niti naplaćena sudska taksa.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U imovnsko-pravnim sporovima u kojima se tužbeni zahtev ne odnosi na potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, a tužilac u tužbi i u toku prvostepenog postupka nije označio vrednost spora, niti se ona može utvrditi na osnovu određene ili plaćene sudske takse, a ne može se utvrditi ni po odredbama člana 21. do 27. Zakona o sudskim taksama („Sl.glasnik RS“ br.28/94, ... 95/18), kao vrednost predmeta spora, primenom člana 28. istog Zakona, uzima se iznos od 15.000,00 dinara, bez obzira koji je sud nadležan za rešavanje spora.
Imajući u vidu da se tražena pravna zaštita ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, te da se u konkretnom slučaju tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje u kome je vrednost predmeta spora određena u u skladu sa članom 28. Zakona o sudskim taksama, u visini od 15.000,00 dinara, što predstavlja iznos koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud našao da revizija nije dozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
