.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1534/2024
14.06.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelene Ivanović, predsednika veća, Željka Škorića, Ivane Rađenović, Branka Stanića i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Ivan Tatić, advokat iz ..., protiv tužene Opšte bolnice Sremska Mitrovica sa sedištem u Sremskoj Mitrovici, čiji je punomoćnik Biljana Kocan, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 150/24 od 13.03.2024. godine, u sednici veća održanoj 14.06.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 150/24 od 13.03.2024. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 150/24 od 13.03.2024. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici P1 43/22 od 12.10.2023. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da joj na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 16.550,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 07.12.2021. godine pa do konačne isplate, kao i da joj nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 41.124,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova postupka od traženih 65.874,00 dinara do dosuđenih 41.124,00 dinara, odnosno za iznos od 24.750,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude do konačne isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova parničnog postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 150/24 od 13.03.2024. godine, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu i odbijajućem delu o troškovima postupka tužene.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužena je blagovremeno izjavila posebnu reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US , 55/14, 87/18, 18/20 i 10/23-drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana zakona propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da joj na ime naknade materijalne štete usled nepravilnog rada obračunske službe tužene isplati iznos od 16.550,00 dinara. Nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da je tužena odgovorna za štetu koju je pričinio njen zaposleni u smislu člana 170. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima. Imajući u vidu sadržinu tražene sudske zaštite, pravnosnažnu presudu donetu primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje i razloge na kojima je zasnovana, kao i sadržinu revizije, Vrhovni sud je našao da je odlučeno u skladu sa sudskom praksom u primeni čl. 154. i 155. i čl. 170. stav 1. i 267. Zakona o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89, 57/89, "Službeni list SRJ", br. 31/93, (Uredba - za vreme ratnog stanja: 22/99, 23/99, 35/99, 44/99) i "Službeni glasnik RS", br. 18/2020), zbog čega nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1 ZPP.
Sledom navedenog, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 403. stav 3. ZPP revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidi da je tužba tužilje u ovom sporu podneta je 28.02.2022. godine, te da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stava 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelena Ivanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
