.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1558/2015
02.12.2015. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u sporu tužilje I.P. iz Z., čiji je punomoćnik M.T., advokat iz Z., protiv tuženog Grada Zaječara, koga zastupa Gradski javni pravobranilac, radi utvrđenja, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 891/15 od 21.05.2015. godine, u sednici održanoj 02.12.2015. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 891/15 od 21.05.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 891/15 od 21.05.2015. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Zaječaru P1 554/14 od 05.02.2015. godine, ispravljena rešenjem istog suda pod istim brojem od 16.04.2015. godine, kojom je utvrđeno da se radni odnos tužilje zasnovan na određeno vreme od 90 dana po rešenju tuženog br. 111-8/1 od 04.12.2013. godine produžava do isteka prava na porodiljsko odsustvo i tuženi obavezan da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 74.100,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud ispitao je pobijanu presudu primenom čl. 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14) i našao da revizija nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz čl. 374. stav 2. tačka 12. ZPP na koju revident ukazuje. Nižestepene presude su jasne, obrazložene i neprotivrečne. Sadrže sve razloge o odlučnim činjenicama.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tuženog na određeno vreme (u periodu od 04.12.2013. do 04.03.2014. godine), na poslovima budžeta u trajanju od 90 dana, po raspisanom oglasu od 01.11.2013. godine, na osnovu odluke tuženog od 27.11.2013. i rešenja od 04.12.2013. godine. Potom je 14.03.2014. godine sa tuženim zaključila ugovor o obavljanju privremenih i povremenih poslova. Prema članu 1. ovog ugovora, u periodu od 05.03.2014. do 30.06.2014. godine, za potrebe naručioca posla, tužilja će obavljati poslove budžeta u Odeljenju za finansije Gradske uprave Zajačar. Tužilji je 26.03.2014. godine od strane lekara specijaliste ginekologije Zdravstvenog centra u Zaječaru ustanovljena trudnoća od šest nedelja i četiri dana, što je i konstatovano u izveštaju lekara broj 1393. Tužilja je tuženom 28.03.2014, a potom i 23.04.2014. godine uputila zahtev da joj u skladu sa članom 187. Zakona o radu produži radni odnos na određeno vreme do isteka prava na odsustvo, ali od tuženog odgovor nije dobila.
Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, kada su zaključili da je tužbeni zahtev za utvrđenje u ovom sporu iz radnog odnosa osnovan.
Prema čl. 187. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, broj 24/05 ... 32/13), za vreme trudnoće, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu. Zaposlenom iz ovog stava rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme produžava se do isteka korišćenja prava na odsustvo (stav 2). Prema stavu 3. istog člana, rešenje o otkazu ugovora o radu je ništavo ako je na dan otkaza ugovora o radu poslodavcu bilo poznato postojanje okolnosti iz stava 1. ovog člana, ili ako zaposleni u roku od 30 dana od dana prijema otkaza obavesti poslodavca o postojanju okolnosti iz stav 1. ovog člana i o tome dostavi odgovarajuću potvrdu ovlašćenog lekara ili drugog nadležnog organa.
U ovom slučaju, radni odnos tužilje zasnovan kod tuženog na određeno vreme trajao je do 04.03.2014. godine (90 dana). Međutim, tužilja je u zakonom propisanom roku od 30 dana od dana kada joj je prestao radni odnos zasnovan na određeno vreme - 28.03.2014. godine obavestila tuženog o trudnoći, tako što je dostavila izveštaj lekara specijaliste ginekologa od 26.03.2014. godine, kojim je kod tužilje konstatovana trudnoća. Dakle, obavestila je poslodavca o postojanju okolnosti iz člana 187. stav 1. Zakona o radu, prema kome, između ostalog, za vreme trudnoće poslodavac ne može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, pa se, prema stavu 2. istog člana, rok za koji je ugovorom zasnovan radni odnos na određeno vreme produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo - u ovom slučaju prava na porodiljsko odsustvo.
U reviziji tuženog u celini se ponavljaju žalbeni navodi o tome da tuženi nije doneo rešenje kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, zbog čega se navedena zakonska odredba ne može primeniti, kao i da tužilja u vreme saznanja za trudnoću nije imala status zaposlenog radnika. Ovi revizijski navodi nisu osnovani. Poslodavac nije ni trebao da donosi rešenje o otkazu ugovora o radu tužilji, jer je njen radni odnos zasnovan na određeno vreme prestao istekom roka na koji je zasnovan. Tačno je da tužilja u momentu kada je obavestila poslodavca o postojanju okolnosti iz čl. 187. Zakona o radu nije imala status zaposlenog radnika. Međutim, ta činjenica nije od značaja za odlučivanje, imajući u vidu smisao člana 187. Zakona o radu, kojim je upravo u stavu 2. izričito propisano da se zaposlenom iz stava 1. ovog člana rok za koji je ugovorom zasnovao radni odnos na određeno vreme, produžava do isteka korišćenja prava na odsustvo.
Na osnovu čl. 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović, s.r.
