U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća,Jelice Bojanić Kerkez i Vesne Stanković,članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Dejana Spasojević Ivančić, advokat iz ..., protiv tužene Visoke poslovne škole strukovnih studija … iz …, čiji je punomoćnik Boško Kovačević, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 598/21 od 24.03.2021. godine, na sednici održanoj 15.09.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 598/21 od 24.03.2021. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužene za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2266/20 od 15.01.2021. godine, odbijen je tužbeni zahtev da se poništi kao nezakonito rešenje tužene broj ...-... od 05.12.2018. godine i obaveže tužena da tužioca vrati na rad, kao i zahtev tužioca za naknadu troškova postupka. Obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove postupka u iznosu od 116.250,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 598/21 od 24.03.2021. godine, odbijena je žalba tužioca i navedena prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužena je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbi člana 408.Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br.72/11 ... 18/20) i našao da revizija tužioca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Navodima revizije ukazuje se u suštini na bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, koja ne predstavlja razlog zbog kojeg se revizija može izjaviti. Razlog za reviziju mogu biti bitne povrede predviđene članom 407. stav 1. tačka 1. – 3. ZPP, na koje se u reviziji ne ukazuje. U ovoj pravnoj stvari, drugostepeni sud je prihvatio činjenično stanje utvrđeno prvostepenom presudom, kao i primenu materijalnog prava kao pravilnu, ocenio bitne žalbene navode i postupio u skladu sa odredbama člana 396. stav 1. i stav 2. ZPP. Osporavanju utvrđenih činjenica u postupku po reviziji nema mesta, nasuprot propisanog u članu 407. stav 2. ZPP. Vrhovni kasacioni sud u postupku po reviziji ne ispituje pobijanu presudu izvan dozvoljenih razloga za izjavljivanje ovog pravnog leka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zasnovao radni odnos kod tužene zaključenjem ugovora o radu od 14.07.2016. godine, radi obavljanja poslova profesora strukovnih studija. U školskoj 2017/2018. godini tužilac je bio zadužen predmetom ..., ..., i predmetom ... . Na sastanku Katedre za ... održanom 21.05.2018. godine razmatrana je realizaciji nastavnih aktivnosti u prethodnom semestru i razgovaralo se o planu realizacije nastavnih aktivnosti u narednom periodu, te da se za narednu školsku godinu planira po prvi put izvođenje nastave iz predmeta ..., na racionalan način preraspodelom putem postojećeg nastavnog kadra, ali nije predložen profesor za izvođenje nastave odnosno vežbi za novoplanirani predmet, a takođe ni za predmet ... umesto BB. Posle sednice veća održane 29.06.2018. godine, direktorka tužene VV je u neformalnom razgovoru upitala tužioca da li bi on mogao da pređe na smer ..., a tužilac je odgovorio da se plaši da nema znanje da kvalitetno radi taj posao, ali se izričito nije odredio na pitanje direktorke.

Na sednici Nastavnog veća održanoj 28.09.2018. godine, tužilac je diskutovao povodom druge tačke dnevnog reda: Predloga plana realizacije predavanja i vežbi u zimskom semestru školske 2018. – 2019. godine, te ukazao da je prema dostavljenom Planu raspodele njemu uskraćen predmet koji je držao i dat drugom kolegi, a da on nije predviđen da drži ništa drugo, te ne može imati fond časova i da bi to predstavljalo primer mobinga praznog stola. Na pitanje direktorke da li mu je nuđeno da predaje na smeru ..., tužilac je odgovorio „nudili ste svoj trojici ...“, a pošto je direktorka insistirala na jasnom odgovoru, tužilac je izjavio „niste mi otvoreno nudili, nego pitali da li ti imaš mogućnost, sposobnosti i reference da se kao BB prebaciš na ... i da je rekao da kao BB nema znanja“, te nakon što je direktorka ponovila pitanje „Ne možete, jel tako“ konstatovano je da tužilac to potvrđuje klimanjem glave. Utvrđena je sadržina daljeg izlaganja direktorke i tužioca u vezi problema koji je on izneo, kao i diskusija drugih učesnika. Na ovom skupu direktorka je prenela sadržinu telefonskog razgovora vođenog prethodnog dana, kada je tužilac nazvao pomoćnika direktora za nastavu GG i ovoj koleginici uputio kletvu i psovku, kletvu rečima „Onaj ko uzima od usta mog deteta i tuđe dece neka daje za zdravlje svog“ i opsovao majku, što je i direktorka čula preko uključenog spikerfona. Sadržina i ton razgovora, sa kletvom i psovkom upućenom od strane tužioca, su dr GG doveli u stanje izrazite uznemirenosti. Tužilac je potvrdio da je reči kletve upotrebio u telefonskom razgovoru vođenom sa GG, dodajući da je povod telefonskom pozivu bilo to da je upoznat sa materijalom za sednicu u kom nije bilo njegovog imena u rasporedu nastavnih aktivnosti, zbog čega je želeo objašnjenje zašto mu je uzet predmet ... kada je na sednici 25.01.2018. godine postignuta saglasnost oko tog predmeta, a da ga je povodom toga GG upućivala na direktorku. Tužena je 10.10.2018. godine donela rešenje kojim je tužioca zbog navedenog događaja udaljila sa rada, ali je to rešenje poništeno u sudskom postupku.

Dana 13.11.2018. godine tužena je u pisanoj formi tužioca upozorila na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu. U upozorenju tužiocu je stavljeno na teret da je povredio radnu obavezu iz člana 179. stav 2. tačka 2. i 5. Zakona o radu, i nepoštovanje radne discipline iz člana 179. stav 3. tačka 8. istog zakona, koje se ogledaju u povredi radne obaveze predviđene članom 92. stav 1. tačka 2. i nepoštovanju radne discipline predviđene članom 93. stav 1. tačaka 10. i 21. Pravilnika o radu tuženog od 29.01.2015. godine, a sastoji od odbijanja zahteva direktora ili drugog nadređenog za izvršenje određenih radnih obaveza, vređanje i klevetanje članova kolektiva u radnim prostorijama, pretnje ugrožavanjem života i tela i drugo uznemiravanje, a zbog toga što je odbio zahtev direktora i drugih nadređenih za izvršenje određenih radnih obaveza u smislu neprihvatanja novog nastavnog predmeta na sednici ... od 21.05.2018. godine, nije prihvatio prekvalifikaciju za studijski program ... ponuđenu od strane direktorke škole 29.06.2018. godine i što je 26.09.2018. godine posle dostavljanja materijala za sednicu Nastavnog veća, pozvao pomoćnika dikrektora za nastavu GG putem telefona, pa kako nije predviđen za predavanje i vežbi iz predmeta ..., obratio joj se neprimerenim povišenim tonom i u tom razgovoru rekao „Dabogda svaki dinar koji ste uzeli od mene i mog deteta dali vašoj deci za krst i za venac“ i uz žestoku psovku završio razgovor. Tužiocu je upozorenjem stavljeno na teret i to da je na sednici Nastavnog veća 28.09.2018. godine izneo brojne neistine, da se ponašao neprimereno i da je zbog vrlo drskog ponašanja udaljen sa te sednice.

Tužilac se izjasnio na dostavljeno upozorenje, posle čega je tužena donela osporeno rešenje od 05.12.2018. godine o prestanku radnog odnosa tužioca otkazom ugovora o radu, iz identičnih razloga kao u upozorenju o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužiocu zakonito prestao radni odnos kod tužene, otkazom ugovora o radu zbog učinjene povrede radne discipline, ispoljenim ponašanjem neprimerenog obraćanja i vređanja GG, zaposlene kod tužene, prema kojoj se ophodio na nedoličan i uvredljiv način, što se ne može tolerisati. Zbog ovoga, po oceni prvostepenog suda, ispunjeni su uslovi za otkaz ugovora o radu tužiocu u smislu člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu i člana 93. stav 1. tačaka 10. i 21. Pravilnika o radu tužene od 29.01.2015. godine, kako je tužena i navela u donetom upozorenju i rešenju o otkazu ugovora o radu tužiocu. Sa ovog razloga tužiocu je zakonito otkazan ugovor o radu, nezavisno od okolnosti što se nisu stekle druge povrede koje su mu stavljene na teret. Drugostepeni sud je prihvatio stanovište prvostepenog suda o neosnovanosti tužbenog zahteva kao pravilno.

Neosnovano se revizijom tužioca osporava pravilnost primene materijalnog prava od strane nižestepenih sudova.

U članu 179. stav 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05 ... 113/17) je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja (tačka 2.), ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom, odnosno ugovorom o radu (tačka 5.), a u stavu 3. da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu, i to ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca (tačka 8.). Pravilnikom o radu tužene od 29.01.2015. godine u članu 93. stav 1. je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako ne poštuje radnu disciplinu, pored ostalog, ako odbije zahtev direktora ili drugog nadređenog za izvršenje određenih radnih obaveza (tačka 10), ako vređa i kleveta studente i članove kolektiva, kao i usled pretnje ugrožavanjem života i tela, izazivanja nereda ili tuče ili učestvovanja u istim, u radnim prostorijama ili na drugim mestima na kojima se zaposleni nalazi kao predstavnik poslodavca (tačka 21).

Za postojanje punovažnog prestanka radnog odnosa otkazom ugovora o radu dovoljno je postojanje jednog otkaznog razloga. Imajući u vidu utvrđene činjenice na kojima je zasnovano osporeno rešenje u pogledu postojanja otkaznog razloga iz odredbe člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu a u vezi odredbe člana 93. stav 1. tačka 21. Pravilnika o radu tuženog i da je donošenju osporenog rešenja prethodilo upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu u smislu člana 180. Zakona o radu, po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je materijalno pravo primenjeno kod ocene da je rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu zakonito.

Neosnovani su navodi revizija o pogrešnoj primeni materijalnog prava i izostalom obrazloženju koji su to uobičajeni standardi ponašanja i prihvatljive komunikacije zaposlenih u konkretnom poslovnom okruženju. Nasuprot takvom isticanju, vezano za standarde ponašanja u konkretnom poslovnom okruženju visoko školske ustanove, govori sadržina presuda nižestepenih sudova i razlozi na kojima su zasnovane u pravilnoj primeni materijalnog prava. Kod postojanja otkaznog razloga nepoštovanje radne discipline propisane aktom poslodavca, odnosno ponašanja zaposlenog koje je takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca iz člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, zaključak o postojanju ovog otkaznog razloga zavisi od razumne ocene u konkretnom slučaju, kako je to zaključio i drugostepeni sud kada je naveo da je ponašanje tužioca takvo da se ne može tolerisati, jer se po razumnoj oceni takvim ponašanjem ugrožava organizacija rada škole i remeti disciplina, da škola pored obrazovne ima i vaspitnu ulogu, da vaspitne stavove na polaznike škole prenose zaposleni profesori odnosno nastavno osoblje, i da se ne može očekivati od škole da zadrži na radu profesora koji se ostalim zaposlenima obraća neprimerenim rečima, kletvom, psovkama, što kod prosečnog čoveka izaziva psihičku uznemirenost.

U konkretnom slučaju, radi se o povredi radne discipline predviđene u članu 93. stav 1. Pravilnika o radu tužene, učinjene od strane tužioca vređanjem zaposlene profesorke, kao povredi sankcionisanoj otkazom ugovora o radu. Povodom revizijskih isticanja, ukazuje se da službeno ophođenje podleže pravno zaštićenim etičkim normama, čijim se kršenjem obrazuje razlog za otkaz ugovora o radu, u ovom slučaju dat profesoru, ovde tužiocu, koji se u iniciranom službenom razgovoru obraćao drugom profesoru iste ustanove, nedoličnim ophođenjem i vređanjem, čime je ispoljio ponašanje nespojivo sa daljim radom kod tužene Visoke poslovne škole strukovnih studija. Stoga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da kao što je pravilno odbijen zahtev tužioca radi poništaja osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu, tako je pravilno odbijen i zahtev tužioca za vraćanje na rad u smislu odredbe člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Zahtev tužene za naknadu troškova odgovora na reviziju je odbijen kao neosnovan, jer troškovi odgovora na reviziju nisu bili potrebni radi vođenja parnice u smislu člana 154. stav 1. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbi člana 414. stav 1. i 165. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić