Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zasnovao radni odnos kod tuženog na neodređeno vreme ugovorom o radu od 27.09.2007. godine, na radnom mestu ..., pri čemu je aneksom od 19.10.2018. godine, raspoređen na radno mesto ... u Službi za ... u skladu sa Kolektivnim ugovorom tuženog. Rešenjem o izricanju mere opomene sa najavom otkaza broj ... od 07.06.2018. godine, tužiocu je izrečena mera opomene sa najavom otkaza, jer je svojom krivicom učinio povredu radne obaveze neizvršavanja, neblagovremenog, nesavesnog i nemarnog izvršavanja poslova na taj način što je u periodu od 08.02. do 28.02.2018. godine, načinio manjak od ukupno 11.000,00 dinara, pri čemu nije osporio tako utvrđeno činjenično stanje uz saglasnost da manjak nadoknadi poslodavcu. Upozorenjem od 21.06.2019. godine, tužilac je upozoren na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu zbog neblagovremenog, nesavesnog i nemarnog izvršavanja, odnosno neizvršavanja radnih obaveza, tako što je posle završetka rada i izvršenih primopredaja smena na posebnom parkiralištu „...“ u periodu od 02.04. do 30.04.2019. godine, propustio da obezbedi novac od pazara za koji je lično odgovoran do momenta preuzimanja istog od strane ovlašćenog lica koje posreduje u predaji sigurnosnih kesa, a što je imalo za posledicu nastanak manjka u pazarima u ukupnom iznosu od 61.700,00 dinara, kao i povredu radne obaveze neovlašćene posluge sredstava, s obzirom da je navedeni iznos tužilac zadržao za sebe sa detaljnim opisom hronologije događaja u obrazloženju upozorenja. Tužilac se izjasnio na upozorenje 03.07.2019. godine, ne sporeći izvršene radnje koje su mu stavljene na teret, ali navodeći da nije bio svestan svojih radnji i posledica pošto boluje od depresivno paranoidne dekompenzacije što se utvrđuje iz izveštaj neuropsihijatra, te da se od navedenog oboljenja leči od 2015. godine i da je lečenje nastavljeno kod psihoterapeuta. Osporenim rešenjem tuženog broj ... od 04.07.2019. godine, tužiocu je otkazan ugovor o radu broj ... od 27.09.2007. godine na osnovu člana 179. stav 2. tačka 5 Zakona o radu i člana 10. Ugovora o radu utvrđena članom 7. Aneksa 14 od 19.10.2018. godine Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka od 06.11.2019. godine dr Zorana Đurića, utvrđeno je da tužilac boluje od depresije teškog stepena ... . da je tužilac lečen zavisnik koji i dalje zloupotrebljava PAS uvek kada nema rešenje za svoje emocionalne nestabilnosti i životne nevolje. Tužilac je u vreme izvršenja povrede radne obaveze bio u depresivnoj paranoidnoj dekompenzaciji ... . te je u tom stanju njegova sposobnost da shvati značaj svojih dela i upravlja postupcima bila bitno smanjena. Iz nalaza i mišljenja sudskog veštaka neuropsihijatra dr Cvetina Uroševića od 26.02.2021. godine, utvrđeno je da tužilac boluje od prethodno navedenih oboljenja, da je zavisnik koji i danas zloupotrebljava PAS uvek kada nema rešenje za svoju emocionalnu nestabilnost i životne nevolje – povremeno. U aprilu mesecu 2019. godine, tužilac je uzimao marihuanu i alkohol i bio je u nestabilnom stanju koje je uzrokovano psihomotornim nemirom koji se smatra psihičkim oboljenjem što je sve stanje koje ga otuđuje od realnosti i čini nepodobnim da shvati značaj svog dela i upravlja svojim postupcima. Sposobnost tužioca u vreme izvršenja povrede radne obaveze da shvati značaj svog dela i upravlja postupcima bila je bitno smanjena. Tužilac nije redovno koristio svoju terapiju i lečenje tužioca u roku kraćem od mesec dana nije moglo bitno umanjiti njegovo zdravstveno stanje. Sudski veštak neuropsihijatar Zoran Đurić je saslušan u postupku pred drugostepenim sudom izjavio da je tužiočevo ponašanje posledica njegove strukture ličnosti i poremećaja koji su utvrđeni tokom lečenja, a ogledaju se u tome što tužilac u svakoj stresnoj situaciji koju ne može da reši pribegava ili upotrebljava psihoaktivne supstance ili ukoliko nije u mogućnosti oseća se dezorjentisano, bez mogućnosti da nađe rešenje za tu situaciju. U takvim situacijama njegovo spihičko stanje je takvo da ne može pravilno da rasuđuje i shvati značaj posledica svojih radnji i traži olakšanje za svoju nesređenost i napetost. Tužilac nije narkoman već osoba koja zloupotrebljava supstance da bi smanjio svoju neređenost i napetost, a ne zavisi od njih. Tužilac je psiholabilna ličnost što znači da lako gubi ravnotežu, a taj gubitak ispoljava u vidu anksioznosti, depresivnost i psihomotornog stanja ili stanja duševne poremećenosti. U takvim stanjima ne može da sredi misli niti da održava pažnju, ne može da se svrsishodno ponaša u tim životnim prilikama. U vreme izvršenja povrede radne obaveze bio je u stanju bitno smanjene uračunljivosti, a ta njegova stanja se prevazilaze uzimanjem medikamenata i terapijom sa terapeutom.

Navedeno činjenično stanje drugostepeni sud je utvrdio nakon što je otvorio raspravu na osnovu člana 383. stav 4. ZPP, ocenio izvedene dokaze u smislu člana 8. tog zakona i zaključio da se tužilac doveo u stanje bitno smanjene uračunljivosti, koje ne isključuje tužiočevu krivicu za učinjenu povredu radne obaveze, jer stanje bitno smanjene uračunljivosti ne isključuje svest o posledicama sopstvenog postupanja, pri čemu tužilac nije zavisnik od psihoaktivnih supstanci, već osoba koja zloupotrebljava supstance da bi smanjio svoju nesređenost i napetost. Tužiočevo ponašanje je posledica njegove strukture ličnosti i psihičkih poremećaja koji se prevazilaze medikamentima i psihoterapijom. Osporeno rešenje doneto je u proceduri propisanoj članom 180. Zakona o radu i rokovima propisanim u članu 174. tog zakona, pri čemu tužilac nije osporavao da je izvršio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret, pa je osporeno rešenje zakonito. Zato je drugostepeni sud odbio žalbu tužioca kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.

Prema članu 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu. Aneksom 14 ugovora o radu u članu 7. predviđeno je da je zaposleni dužan da izvršava svoje radne obaveze i da je odgovoran poslodavcu ukoliko svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako ne izvršava, neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršava svoje poslove (stav 1.) i zbog pronevere, krađe ili neovlašćene posluge sredstava za rad odnosno novca preduzeća ili pokušaja istog (stav 8.).

Polazeći od navedenog , a imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su tužbeni zahtev tužioca da se utvrdi da je osporeno rešenje o otkazu ugovora o radu nezakonito i zahtev za vraćanje na rad, odbili kao neosnovan.

Suprotno navodima revizije tužioca, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da bitno smanjena uračunljivost ne isključuje krivicu za izvršenu povredu radne obaveze, jer bitno smanjena uračunljivost postoji kada je sposobnost učinioca da shvati značaj svog dela ili da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena, ali se ne radi o odsustvu moći odlučivanja ili rasuđivanja, jer kod bitno smanjene uračunljivosti one postoje, pri čemu je drugostepeni sud na osnovu dodatnog izjašnjenja sudskog veštaka neuropsihijatra dr Zorana Đurića utvrdio da tužilac nije zavisnik od psihoaktivnih supstanci već da iste zloupotrebljava da bi smanjio svoju nesređenost i napetost, ali ne zavisi od njih. Tužiočevo ponašanje je posledica njegove strukture ličnosti i psihičkih poremećaja, ali su to stanja koja se prevazilaze medikamentima i psihoterapijom. Zato su kao neosnovani ocenjeni svi revizijski navodi tužioca o pogrešnoj primeni materijalnog prava, pri čemu navodi revizije da je drugostepeni sud zanemario okolnost da tužilac nije radno sposoban nemaju uporišta u utvrđenom činjeničnom stanju. Tužiocu je pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu dostavljeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, na koje se tužilac izjasnio ne sporeći izvršene radnje koje obrazuju otkazni razlog, pa kako je tužiocu i ranije rešenjem tuženog od 07.06.2018. godine, izrečena mera opomene sa najavom otkaza zbog učinjene povrede radne obaveze, to je pravilan zaključak drugostepenog suda da je osporeno rešenje zakonito.

Imajući u vidu da se navodima revizije ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, Vrhovni sud je na osnovu člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka povodom odgovora na reviziju je odbijen jer troškovi sastava odgovora na reviziju ne predstavljaju one troškove koji su u ovom slučaju bili potrebni za vođenje parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković