.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1561/2014
12.05.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u radnom sporu tužilje T.R. iz S., čiji je punomoćnik LJ.Z., advokat u S., protiv tužene N. DOO E. i. i u., iz B.P., koga zastupa M.K., advokat u N.S., radi poništaja rešenja, vraćanja na rad i isplate zarade, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Somboru broj Gž1 39/14 od 12.03.2014. godine, u sednici veća održanoj 12.05.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje T.R. iz S. izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Somboru broj Gž1 39/14 od 12.03.2014. godine.
Tuženom se ne dosuđuju troškovi odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Novom Sadu, Sudska jedinica u Srbobranu je rešenjem broj P1 872/13 od 18.06.2013. godine odbacio tužbu tužilje T.R., protiv tuženog podnetu tom sudu 07.05.2013. godine. Obavezana je tužilja da tuženom na ime troškova parničnog postupka plati iznos od 21.450,00 dinara, u roku od osam dana.
Viši sud u Somboru je rešenjem broj Gž1 39/14 od 12.03.2014. godine odbio žalbu tužilje i potvrdio naznačeno rešenje Osnovnog suda u Novom Sadu. Odbijen je zahtev parničnih stranaka za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv pravnosnažnog rešenja Višeg suda u Somboru, tužilja je izjavila blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je dao odgovor na reviziju i postavio je zahtev za naknadu troškova odgovora na reviziju.
Odlučujući o reviziji tužilje, na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br.72/11 i 55/2014), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužilje nije osnovana.
U postupku pred nižestepenim sudovima nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Iz spisa proizilazi da je tužiljin punomoćnik tužbu predala lično 07.05.2013. godine, na prijemnom šalteru Osnovnog suda u Novom Sadu. Na prijemnom pečatu Osnovnog suda u Novom Sadu je konstatovano da je tužba podneta u tri primerka sa dva priloga. Tužbu je sačinila advokat LJ.Z., što je potvrdila pečatom i potpisom. Na prvoj strani tužbe je konstatovano da je tužba sačinjena u tri primerka i da se prilaže punomoćje, rešenje broj 2/2012 od 24.12.2012. godine i izjava. U prilozima uz tužbu se nalazi rešenje broj 2/2012, i izjava B.J., poslodavca, ali ne i punomoćje za advokata Z.LJ..
Prvostepeni sud je 14.05.2013. godine tužbu uz dopis dostavio tuženom na odgovor. Tuženi je 17.06.2013. godine dostavio odgovor na tužbu, a sledećeg dana je Osnovni sud u Novom Sadu rešenjem odbacio tužbu tužilje kao nepotpunu jer nedostaje punomoćje advokata koja je potpisala tužbu. U žalbenom postupku Viši sud u Novom Sadu je rešenjem broj Gž1 103/2013 od 07.08.2013. godine vratio spise Osnovnom sudu radi provere. U postupku provere su saslušana dva svedoka, radnica na prijemu pošte prvostepenog suda koja je porekla da je uz tužbu priloženo punomoćje advokata LJ.Z., te je tvrdila da su priložena dva priloga koja se u spisima nalaze i kako je to i konstotovano na prijemnom pečatu. Poslodavac tužene je izjavio da nije bilo priključeno punomoćje uz primerak tužbe koja je njemu dostavljena na odgovor. Potom je Viši sud odlučio o žalbi tužilje tako što ju je odbio jer nije prihvatio žalbene navode tužilje da je uz tužbu podneo i punomoćje za advokata.
Pravilno su nižestepeni sudovi primenili čl. 91. st. 1. i čl. 101. st. 5. Zakona o parničnom postupku kada su tužbu kao nepotpunu odbacili jer je izjavljena od strane advokata koji uz tužbu nije priložio i punomoćje za zastupanje tužilje u ovom radnom sporu. Ta činjenica je utvrđena na osnovu izvedenih i ocenjenih dokaza.
Revident u reviziji ponavlja žalbene tvrdnje koje je drugostepeni sud cenio i dao obrazložene razloge zašto nisu prihvaćene.
Tuženom se ne dosuđuju troškovi odgovora na reviziju, jer ovaj odgovor nije bio nužan po članu 161. u vezi člana 150. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. u vezi člana 420. ZPP.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović, s.r.
