Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić, Zorane Delibašić, Branislava Bosiljkovića i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužilaca AA iz ..., BB iz ... VV iz ... GG iz ...i DD iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Jelena Galić, advokat iz ... protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, resor javne bezbednosti, Odred Žandarmerije u Novom Sadu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Novom Sadu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 260/19 od 11.02.2019. godine, u sednici održanoj 24.05.2019. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 260/19 od 11.02.2019. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 260/19 od 11.02.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 390/15 od 14.11.2018. godine, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti suda, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana je tužena da svakom od tužilaca, na ime troškova za dolazak i odlazak sa rada za period od 03.03.2014. godine do 03.03.2017. godine, isplati pojedinačne mesečne iznose, sa zakonskom zateznom kamatom, kao i iznose na ime zakonske zatezne kamate, sve kako je to bliže navedeno u stavovima trećem, četvrtom, petom, šestom i sedmom izreke. Takođe, obavezana je tužena da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 260/19 od 11.02.2019. godine žalba tužene je odbijena i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava i predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP), radi ujednačavanja sudske prakse.

Primenom člana 404. stav 1. ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada. O ovom pravu tužilje i o visini tražene naknade, sudovi su odlučili pravilnom primenom materijalnog prava, te u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, zbog čega u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava.

Kako na osnovu iznetog proizilazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate troškova prevoza podneta je marta 2017. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi iznos od 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Biserka Živanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić