U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Milanović, advokat iz ..., protiv tuženog JP „Pošta Srbije“ iz Beograda, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 39/19 od 08.10.2019. godine, u sednici veća održanoj 17.12.2020. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 39/19 od 08.10.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Jagodini P1 270/17 od 25.10.2018. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje, pa je poništeno kao nezakonito rešenje tuženog doneto 25.01.2017. godine, kojim je tužilji otkazan Ugovor o radu zaključen 24.03.2003. godine, Aneks broj ... ugovora o radu od 01.12.2005. godine i Aneks broj ... Ugovora o radu od 01.10.2015. godine i obavezan tuženi da tužilju vrati na rad. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 141.700,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 39/19 od 08.10.2019. godine, preinačena je prvostepena presuda, tako što je odbijen tužbeni zahtev, a odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, kao ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. ZPP zbog kojih se revizija može izjaviti, a na koje revident ukazuje tvrdnjom o pogrešnoj oceni dokaza i pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog na poslovima tehničara za ... u Pošti ... .... ..., po ugovoru o radu br. ...-.../... od 24.03.2003. godine, sa pratećim Aneksima iz 2005. godine i 2015. godine. Dana 26.08.2016. godine, tužilja je pod radnom šifrom ... kojom je zadužena, sa namenskog tekućeg računa korisnika BB, isplatila iznos od 66.217,80 dinara VV, koji je u ekspozituru došao sa GG, koju je tužilja poznavala, tako što je unela JMBG imenovanog oštećenog korisnika namenskog tekućeg računa i na nalogu za isplatu je upisala broj lične karte GG, a nalog je potpisao VV, u čiju korist je novac isplaćen. Tužilja je istog dana i na isti način, uz učešće istih lica, sa namenskog tekućeg računa korisnika DD, izvršila isplatu novčanih sredstava u iznosu od 81.446,04 dinara. Nakon uručenog upozorenja 29.09.2016. godine, dopune upozorenja od 14.10.2016. godine, na koje se tužilja izjasnila 13.10.2016. godine, rešenjem tuženog od 25.01.2017. godine, tužilji je otkazan ugovor o radu zbog povreda radnih obaveza propisanih odredbom člana 101. tač. 1, 9. i 13. Kolektivnog ugovora tuženog – nesavesno i nepropisno izvršavanje radnih obaveza; nepridržavanje propisane tehnologije rada prilikom izvršavanja radnih obaveza kojom se nanosi šteta trećim licima i vršenje isplate neovlašćenom licu. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka specijaliste neuropsihijatrije, utvrđeno je da su kod tužilje kritičnom prilikom bili prisutni simptomi somatskih oboljenja i simptomi depresivne reakcije, te da su prema zaključku veštaka, kod tužilje „mogućnost shvatanja značaja predmetnog dela, kao i mogućnost kontrole sopstvenih postupaka bili smanjeni, ali ne bitno“.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je u pobijanoj drugostepenoj presudi primenjeno materijalno pravo, kada je preinačena prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev za poništaj osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu i vraćanje na rad. Za svoju odluku drugostepeni sud je dao jasne, pravilne i potpune razloge koje prihvata i revizijski sud, pa navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Prema članu 179. stav 2. tač. 1. i 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05...75/14), poslodavac može ta otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze, i to ako nesavesno ili nemarno izvršava radne obaveze i ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom poslodavca, odnosno ugovorom o radu.

Odredbom člana 101. Kolektivnog ugovora za Javno preduzeće „Pošta Srbije“ Beograd („Službeni glasnik RS“ br. 14/15 i 28/16), propisano je da pored zakonom propisanih povreda radnih obaveza, poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povrede radnih obaveza, i to ako zaposleni nepropisno ili neblagovremeno izvršava radne obaveze (tačka 1.); ako se ne pridržava propisane tehnologije rada prilikom izvršavanja radnih obaveza, kojom se nanosi šteta trećim licima (tačka 9.), kao i isplatom neovlašćenom licu ili isplatom uz zadržavanje isplaćenog novca za sebe (tačka 13.).

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, pravilan je zaključak drugostepenog suda da je tužilji zakonito otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. stav 2. tač. 1. i 5. Zakona o radu u vezi člana 101. tač. 1, 9. i 13. Kolektivnog ugovora tuženog, budući da je tužilja dana 26.08.2016. godine, sa namenskog računa klijenta banke isplatila određene novčane iznose neovlašćenom licu i da je istu radnju istog dana ponovila, što predstavlja nesavesno i nepropisno izvršavanje radnih obaveza uz nanošenje štete trećem licu i što je internim aktom poslodavca propisan razlog za prestanak radnog odnosa. Suprotno revizijskim navodima, pravilna je ocena drugostepenog suda da je tužilja odgovorna za učinjene teže povrede radnih obaveza, s obzirom da je kritičnom prilikom bila sposobna da upravlja svojim postupcima i da je imala svest o protivpravnosti svojih radnji. Tužilja je izvršila isplatu novčanih iznosa sa računa klijenata banke, i to licu koje je posredno poznavala. U svojoj računarskoj aplikaciji, preduzela je niz svesnih radnji (ulazak u aplikaciju, unošenje JMBG korisnika, izbor namenskog računa na kome postoje raspoloživa sredstva, unošenje broja lične karte i pokretanje isplate potvrđivanjem iznosa za isplatu). Kao lice koje je više godina zaposleno na poslovima tehničara za šalterske poslove, tužilja je mogla (morala) biti upoznata sa procedurom poslodavca sadržanom u Uputstvu za rad pošta u postupku uplata i isplata po računima fizičkih lica „Banke Poštanska štedionica“AD Beograd, prema kojoj se prilikom svake isplate, uvidom u ličnu kartu, utvrđuje identitet korisnika. Iako su u vreme izvršenih povreda kod tužilje bili prisutni simptomi somatskih bolesti, kao i depresivne epizode, njena radna sposobnost nije bila smanjena u toj meri da ne može da shvati značaj izvršenih radnji i da upravlja svojim postupcima, što proizlazi iz zaključka veštaka. Uzimajući u obzir okolnosti događaja, kao i nalaz veštaka, i po oceni revizijskog suda, ne postoji osnov za isključenje odgovornosti tužilje za učinjene teže povrede radnih obaveza zbog kojih joj je otkazan ugovor o radu.

Pre donošenja osporenog rešenja, tuženi je poštovao proceduru za davanje otkaza, s obzirom da je tužilja upozorena o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, čime joj je omogućeno da se o njima izjasni, kao i pravo na odbranu, koje je tužilja i ostvarila izjašnjenjem na navode iz upozorenja, saglasno članu 180. Zakona o radu.

Kako je rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito doneto, tuženi nije u obavezi da tužilju vrati na rad, saglasno članu 191.stav 1. Zakona o radu.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić