.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1537/2021
27.10.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Branke Dražić i Dragane Boljević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Goran Jovandić advokat iz ..., protiv tuženog „Sogelease Srbija“ DOO Beograd, čiji je punomoćnik Jovana Aleksić advokat iz ..., radi poništaja rešenja, vraćanja na rad i naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2052/19 od 03.07.2020. godine, u sednici veća održanoj dana 27.10.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2052/19 od 03.07.2020. godine.
ODBIJAJU SE zahtevi tužilje i tuženog za naknadu troškova postupka po reviziji.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 778/14 od 13.11.2018. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj ../14 od 13.06.2014. godine kojim je tužilji prestao radni odnos. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se tuženi obaveže da je vrati na rad. Stavom trećim izreke, odbačena je tužba u delu kojim je tužilja tražila da se tuženi obaveže da je rasporedi na radno mesto saradnik u timu za ... i u odnosu na taj zahtev sud se oglasio apsolutno nenadležnim. Stavom četvrtim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se tužena obaveže na isplatu naknade štete po osnovu izgubljene zarade koju bi ostvarila da je radila na radnom mestu saradnika u timu za ..., u iznosu od 195,71 evro, na ime razlike u zaradi za jun 2014. godine, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom od 05.07.2014. godine, kao i da joj ubuduće za svaki naredni mesec isplaćuje iznos od 685 evra mesečno u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate sa zakonskom zateznom kamatom počev od petog u mesecu za prethodni mesec pa do isplate. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev kojim je tužilja tražila da se tuženi obaveže da nadležnom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje za njen račun uplati pripadajuće iznose doprinosa za obavezno socijalno i zdravstveno osiguranje na iznos dela zarade za jun 2014. godine i na iznose zarada za svaki naredni mesec do dana vraćanja na rad, kao i da u roku od osam dana od dana prijema prepisa presude preda nadležnom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje obrazac M4 za napred navedene mesece. Stavom šestim izreke, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom sedmim izreke, obavezana je tužilja da nadoknadi tuženom troškove parničnog postupka u iznosu od 214.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od nastupanja izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2052/19 od 03.07.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 778/14 od 13.11.2018. godine. Stavom drugim i trećim izreke, odbijeni su zahtevi tužilje i tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju, sa predlogom da se ista odbaci kao nedozvoljena ili odbije kao neosnovana, a tužilja obaveže na naknadu troškova postupka povodom tog pravnog leka.
Odlučujući o izjavljenoj reviziji, na osnovu člana 408. i člana 441. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da tužiljina revizija nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz tačke 12. stava 2. navedenog člana nije zakonski razlog za reviziju (član 407. stav 1. tačka 2. ZPP), a tužilja ne navodi druge povrede postupka zbog kojih se ovaj pravni lek može izjaviti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je zasnovala radni odnos kod tuženog ugovorom o radu br. ../08 od 14.11.2008. godine, na radnom mestu ... . Između stranka je 01.06.2012. godine zaključen ugovor o radu br. ../2012, po kojem tužilja obavlja poslove saradnika u službi za ... . Aneksom tog ugovora od 03.10.2013. godine tužilja je raspoređena na poslove saradnika u timu za ... . Tužilja nije postupila po pisanoj instrukciji neposrednog rukovodioca od 24.04.2014. godine da 28.04.2014. godine pošalje klijentu obaveštenje o raskidu ugovora o lizingu, već je to učinila tek 05.05.2014. godine. Takođe, tužilja je postupala suprotno instrukciji neposrednog rukovodioca i to tako što 29.04.2014. godine nije dostavila na naplatu menicu koju je klijent izdao kao sredstvo obezbeđenja potraživanja tuženog. U periodu od 16.04.2014. godine do 15.05.2014. godine tužilja nije uredno i ažurno vodila evidencije o klijentima - naplati i praćenju naplate potraživanja, odnosno podatke o dužini blokade računa klijenata, iako joj je već bila skrenuta pažnja na dužnost i značaj ažurnog unošenja podataka koji su bitni za odluku tuženog o merama koje će preduzeti prema svojim klijentima. Označeni propusti u radu navedeni su u upozorenju o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu koje je tužilji uručeno i na koje se ona pismeno izjasnila. Tuženi je doneo dva rešenja o otkazu ugovora o radu zavedena u njegovu evidenciju pod istim brojem i sa istim datumom. Prvim rešenjem otkazan je ugovor o radu od 14.11.2008. godine, a drugim ugovor o radu od 01.06.2012. godine. Oba rešenja sadrže isti razlog za otkaz ugovora o radu u pogledu vremena i načina učinjene povrede radne obaveze i istovetno obrazloženje otkaznih razloga.
Na ovako utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su u ovom sporu pravilno primenili materijalno pravo.
Odredbom člana 179. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/05 ... 32/13) koja se primenjivala u vreme kada je doneto rešenje o otkazu ugovora o radu, bilo je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoji opravdani razlog koji se odnosi na ponašanje zaposlenog, i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu. Prema članu 54. stav 1. tačka 3. Pravilnika o radu tuženog od 03.10.2013. godine, pod povredom radne obaveze u smislu tog opšteg akta smatra se neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza i dužnosti.
Nepostupanje po instrukcijama neposrednog rukovodioca i propust da se klijentu uputi obaveštenje o raskidu ugovora o lizingu, odnosno aktivira menica, kao i neažurnost u vođenju podataka o klijentima koji su bitni za dalje postupanje tuženog u poslovnom odnosu sa njima, i po oceni revizijskog suda predstavlja nesavesno, neblagovremeno i nemarno izvršavanje radnih obaveza. Takvim odnosom tužilje prema svojim radnim obavezama ostvaren je uslov za otkaz ugovora o radu predviđen zakonom i opštim aktom tuženog. Pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu doneto je u zakonitoj proceduri, nakon pisanog upozorenja o postojanju otkaznih razloga i izjašnjenja tužilje o navodima iz istog.
Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje i razloge kojima su nižestepeni sudovi obrazložili odluku o zahtevu za poništaj ugovora o radu, nisu osnovani navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalnog prava.
Opštim aktom tuženog - Pravilnikom o radu od 03.10.2013. godine predviđeno je da se neblagovremeno, nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza i dužnosti smatra povredom radne obaveze. Nesavesno i nemarno izvršavanje radnih obaveza postoji kada se zaposleni na radu ne ponaša onako kako iziskuju standari uslovljeni karakterom radnog procesa u kojem učestvuje. Tužilja je svoje radne obaveze, kod utvrđenih činjenica da nije postupala po instrukcijama neposrednog rukovodioca, upravo obavljala na taj način. Povreda radne obaveze, kao zakonski razlog za otkaz ugovora o radu, u konkretnom slučaju učinjena je nečinjenjem - propuštanjem. Suprotno navodima tužilje, po stanovištu revizijskog suda, postoji njena krivica za učinjenu povredu radne obaveze. Zakon o radu ne vrši stepenovanje krivice zaposlenog koji učini povredu radne obaveze, pa je zato dovoljno da je ona učinjena običnom nepažnjom. Zbog toga nisu prihvatljivi navodi revizije da se utvrđeno postupanje ne može pripisati u krivicu tužilje ili njenoj gruboj nepažnji. Okolnosti koje tužilja ponovo ističe u reviziji (preopterećenost poslom; odlaganje naplate menice ako klijent najavi uplatu; mogućnost drugih zaposlenih da pristupe serveru i programu sa podacima o klijentima) bili su pravilno cenjeni od strane nižestepenih sudova i sa aspekta kod tuženog ustanovljene procedure praćenja i naplate potraživanja koja je tužilji bila poznata.
I navodi revidenta o postojanju dva rešenja o otkazu ugovora o radu bili su predmet ocene nižestepenih sudova. Po stavu revizijskog suda, prihvatljivi su razlozi nižestepenih sudova da je rešenjem od 13.06.2014. godine, kojim je tužilji otkazan ugovor o radu od 01.06.2012. godine, izvršena korekcija ranije donetog rešenja od istog datuma samo u pogledu identifikacije ugovora o radu koji se otkazuje, što je pravno tehnički moguć i dozvoljni način korekcije - ispravke greške u označenju važećeg ugovora o radu. Zbog toga rešenje kojim se otkazuje ugovor o radu od 01.06.2012. godine nije manjkavo samo zato što postoji i rešenje o otkazu ugovora o radu od 14.11.2008. godine, po kojem tužilja nije ni obavljala poslove u vreme kada joj je radni odnos prestao.
Iz navedenih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u prvom stavu izreke.
Tužilja nije uspela u postupku po reviziji, a troškovi tuženog za odgovor na reviziju po oceni Vrhovnog kasacionog suda nisu bili nužni. Zbog toga je, primenom člana 165. stav 1. u vezi članova 153. stav 1. i 154. ZPP, odlučeno kao u drugom stavu izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
