.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1547/2014
22.04.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u radnom sporu tužilaca M.V. iz Z., Ž.T. iz B., N.Č. iz N.P. i J.B. iz B., čiji je punomoćnik D.S., advokat iz B., protiv tuženih JKP Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd“ iz Beograda i A.s.t. DOO iz B., čiji je punomoćnik V.M., advokat iz B., radi ocene zakonitosti aneksa ugovora o radu, rešenja o otkazu ugovora o radu, vraćanja na rad i utvrđenja, odlučujući o reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 916/14 od 06.08.2014. godine, u sednici održanoj 22.04.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilaca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 916/14 od 06.08.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3034/12 od 19.11.2013. godine: 1) poništeni su kao nezakoniti aneksi ugovora o radu, označeni u izreci ove presude; 2) poništena su kao nezakonita rešenja o otkazu ugovora o radu, označena u izreci ove presude; 3) obavezan je tuženi JKP Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd“ iz Beograda da tužioce vrati na rad, na poslove koji odgovaraju njihovoj školskoj spremi i radnom iskustvu; 4) odbijen je tužbeni zahtev za poništaj ugovora o radu, bliže označenih u izreci ove presude, koji su zaključeni sa tuženim A.s.t. DOO iz B.; 5) odbačena je tužba tužilaca u delu kojim su tražili da se utvrdi da su u radnom odnosu kod tuženog JKP Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd“ iz Beograda, kao nedozvoljena; 6) obavezan je tuženi JKP GSP „Beograd“ da tužiocima naknadi troškove postupka u iznosu od 517.125,00 dinara; 7) obavezani su tužioci da tuženom A.s.t. DOO iz B. isplate troškove postupka u iznosu od 49.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 916/14 od 06.08.2014. godine prvostepena presuda je preinačena u stavu prvom, drugom i trećem izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev za poništaj aneksa ugovora o radu, bliže označenih u izreci ove presude, rešenja o otkazu ugovora o radu i obavezu tuženog JKP GSP „Beograd“ da tužioce vrati na rad na odgovarajuće poslove. Preinačeno je i rešenje o troškovima postupka, sadržano u stavu šestom izreke prvostepene presude, tako što je zahtev tužilaca za naknadu troškova odbijen, a odbijen je i zahtev tuženog JKP GSP „Beograd“. Preinačeno je i rešenje o troškovima sadržano u stavu sedmom izreke prvostepene presude i tužioci obavezani da tuženom A.s.t. DOO solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od još 2.000,00 dinara, kao i troškove žalbenog postupka u iznosu od 18.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužioci su izjavili reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu primenom čl. 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14) i našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci su do 20.05.2012. godine bili u radnom odnosu kod tuženog JKP GSP „Beograd“, kada im je kod ovog tuženog prestao radni odnos otkazom ugovora o radu primenom čl. 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu. Odlukom tuženog od 27.01.2012. godine Upravni odbor je pokrenuo postupak utvrđivanja tehnološkog viška zaposlenih kod ovog tuženog sa ovlašćenjem da sačini Program rešavanja viška zaposlenih, koji je i donet, kao i predlog mera i dostavljen sindikatu i Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o unutrašnjoj organiizaciji i sistematizaciji od 01.03.2012. godine, koji je stupio na snagu 10.03.2012. godine, u Sektoru za tarifu i prodaju brisana je Služba za kontrolu voznih isprava i poslovi od rednog broja 301 zaključno sa rednim brojem 306. Radi se o poslovima šefa službe, zamenika šefa službe, referenta, glavnog kontrolora i operatera. Ukupan broj zaposlenih na neodređeno vreme kod tuženog na dan 12.03.2012. godine bio je 6137, a ukupan broj zaposlenih koji predstavljaju tehnološki višak 114. Program rešavanja viška zaposlenih usvojen je na sednici Upravnog odbora ovog tuženog 18.04.2012. godine. Određene su mere za rešavanje tehnološkog viška u vidu premeštaja na druge poslove u preduzeću i rad kod drugog poslodavca - tuženog A.s.t. d.o.o. za ukupno 67 zaposlenih sa rokom za realizaciju od 30 dana. Za radom tužilaca u ovom sporu kod tuženog JKP GSP „Beograd“ trajno je prestala potreba i otpremnina im nije isplaćena. Ovaj tuženi ponudio je tužiocima zaključenje ugovora o radu i premeštaj na drugi posao kod drugog poslodavca - tuženog preduzeća A.s.t. d.o.o.. Ponude su date 26.04.2012. godine i u njima je navedeno da su tužioci dužni da se o ponudi izjasne u roku od osam dana, sa zakonskim posledicama nepotpisivanja ponude aneksa. Tužioci su prihvatili ponude i na osnovu njih zaključili anekse ugovora o radu, koji se pobijaju u ovom sporu. Tim aneksima ugovora o radu, koji su zaključeni sa tuženim JKP GSP „Beograd“, u članu 7. predviđeno je da potpisivanjem aneksa prestaje da važe odredbe ugovora o radu i svih zaključenih aneksa između tog tuženog i tužilaca. Takođe, konstatovana je i izmena Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji, kao i zaključenje sporazuma između tuženih, kojim je predviđena obaveza tuženog preduzeća A.s.t. d.o.o. da sa zaposlenima koji su obavljali poslove u Službi za kontrolu voznih isprava zasnuje radni odnos na neodređeno vreme ugovorom o radu. Potom su tužioci sa tuženim preduzećem A.s.t. d.o.o. zaključili ugovore o radu na neodređeno vreme sa početkom rada od 21.05.2012. godine, na poslovima kontrole putnih isprava u javnom prevozu prve kategorije.
Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je poništio anekse ugovora o radu i rešenja kojima je tužiocima prestao radni odnos otkazom ugovora o radu i obavezao tuženog JKP GSP „Beograd“ da tužioce vrati na rad na odgovarajuće poslove. Prema iznetim razlozima, tužiocima je ugovor o radu otkazan primenom čl. 179. tačka 9. Zakona o radu, a tuženi JKP GSP „Beograd“ im nije isplatio otpremninu primenom čl. 158. ovog zakona. Takođe, u ponudama za zaključenje aneksa ugovora o radu nisu konkretizovani razlozi u skladu sa zakonom, niti je navedeno zašto su baš tužioci lica za čijim radom je prestala potreba. U aneksima ugovora o radu u članu 7. naveden je prestanak važenja ugovora o radu i pripadajućih aneksa, što je suprotno članu 171. Zakona o radu, a potom je rešenjima o otkazu ugovora o radu utvrđeno da tužiocima radni odnos prestaje sa 20.05.2012. godine. Tehnološki višak se ne može utvrđivati na nivou poslovnih jedinica, već na nivou celog sistema. Tužiocima J.B. i Ž.T. ponuđeni su neodgovarajući poslovi kontrolora, a svi tužioci na novim radnim mestima ostvaruju manju zaradu i imaju manji broj dana godišnjeg odmora kod tuženog preduzeća A.s.t. d.o.o. Iz svih ovih razloga nezakoniti su i aneksi ugovora o radu i rešenja kojima je tužiocima otkazan ugovor o radu, zbog čega je tuženi JKP GSP „Beograd“ u obavezi da tužioce vrati na rad.
Odlučujući o žalbi tuženog, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo, kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev za poništaj kao nezakonitih pomenutih aneksa ugovora o radu i rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocima, kao i tužbeni zahtev za reintegraciju.
U konkretnom slučaju, zbog organizacionih promena kod tuženog JKP GSP „Beograd“ prestala je potreba za radom tužilaca. Između tuženih je 14.03.2012. godine zaključen sporazum, kojim je predviđena obaveza preduzeća A.s.t. d.o.o. da sa zaposlenima koji su obavljali poslove u Službi za kontrolu voznih isprava tuženog JKP GSP „Beograd“ na poslovima kontrolora voznih isprava, zasnuje radni odnos na neodređeno vreme po ugovoru o radu. Prethodno je Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji od 01.03.2012. godine, koji je stupio na snagu 10.03.2012. godine, u Sektoru za tarifu i prodaju brisana Služba kontrole voznih isprava i poslova od broja 301 do broja 306. Kako su tužioci kod tuženog JKP GSP „Beograd“ obavljali poslove kontrolora, njihovi poslovi su izmenama ovog pravilnika brisani. Otkazni razlog iz čl. 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu odnosi se na situaciju kada postoji opravdan razlog koji se odnosi na potrebe poslodavca - ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla. U tom slučaju, prema čl. 158. istog zakona, poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom isplati otpremninu u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu. Međutim, članom 155. Zakona o radu propisana je sadržina Programa rešavanja viška zaposlenih (čl. 153), prema kome prema stavu 1. tačka 5, program naročito sadrži mere za zapošljavanje: premeštaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikacija ili dokvalifikacija, nepuno radno vreme ali ne kraće od polovine punog radnog vremena i druge mere.
U ovom slučaju, poslodavac je tužiocima koji su tehnološki višak obezbedio ostvarivanje prava na zapošljavanje, a aneksi ugovora o radu zaključeni su upravo radi realizacije mere zapošljavanja tužilaca, kao zaposlenih za čijim radom je prestala potreba. Radi se o meri zapošljavanja - rad kod drugog poslodavca, koji je preuzeo poslove koje je ranije obavljao tuženi, zbog čega je tužiocima i ponuđena izmena ugovorenih uslova rada primenom čl. 171. stav 1. tačka 4. Zakona o radu. Pri tom, aneksi ugovora o radu, koje tužioci pobijaju u ovom postupku, zaključeni su na zakonom propisani način, saglasno članu 172. Zakona o radu. Ponude su sadržale sve elemente koje zakon propisuje, formu, razloge za ponudu i rok u kome zaposleni treba o ponudi da se izjasni, kao i pravne posledice koje mogu nastati odbijanjem ponude. Na strani tužilaca nisu postojale mane volje koje bi vodile relativnoj ništavosti ovog pravnog posla. Tužioci su prihvatili ponudu za zaključivanje aneksa ugovora o radu i ugovora o radu i u ovom sporu iskoristili pravo da pred nadležnim sudom osporavaju zakonitost tih aneksa ugovora. Svim tužiocima zakonito je otkazan ugovor o radu, jer su zaključili anekse ugovora o radu u realizaciji mere zapošljavanja kod drugog poslodavca - tuženog preduzeća A.s.t. d.o.o. U suštini, tužiocima kod tuženog JKP GSP „Beograd“ radni odnos nije prestao primenom čl. 179. stav 1. tačka 9. Zakona o radu, kako je to u rešenjima navedeno, već je tim rešenjima rešen njihov radno-pravni status kod ovog tuženog, što je bilo nužno, jer su prethodno zaključili sa novim poslodavcem anekse ugovora o radu u ostvarivanju prava iz čl. 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu. U toj situaciji, tužiocima ne pripada otpremnina, jer je njihov radno-pravni status rešen na navedeni način.
Kako su zakoniti pobijani aneksi ugovora o radu, kao i rešenja kojima je tužiocima otkazan ugovor o radu, neosnovan je i tužbeni zahtev za reintegraciju primenom čl. 191. Zakona o radu.
Na osnovu čl. 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović,s.r.
