U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović, Marine Govedarica, Ljubice Milutinović i Jasminke Stanojević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa Dragan Simonović, advokat iz ..., protiv Republike Srbije - Ministarstvo odbrane – Vojna pošta ... …, koju zastupa Direkcija za imovinsko pravne poslove, Odsek u Nišu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2045/15 od 09.09.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 09.03.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca u delu koji se odnosi na naknadu nematerijalne štete zbog umanjene opšte životne aktivnosti.

DELIMIČNO SE preinačuju presuda Apelacionog suda u Nišu Gž1 2045/15 od 09.09.2015. godine i presuda Osnovnog suda u Nišu P 1458/14 od 14.05.2015. godine u stavu drugom izreke i obavezuje tužena Republika Srbija – MO Vojna pošta ... …, da na ime naknade nematerijalne štete zbog umanjene opšte životne aktivnosti isplati tužiocu AA iz ... iznos od još 278.598,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na navedeni iznos od 14.05.2015. godine pa do isplate u roku od 15 dana od dana prijema presude.

U preostalom delu odbacuje se kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 2045/15 od 09.09.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1458/14 od 14.05.2015. godine delimično je usvojen tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu isplati na ime naknade nematerijlane štete: na ime pretrpljenih fizičkih bolova iznos od 200.000,00, pretrpljenog straha 180.000,00 dinara i na ime duševenih bolova zbog umanjenja opšteživotnih aktivnosti iznos od 371.402,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 14.05.2015. godine pa do isplate. Istom presudom odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev za tražene veće iznose i to za pretrpljene fizičke bolove do iznosa od 450.000,00 dinara, za pretrpljeni strah do iznosa od 300.000,00 dinara i na ime pretrpljenih duševnih bolova zbog umanjenja životne aktivnosti do iznosa od 650.000,00 dinara sa kamatom. Obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati 110.614,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 2045/15 od 09.09.2015.godine odbijena je žalba tužioca i potvrđena navedena presuda osnovnog suda.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavio posebnu reviziju tužilac zbog pogrešne primene materijalnog prava radi razmatranja pravnih pitanja od opštih interesa i ujednačavanja sudske prakse.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku(„Službeni glasnik RS“ 72/11...55/14) i nalazi da je revizija delimičo dozvoljena u odnosu na odluku o naknadi štete za umanjenu opšte životnu aktivnost, jer postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa i ujednači sudska praksa u pogledu vrste naknada koje se uračunavaju u iznos nematerijalne štete i visine naknade po ovom osnovu. U preostalom delu nisu ispunjeni zakonski uslovi za primenu pravila o izuzetnoj dozvoljenosti revizije, niti je u preostalom delu revizija dozvoljena kao redovna, na osnovu člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku jer se radi o potraživanju ispod propisanog cenzusa za reviziju od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Ocenjujući pravilnost i zakonitost pobijane odluke u delu za koji je revizija ocenjena dozvoljenom, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku Vrhovni kasacioni sud nalazi da je revizija osnovana.

U sprovedenom postupku nema bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac, rođen ... godine se povredio dana 04.07.2013. godine prilikom obavljanja vojne službe, izvođenjem padobranskog skoka u fazi prizemljenja usled udara u betonsku pistu. Prilikom otvaranja padobrana tužilac je ustanovio da mu je leva komanda blokirana, usled čega je upravljao desnom ispravnom komandom i zadnjim levim slobodnim krajem padobrana i prilikom prizmljenja noge su mu proklizale i udario je u pistu. Tužilac je zadobio teške telesne povrede: kompresivni prelom tela četvrtog slabinskog pršljena kičmenog stuba i prelom trtične kosti .Usled povređivanja tužilac je trpeo strah i fizičke bolove a životna aktivnost mu je trajno umanjena u srednjem stepenu, sa 40% uz trajne posledice: smanjenu i otežanu pokretljivost,bolnost u slabinskom delu kičme i nogama i otežano i ograničeno stajanje, hodanje i dr.

Prvostepenom presudom delimično je usvojen tužbeni zahtev primenom člana 164. Zakona o radu i člana 154, 173, 174 i 200. Zakona o obligacionim odnosima. Kod odmeravanja visine naknade štete za umanjenu životnu aktivnost ocenjeno je da tužiocu prema okolnostima slučaja pripada naknada od 500.000,00 dinara s tim što je ovaj iznos prilikom presuđenja umanjen za iznos od 128.598,00 dinara, koji je tužilac primio na ime jednokratne novčane pomoći i dosuđen mu je iznos od 371.402,00 dinara, a tužbeni zahtev odbijen do ukupno traženog iznosa od 650.000,00 dinara po ovom osnovu.

Pobijanom drugostepenom presudom odbijena je žalba tužioca uz ocenu o pravilnoj primeni materijalnog prava i pravilnom odmeravanju visine naknade shodno članu 200. Zakona o obligacionim odnosima.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda na pravilno utvrđeno činjenično stanje nižestepeni sudovi su pogrešno primenili materijalno pravo odmeravanjem visine naknade tužiocu za umanjenu životnu aktivnost, delimičnim odbijanjem tužbenog zahteva po ovom osnovu.

Umanjenje životne aktivnosti, kao posebni osnov za naknadu štete zbog duševnih bolova, obuhvata sva ograničenja u životnim aktivnostima oštećenog koje je ostvarivao ili bi ih po redovnom toku stvari u budućnosti ostvarivao. Pod ograničenjem se podrazumeva i vršenje aktivnosti uz povećane napore ili pod posebnim uslovima. Ovaj vid štete je po pravilu trajnog karaktera, a naknada se najčešće dosuđuje u jednokratnom novčanom iznosu. Cilj naknade je satisfakcija i uspostavljanje narušene psihičke ravnoteže oštećenog. Prema članu 200. Zakona o obligacionim odnosima sud će zbog umanjenja životne aktivnosti dosuditi pravičnu novčanu naknadu ako nađe da okolnosti slučaja to opravdavaju nezavisno od naknade materijalne štete, kao i u njenom odsustvu. Prilikom odlučivanja o visini naknade sud je u obavezi da vodi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.

U ovom slučaju nižestepeni sudovi su pravilno utvrdili pravo tužioca na naknadu nematerijalne štete zbog umanjenja životne aktivnosti ali su prilikom odmeravanja visine pravične naknade po ovom osnovu neosnovano umanjili iznos naknade za iznos jednokratne novčane pomoći, koja je tužiocu isplaćena na osnovu rešenja Vojne pošte broj ... UP – 1.br.... od 30.10.2013. godine. Istovremeno tužiocu je dosuđena niža naknada od pripadajuće, pravične naknade po ovom osnovu.

Jednokratna novčana pomoć priznaje se prema članu 2, 5 i 6. Uredbe o ostvarivanju prava na jednokratnu novčanu pomoć, osposobljavanju bračnog druga i o naknadi za školovanje dece vojnog lica („Službeni list SRJ“ 69/99, „Službeni list SCG“ br.4/2005 „Službeni glasnik RS“ br. 14/2011) pored ostalog i vojnim licima koja za vreme službe ili u vezi sa službom u Vojsci Srbije zadobiju povredu, a visina pomoći se odmerava u zavisnosti od stepena telesnog oštećenja organizma i propisanom koeficijentu, a prema prosečnoj neto zaradi zaposlenih u Republici Srbiji.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda navedeni novčani iznos, isplaćen tužiocu po rešenju starešine jedinice, po posebnom propisu, predstavlja oblik specifičnog socijalnog i materijalnog davanja zaposlenom radi regulisanja prvih štetnih posledica povređivanja i obzirom da je definisan kao pomoć zaposlenom ne uračunava se matematički niti uopšte uzima u obzir (kao lična invalidnina) prilikom odmeravanja naknade nematerijalne štete za umanjenu životnu aktivnost, čiji je cilj prvenstveno satisfakcija oštećenog za pretrpljene duševne patnje. Stoga su nižestepene presude zbog pogrešne primene materijalnog prava u odbijajućem delu naknade nematerijalne štete po ovom osnovu preinačene i tužiocu dosuđen traženi iznos u potpunosti od još 278.598,00 dinara (kojim je obuhvaćen i iznos neosnovanog umanjenja od 128.598,00 dinara) nalazeći da ukupno dosuđeni iznos od 650.000,00 dinara sa kamatom predstavlja pravičnu naknadu odmerenu prema kriterijumima iz člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, obzirom na težinu zadobijenih povreda tužioca, težinu zaostalih trajnih posledica, starosnu dob tužioca i druge utvrđene okolnosti konkretnog slučaja.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude u stavu prvom i drugom primenom člana 404. i 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku i stavu 3. izreke na osnovu člana 413. istog zakona.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić