.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1556/2022
01.06.2022. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Biserke Živanović, predsednika veća, Spomenke Zarić i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Tadić advokat iz ..., protiv tuženog Fabrika kotrljajućih ležajeva i kardana „FKL“ DOO Temerin iz Temerina, radi isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1955/21 od 26.01.2022. godine, u sednici veća održanoj 01.06.2022. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1955/21 od 26.01.2022. godine, u stavu drugom izreke.
ODBIJA SE, kao nesnovan, zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 308/2019 od 11.05.2021. godine, stavom prvim izreke tužbeni zahtev tužioca je delimično usvojen. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete po osnovu razlike izgubljene zarade između isplaćene zarade i pripadajuće zarade (obračunate prema ostvarenoj prosečnoj zaradi uporednih radnika BB, VV i GG) za period od 01.04.2017. godine do 17.02.2019. godine, isplati na ime glavnice iznos od 200.449,02 dinara, sa zateznom kamatom od 01.06.2020. godine do konačne isplate, kao i zateznu kamatu obračunatu od dana dospelosti do dana 31.05.2020. godine, u iznosu od 41.322,29 dinara. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu na ime naknade štete po osnovu regresa za korišćenje godišnjeg odmora za 2016, 2017. i 2018. godinu isplati na ime glavnice iznos od 40.064,00 dinara, sa kamatom od 01.06.2020. godine do konačne isplate, kao i zateznu kamatu obračunatu od dana dospelosti do dana 31.05.2020. godine, u iznosu od 10.070,12 dinara. Stavom četvrtim izreke, odbijen je deo tužbenog zahteva kojim je tužilac tražio da se tuženi obaveže da mu na ime naknade štete po osnovu naknade za neiskorišćeni godišnji odmor za 2016, 2017. i 2018. godinu isplati na ime glavnice iznos od 102.564,19 dinara, sa kamatom od 01.06.2020. godine do konačne isplate, kao i zateznu kamatu obračunatu od dana dospelosti do dana 31.05.2020. godine u iznosu od 20.093,79 dinara. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 211.410,00 dinara, sa kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1955/21 od 26.01.2022. godine, stavom prvim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u delu kojim je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade štete po osnovu regresa za korišćenje godišnjeg odmora (za 2016, 2017 i 2018. godinu), isplati na ime glavnice iznos od 40.064,00 dinara sa kamatom od 01.06.2020. godine do isplate i zateznu kamatu obračunatu od dana dospelosti do dana 31.05.2020. godine u iznosu od 10.070,12 dinara. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u delu odluke o zahtevu za naknadu štete po osnovu izgubljene zarade (za period od 01.04.2017. godine do 17.02.2019. godine) i troškova postupka i odbijen zahtev tužioca preko iznosa od 9.662,95 dinara do iznosa od 200.449,02 dinara sa kamatom od 01.06.2020. godine do isplate, i za isplatu obračunate zatezne kamate (do dana 31.05.2020. godine) u iznosu od 41.322,29 dinara, kao i za naknadu troškova postupka u iznosu od 211.410,00 dinara sa kamatom od izvršnosti do isplate i presuđeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom trećim izreke, žalba tuženog u preostalom delu i žalba tužioca u celosti je odbijena i prvostepena presuda u preostalom delu potvrđena. Stavom četvrtim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je blagovremeno izjavio tužilac zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, pogrešne primene materijalnog prava i bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP, koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom odredbe člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...55714) i našao da je revizija tužioca neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se revizijom ukazuje.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio zaposlen kod tuženog na neodređeno vreme i raspoređen na poslove i radne zadatke ... na osnovu ugovora o radu od 25.02.2014. godine. Rešenjem tuženog od 07.09.2015. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze. Navedeno rešenje je poništeno kao nezakonito pravnosnažnom sudskom odlukom, a tuženi obavezan da tužioca vrati na rad i da mu naknadi štetu na ime izgubljene zarade za period od 09.09.2015. godine do 31.03.2017. godine. Tuženi je postupajući po navedenoj presudi tužiocu isplatio naknadu štete za navedeni period, a tužioca vratio na rad 17.02.2019. godine. U ovoj parnici tužilac potražuje naknadu štete na ime izgubljene zarade za period od 01.04.2017. godine, pa do vraćanja na rad, odnosno 17.02.2019. godine. Visina novčanog potraživanja za navedeni period obračunata je u odnosu na ostvarene zarade uporednih radnika BB, VV i GG, sa kojima je pre otkaza ugovora o radu tužilac obavljao poslove kao samostalni izvršilac na radnom mestu ... i sa kojima se smenjivao u radu na istim mašinama.
Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je primenom odredbe člana 191. stav 1, 2, 3. i 9. Zakona o radu, usvojio tužbeni zahtev tužioca, smatrajući da tužiocu pripada pravo na naknadu štete u visini obračunatoj nalazom veštaka, a na osnovu ostvarenih prosečihe zarada uporednih radnika, koja u sebi sadrži kako osnovnu tako i uvećanu zaradu i druge elemente zarade koji su imenovani uporedni radnici primali.
Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu u delu za naknadu štete na ime izgubljene zarade, tako što je tužiocu dosudio manji iznos ove naknade, primenom člana 191. stav 2. Zakona o radu. Naime, prema stavu drugostepenog suda tužilac ima pravo na izgubljenu zaradu ali bez uvećanja, jer nije dokazao da bi po redovnom toku stvari da nije bilo nezakonitog otkaza ostvario i pravo na uvećanu zaradu, niti je dokazao da je pre prestanka radnog odnosa ostvarivao uvećanu zarade u obimu u kome su uporedni radnici to ostvarivali.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno je u pobijanoj odluci primenjno materijalno pravo.
Odredbom člana 191. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...74/14), propisano je da ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, na zahtev zaposlenog, odlučiće da se zaposleni vrati na rad, da mu se isplati naknada štete i uplate pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje za period u kome zaposleni nije radio. Stavom 2. istog člana, predviđeno je da se naknada štete iz stava 1. ovog stava utvrđuje u visini izgubljene zarade koja u sebi sadrži pripadajuće poreze i doprinose u skladu sa zakonom, a u koju ne ulazi naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora, bonusi, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca.
Imajući u vidu zakonsku normu obaveza poslodavca je da pored vraćanja na rad zaposlenog kome je nezakonito prestao radni odnos, a ukoliko zaposleni to zahteva isplati i naknadu materijalne štete na ime izgubljene zarade imajući u vidu da zbog nezakonitog otkaza nije mogao da obavlja rad i ostvaruje zaradu. U konkretnom slučaju tužiocu je naknada na ime izgubljene zarade za period od 09.09.2015. godine do 31.03.2017. godine isplaćena, ali imajući u vidu da je tuženi tužioca vratio na rad tek 17.02.2019. godine osnovano je i potraživanje tužioca za navedeni sporni period od 01.04.2017. godine do 17.02.2019. godine.
Međutim, pravilno je drugostepeni sud odbio iznos naknade štete na ime izgubljene zarade preko dosuđenog od 9.662,95 dinara, jer je isti sadržao naknade koje su osnov za uvećanje zarade i na taj način je postupio shodno odredbi člana 191. stav 2. Zakona o radu. Ovo imajući u vidu da zarade zaposlenih mogu biti uvećane po različitim osnovima, ali da istovremeno zavise od ostvarenih rezultata rada, odnosno radnog učinka zaposlenog i doprinosa poslovnom uspehu poslodavca, kao i da se neke stiču na osnovu odluke direktora, pravilan je zaključak drugostepenog suda da tužilac nije dokazao da bi po redovnom toku stvari u spornom periodu njemu bila isplaćivana uvećana zarada po bilo kom osnovu da bi kao takva mogla da ulazi u obračun naknade izgubljene zarade, imajući u vidu odredbu člana 191. stav 2. Zakona o radu.
S obzirom na izloženo, a suprotno navodima revizije pravilno je primenjeno materijalno pravo i utvrđena visina naknade materijalne štete na ime izgubljene zarade uzimajući u vidu prosečnu osnovnu zaradu tri uporedna radnika za navedeni sporni period, bez ikakvih uvećanja.
Pravilno je doneta i odluka o troškovima postupka, a na osnovu odredbe člana 153. stav 2. ZPP. Tužiocu nije dosuđena tražena naknada troškova revizijskog postupka, s obzirom da nije uspeo u ovom postupku, primenom člana 165. stav 1. u vezi člana 153. ZPP.
Sa izloženog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Biserka Živanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
