.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1552/2023
04.05.2023. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Radoslave Mađarov, Marine Milanović i Zorice Bulajić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Danijel Dinčić, advokat iz ..., protiv tužene PU ''Radosno detinjstvo'', čiji je zastupnik Pravobranilaštvo Grada Novog Sada, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3604/22 od 11.01.2023. godine, u sednici održanoj dana 04.05.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3604/22 od 11.01.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3604/22 od 11.01.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2181/21 od 24.05.2022. godine, stavom prvim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužilje. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji za period od 01.05.2018. godine do 28.02.2021. godine na ime razlike između isplaćene i pripadajuće minimalne zarade isplati iznos od 8.169,87 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.01.2022. godine do isplate i iznos od 1.857,54 dinara na ime zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do 31.12.2021. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa od 8.169,87 dinara na ime razlike između isplaćene i pripadajuće minimalne zarade do traženog iznosa od 128.621,45 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom i preko dosuđenog iznosa od 1.857,54 dinara na ime zakonske zatezne kamate na iznos glavnog duga od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do 31.12.2021. godine do traženog iznosa od 32.095,86 dinara. Stavom četvrtim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 3604/22 od 11.01.2023. godine, odbijena je žalba tužilje i potvrđena prvostepena presuda, u odbijajućem delu i delu odluke da tužilja snosi svoje troškove postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u delu kojim je tužbeni zahtev odbijen, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...18/20), propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Stavom 2. istog člana, propisano je da ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odlučeno je o potraživanju tužilje za isplatu razlike do iznosa minimalne zarade, koji je zahtev u osnovanom delu usvojen, a odbijen za potraživanje naknade troškova za ishranu i regres za korišćenje godišnjeg odmora sa pripadajućom kamatom. O ovom pravu tužilje sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava, koje je u skladu sa sudskom praksom izraženom kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim stavom u pogledu primene Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Službeni glasnik RS“ br. 34/01 ... 21/16 i dr.). Zbog navedenog, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužilje, kao izuzetno dozvoljenoj, u skladu sa članom 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužilje nije dozvoljena.
Članom 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora podneta je 03.06.2021. godine, a preinačena 22.01.2022. godine. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 120.451,58 dinara, koji iznos očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu gde se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da revizija tužilje nije dozvoljena.
Iz iznetih razloga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Jelica Bojanić Kerkez s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
