.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1550/2022
03.03.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Gordane Džakula, predsednika veća, Jelene Ivanović, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić i Marine Milanović, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Milošević, advokat iz ..., protiv tuženog JKP „Gradska čistoća“ Beograd, sa sedištem u Beogradu, čiji je punomoćnik Jelena Milanović, advokat iz ..., radi poništaja aneksa ugovora o radu i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2654/21 od 13.10.2021. godine, u sednici održanoj 03.03.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2654/21 od 13.10.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2654/21 od 13.10.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 738/20 od 18.02.2021. godine, stavom prvim izreke, dozvoljeno je preinačenje tužbe učinjeno podneskom od 14.10.2020. godine. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je poništen Aneks broj 7 Ugovora o radu zaveden kod tuženog pod oznakom broj .. od 10.02.2020. godine, kao nezakonit i obavezan tuženi JKP „Gradska čistoća“ Beograd da tužioca vrati na radno mesto na kom je radio pre potpisivanja Aneksa broj 7 Ugovora o radu. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu po osnovu naknade štete na ime manje isplaćene zarade, za februar, mart, maj i jun 2020. godine, isplati pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom, kao u ovom stavu izreke. Stavom četvrtim izreke, obavezan je tuženi da u korist tužioca na iznose iz stava trećeg ove izreke uplati doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje nadležnom Republičkom fondu penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijala Beograd, doprinose za zdravstveno osiguranje nadležnom Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje – Filijala Beograd i doprinose za slučaj nezaposlenosti Nacionalnoj službi za zapošljavanje – Filijala Beograd. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 90.800,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2654/21 od 13.10.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio posebnu reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US, 55/14, 87/18 i 18/20) – u daljem tekstu: ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se dozvoli posebna revizija, jer ne postoji nijedan od razloga iz člana 404. stav 1. ZPP zbog kojih bi reviziju trebalo izuzetno dozvoliti. Predmet spora u ovoj parnici je zahtev za poništaj aneksa ugovora o radu i vraćanje na rad, a ne radi se o istoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1641/2015 od 09.12.2016. godine, na koju tuženi u reviziji ukazuje. Materijalno pravo, kao ni pravno shvatanje na kojima je zasnovana pobijana odluka, nisu u suprotnosti sa pravnim stavom izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u vezi zahteva zaposlenog za vraćanje na rad kada je poništen kao nezakonit aneks ugovora o radu kojim je zaposleni premešten na drugo radno mesto, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba za ujednačavanjem sudske prakse.
Sledom navedenog, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio posebnu reviziju, pa je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U konkretnom slučaju, pobijanim aneksom ugovora o radu tužilac je premešten na druge poslove i utvrđena mu je zarada na tim poslovima. Prema tome, ovim aneksom se ne utiče na radnopravni status tužioca u smislu zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa kada bi revizija uvek bila dozvoljena na osnovu člana 441. ZPP.
Imajući u vidu izloženo, na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Gordana Džakula,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
