U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Božidara Vujičića, predsednika veća, Vesne Subić i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Snežana Cemović, advokat iz ..., protiv tužioca Privrednog društva „ALUMIL YU INDUSTRY“ a.d. Nova Pazova, pravnog sledbenika Privrednog društva „ALUMIL SRB“ d.o.o. Čačak, čiji je punomoćnik Marija Ivanović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2330/20 od 22.01.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 30.09.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2330/20 od 22.01.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku P1-2/20 od 05.02.2020. godine, ispravljenom rešenjem toga suda P1 2/20 od 17.03.2020. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se poništi kao nezakonito rešenje poslodavca „Alumil SRB“ d.o.o. Čačak, Preljina, kojim se tužiocu otkazuje ugovor o radu. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 528.000,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Rešenjem Osnovnog suda u Čačku P1 2/20 od 17.03.2020. godine ispravljena je presuda istog suda P1-2/20 od 05.02.2020. godine.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2330/20 od 22.01.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Čačku P1-2/20 od 05.02.2020. godine, ispravljena rešenjem toga suda P1 2/20 od 17.03.2020. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i bitnih povreda odredaba parničnog postupka.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Ispitujući pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/2011, 49/2013-US, 74/2013- US, 55/2014, 87/2018, 18/2020, u daljem tekstu: ZPP), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da je tužilac bio zaposlen na neodređeno vreme kod pravnog prethodnika tuženog - Privrednog društva „Alumil SRB“ d.o.o. Čačak, koje je na osnovu rešenja APR od 31.12.2014. godine prestalo da postoji pripajanjem i čiji je pravni sledbenik „ALUMIL YU INDUSTRI“ a.d. Nova Pazova. Tužilac je zasnovao radni odnos dana ...2011. godine na osnovu ugovora o radu br. ... na neodređeno vreme na radnom mestu ... Aneksom III ugovora o radu od ...2013. godine, konstatovano je da tužilac nastavlja sa radom na radnom ..., a čiji opis poslova je dat u odeljku pod II, sa mestom rada u sedištu poslodavca. U članu 5. Aneksa, nabrojani su poslovi koje će obavljati tužilac i to: rad u materijalno- finansijskom sektoru, praćenje i primena zakonskih propisa, koordiniranje rada u okviru sektora, koordiniranje rada sektora sa ostalim službama, kontrola knjigovodstvene dokumentacije, kontrola obračuna obaveza prema državi, kontrola poslovnih promena, učešće u izradi periodičnog obračuna, organizovanje rada i davanje uputstva za izradu ličnog dohotka, drugi poslovi po nalogu neposrednog rukovodioca. Rešenjem pravnog prethodnika tuženog br. ... od ...2013. godine, zavedenim ...2013. godine, tužilac je raspoređen na radno mesto ..., sa mestom rada u ... Tužiocu je otkazan ugovor o radu zaključen sa od ...2011. godine sa pripadajućim aneksima, iz razloga što je usled ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca prestala potreba za obavljanjem poslova zaposlenog. Tačkom 2. rešenja, određeno je da tužiocu radni odnos prestaje dana ...2013. godine, a tačkom 4. je konstatovano da je zaposlenom isplaćena otpremnina u iznosu od 1.067.976,01 dinara. U obrazloženju navedenog rešenja navedeno je da je poslodavac utvrdio da je u društvu usled ekonomskih i organizacionih promena došlo do smanjenog obima posla, usled čega poslodavac nema uslova da zadrži postojeći broj zaposlenih. Zatim, konstatovano je da je na osnovu izmena Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta kod poslodavca br. 0142/13 od 16.12.2013. godine, ukinuto radno mesto ..., na koje je bio raspoređen tužilac, odnosno da je prestala potreba za njegovim radom. Na osnovu odluke br. 0218/13 od 27.12.2013. godine, svim zaposlenima za čijim je radom prestala potreba zbog ekonomskih i organizacionih promena kod poslodavca, isplaćena je otpremnina i još 20% na ukupno utvrđen i isplaćen iznos otpremnine. Izmenama Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta od 10.12.2013. godine, zavedenog pod br. 0142/13 od 16.12.2013. godine, konstatovano je da nakon pokrenutog postupka za utvrđivanje viška zaposlenih, poslodavac menja Pravilnik o sistematizaciji tako što ukida radna mesta suvišna i nepotrebna za rad društva. Članom 1. je predviđeno da izmene Pravilnika stupaju na snagu osmog dana od dana objavljivanja na oglasnoj tabli poslodavca, a zatim konstatovano da se iz priloga broj 2. koji je sastavni deo Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta kod poslodavca, brišu u Finansijskom sektoru, između ostalih, poslovi pod rednim brojem 7-... Navedene izmene Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta stupile su na snagu 24.12.2013. godine. Donošenjem Izmena Pravilnika prethodila je odluka poslodavca o pokretanju postupka utvrđivanja viška zaposlenih od 01.12.2013. godine, zavedena pod br. 81 od 10.12.2013. godine, kojom je predviđeno da će poslodavac pre nego što pristupi utvrđivanju viška zaposlenih, zaposlenima pojasniti postupak i ponuditi im mogućnost da sami daju svoju saglasnost da baš oni budu proglašeni tehnološkim viškom. U obrazloženju odluke je navedeno da se društvo suočilo sa teškom finansijskom situacijom, uzrokovanom pre svega smanjenim obimom posla i da je poslodavac procenio da nije u mogućnosti da zadrži postojeći broj zaposlenih, te da je nužno iz razloga ekonomskih promena kod poslodavca, otkazati određen broj ugovora o radu, u skladu sa članom 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu. Zatim, odlukom o utvrđivanju viška zaposlenih br. 0176/13 od 24.12.2013. godine, koja se poziva na Izmene Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta kod poslodavca, tužilac koji je raspoređen na radno mesto ..., proglašen je tehnološkim viškom, tako da je prestala potreba za obavljanjem njegovog posla. Takođe je navedeno, da zaposlenima za čijim radom prestaje potreba usled nastalih promena nije moguće obezbediti premeštaj na drugi posao koji odgovara njihovoj stručnoj spremi, rad kod drugog poslodavca, niti je moguće ponuditi prekvalifikaciju, dokvalifikaciju ili nepuno radno vreme.

Po mišljenju drugostepenog suda, na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, s obzirom da je Izmenama Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta tužiočevo radno mesto ukinuto.

Naime, odredbom člana 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 54/09, 32/13) propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdan razloga koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog i potrebe poslodavca i to: ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. Dakle, uslov za otkaz od strane poslodavca je da je došlo do tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, zbog kojih je prestala potreba za obavljanjem određenog posla, kada se isti ukidaju, ili da je došlo do smanjenja obima posla, kada se smanjuje broj izvršilaca na tom poslu. Navedene promene kod poslodavca u pogledu sistematizovanih radnih mesta i broja potrebnih izvršilaca, odnosno promene u tom broju zbog izmenjene organizacije rada, moraju biti izražene u Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca ili nekom drugom aktu, kojim poslodavac utvrđuje organizacione delove i vrste poslova koji se obavljaju kod poslodavca, vrstu i stepen stručne spreme, kao i druge uslove koji moraju biti ispunjeni za rad na tim poslovima.

U konkretnom slučaju, pravni prethodnik tuženog je doneo Izmene Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta od 24.12.2013. godine, a kojima su u Finansijskom sektoru, pored ostalih, ukinuti poslovi „...“. Činjenica je da je tužilac ugovorom o radu od ...2011. godine zasnovao radni odnos sa pravnim prethodnikom tuženog na radnom mestu ..., te da je Aneksom III ugovora o radu od ...2013. godine konstatovano da je isti nastavio da radi takođe na radnom mestu ... Međutim, imajući u vidu da je Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta od 01.07.2004. godine, važećem u momentu zasnivanja radnog odnosa tužioca kod pravog prethodnika tuženog, nije bilo sistematizovano radno mesto ... (već radno mesto ...), a kod činjenice da se prema opisu poslova radnog mesta tužioca isto suštinski može upodobiti radnom mestu ..., to se i po oceni drugostepenog suda radi o istim poslovima. Izmenama Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta ukinuta su sva radna mesta u Finansijskom sektoru, što takođe govori u prilog tvrdnji da je prestala potreba za radom tužioca kod pravnog prethodnika tuženog. S tim u vezi, s obzirom da je pravni prethodnik tuženog Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta koji je stupio na snagu pre donošenja osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu, ukinuo tužiočevo radno mesto, kao i sva ostala radna mesta u Finansijskom sektoru, a imajući u vidu da je tužiocu pre otkaza ugovora o radu isplaćena otpremnina u iznosu koji je naveden u rešenju o otkazu ugovora o radu, to je poslodavac i po oceni drugostepenog suda u postupku otkaza ugovora o radu postupio u svemu u skladu sa odredbama Zakona o radu kojima se reguliše postupak rešavanja viška zaposlenih, a što sve zajedno osporeno rešenje o otkazu čini zakonitim.

Osim toga, primena kriterijuma za utvrđivanje viška zaposlenih je obaveza poslodavca, samo kada na istim poslovima radi više od jednog izvršioca, a vrši se racionalizacija smanjenja broja izvršilaca, a ne i u situaciji kada dolazi do ukidanja radnog mesta na kome je zaposleni koji je proglašen za višak jedini izvršilac i koji kao takav nema konkurenciju sa drugim izvršiocem, odnosno u situaciji kada dolazi do ukidanja svih poslova radnog mesta koje između ostalih taj zaposleni obavlja. Prvostepeni sud je nesumnjivo utvrdio da je tužilac jedini izvršilac na svom radnom mestu, tako da u konkretnom slučaju nije bila potrebna primena kriterijuma za utvrđivanje koji od zaposlenih predstavlja višak.

Po mišljenju ovog suda, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo iz člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu i ocenili da je tužbeni zahtev neosnovan.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu proizišlo je iz zakonito sprovedene procedure kojim tuženi kao poslodavac nije učinio zloupotrebu svojih prava, a u postupku davanja otkaza nisu povređena prava tužioca propisana odredbom člana 153. do 160. Zakona o radu koja se odnose na višak zaposlenih.

Revizijom se ukazuje na pogrešnu primenu matrijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka. Navodima revizije ponavljani su ranije isticani razlozi osporavanja rešenja o prestanku radnog odnosa, koji su već bili predmet ocene prvostepenog i drugostepenog suda, tako da nema osnova revizijskom osporavanju pravilnosti pobijane presude.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je revizija neosnovana i na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Božidar Vujičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić