U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužioca S.P. iz G., G. Z., koga zastupa Z.P., advokat iz Z., protiv tuženog PZP Z. a.d. Z., koga zastupa M.T., advokat iz Z., radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa i isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 902/15 od 21.05.2015. godine, u sednici održanoj 19.05.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 902/15 od 21.05.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P1 392/10 od 06.02.2015. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništeno kao nepravilno i nezakonito rešenje tuženog od 09.04.2009. godine kojim je tužiocu otkazan aneks ugovora o radu od 06.09.2008. godine i obavezan tuženi da tužioca vrati na radno mesto prema njegovoj stručnoj spremi, dok je tužbeni zahtev tužioca za vraćanje na radno mesto pomoćnog radnika odbijen kao neosnovan. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu isplati 60.000,00 dinara na ime izgubljene zarade počev od 01.05.2009. godine sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.06.2009. godine do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu na ime razlike zarade za 2006. godinu isplati 60.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom za svaki mesec pojedinačno od dana padanja u docnju do isplate. Stavom četvrtim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 902/15 od 21.05.2015. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu stava 1. izreke. U stavovima 2, 3 i 4 prvostepena presuda je ukinuta i predmet vraćen na ponovno suđenje istom sudu.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 399. ZPP ('''Službeni glasnik RS'' 125/04, 111/09) koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11..55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme na poslovima pomoćnog radnika. O postojanju razloga za otkaz ugovora o radu upozoren je 06.09.2008. godine. Na teret mu je stavljena povreda radnih obaveza i dužnosti nezakonitog raspolaganja sredstvima i necelishodnog i neodgovornog korišćenja sredstava jer je prihvatio da radi kao rukovaoc građevinskom mašinom iako je aneksom ugovora o radu od 06.09.2008. godine bio raspoređen na mestu pomoćnog radnika i što je potpisivao blanko izdatnice odnosno dnevne izveštaje. Zbog toga mu je rešenjem tuženog od 09.04.2009. godine otkazan aneks ugovora o radu. Tužilac je u odgovoru na upozorenje od 07.04.2009. godine naveo da mu je krajem 2008. i 2009. godine usled loših vremenskih uslova šef punkta naredio da utovarivačem izvrši utovar (čemu se tužilac protivio) i da je naredbu izvršio bez propusta i štete kao i da je potpisao dnevni izveštaj o urađenom. Nalog za gorivo nije upisao. Upozorenje o postojanju razloga za otkaz ni rešenje o otkazu ne sadrže opis povrede radne obaveze, vreme, način i mesto kada su učinjene.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su poništili kao nezakonito rešenje o otkazu.

Prema članu 180. Zakona o radu poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu u slučaju iz člana 179. tač. 1-6. ovog zakona zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu i da mu ostavi rok od najmanje pet radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navod iz upozorenja (stav 1). U upozorenju iz stava 1. ovog člana poslodavac je dužan da navede osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje (stav 2). Po članu 185. istog zakona ugovor o radu otkazuje se rešenjem u pismenom obliku i obavezno sadrži obrazloženje i pouku o pravnom leku.

Imajući u vidu da pobijano rešenje o otkazu i upozorenje o postojanju razloga za otkaz ne sadrže mesto, vreme i način povrede radne obaveze, niti sadrže činjenice i dokaze na osnovu kojih je poslodavac utvrdio da su se stekli uslovi za otkaz ugovora o radu, pa se zbog tih nedostataka ne može utvrditi da li je tužilac zaista učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret, kada i na koji način, kao i da li je rešenje o otkazu doneto u zakonom propisanom roku (član 184. Zakona o radu) pravilno su nižestepeni sudovi poništili rešenje kao nezakonito.

Na osnovu člana 405. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Ljubica Milutinović,s.r.