U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Marine Milanović, predsednika veća, Vesne Stanković i Jelene Ivanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Zorica Marković, advokat iz ..., protiv tuženog Trgovinskog preduzeća za promet na veliko i malo „Metalac – Proleter“ a.d. iz Gornjeg Milanovca, koga zastupa diplomirani pravnik tuženog Mirjana Ponjavić, radi utvrđenja i poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2230/20 od 02.02.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 08.09.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2230/20 od 02.02.2021. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Prvim stavom izreke presude Osnovnog suda u Čačku P1 33/19 od 27.02.2020. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev, kojim je traženo da sud utvrdi da je radni odnos na određeno vreme, zasnovan ugovorima o radu broj .. od 01.12.2016. godine, broj .. od 22.02.2017. godine, broj .. od 07.05.2017. godine, broj .. od 15.08.2017. godine, broj .. od 08.02.2018. godine, broj .. od 15.05.2018. godine i broj .. od 31.08.2018. godine zaključenim između tuženog, kao poslodavca i tužilje, kao zaposlene, prerastao u radni odnos na neodređeno vreme, obzirom da je tužilja neprekidno radila kod tuženog počevši od 01.12.2016. godine, pa do 14.12.2018. godine. Drugim stavom izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo utvrđenje ništavosti rešenja tuženog broj .. od 28.11.2018. godine, o otkazu ugovora o radu broj .. od 31.08.2018. godine, zbog isteka roka na koji je zaključen, kao i rešenja tuženog .. od 29.11.2018. godine, kao nezakonitih i da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad, da je prijavi kao stalno zaposlenog radnika nadležnim fondovima i da je rasporedi na radno mesto shodno njenim stručnim i radnim sposobnostima počevši od 01.12.2018. godine. Trećim stavom izreke, odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove spora.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2230/20 od 02.02.2021. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Čačku P1 33/19 od 27.02.2020. godine.

Protiv pravosnažne drugostepene odluke tužilja je blagovremeno izjavila reviziju shodno članu 403. i članu 441. ZPP.

Odlučujući o reviziji u skladu sa odredbom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tužilje nije osnovana.

U postupku donošenja pobijane odluke nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema činjeničnom stanju utvrđenom tokom prvostepenog postupka sledi da je tužilja kod tuženog radila u periodu od 01.12.2016. godine do 30.11.2018. godine na osnovu osam ugovora o radu zaključenih na određeno vreme od po tri meseca. Ugovori su zaključeni u pisanom obliku, po upoznavanju sa njihovom sadržinom uručivani su tužilji uz njen potpis, koja procedura je saglasna odredbama Zakona o radu. Tužiljin radni odnos kod tuženog prestao je dana 30.11.2018. godine, a sporno rešenje o prestanku ugovora o radu i rešenje o isplati novčane naknade za 14 dana neiskorišćenog godišnjeg odmora za 2018. godinu, po odbijanju tužilje da ih neposredno primi, istoj su dostavljena preporučenom poštanskom pošiljkom. Obim posla u tuženikovoj prodavnici broj .. u ..., u kojoj je tužilja radila kao ... tokom vremena se menjao, povećavao ili smanjivao, tako da je od 10 zaposlenih na početku rada prodavnice broj zaposlenih smanjen na 8, a dešavalo se i da u jednoj smeni radi samo po dvoje zaposlenih. Imajući to u vidu, tuženi nije imao interesa da ugovore zaključene sa zaposlenima na određeno vreme dalje produžava, s obzirom da je njihovo zaključivanje bilo uslovljeno povećanim obimom posla, koji se u međuvremenu smanjio.

Polazeći od izloženog činjeničnog stanja, kao pravilno i potpuno utvrđenog, drugostepeni sud je ocenio da je prilikom odlučivanja o osnovanosti istaknutog tužbenog zahteva prvostepeni sud pravilnom primenom materijalnog prava tužbeni zahtev kao neosnovan odbio, te je prvostepenu odluku potvrdio odbijajući kao neosnovanu žalbu tužilje.

Nisu osnovani revizijski navodi da su nižestepene presude donete pogrešnom primenom materijalnog prava.

Članom 37. stav 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05 sa izmenama i dopunama, US-13/17 i 95/18-autentično tumačenje) propisano je da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme, zasnivanjem radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno objektivnim razlozima koji su opravdani rokom ili izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja, za vreme trajanja tih potreba. Stavom 2. istog člana propisano je da poslodavac može zaključiti jedan ili više ugovora o radu na određeno vreme iz stava 1. ovog člana, na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca. Stavom 6. istog člana propisano je da ako je ugovor o radu na određeno vreme zaključen suprotno odredbama ovog zakona ili zaposleni ostane da radi kod poslodavca najmanje 5 radnih dana po isteku vremena za koje je ugovor zaključen, smatra se da je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja i citiranih odredbi materijalnog prava, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju nije došlo do prerastanja radnog odnosa na određeno vreme u radni odnos na neodređeno vreme. Naime, tužilja je u periodu od 01.12.2016. godine do 30.11.2018. godine kod tuženog radila po osnovu više ugovora o radu čijem je zaključivanju na periode od po tri meseca tuženi sa tužiljom, zaposlenom po raspisanom konkursu, pristupao zbog povećanog obima posla. Kako se tokom tog perioda smanjio obim posla u tuženikovoj prodavnici broj .. u ... u kojoj je tužilja radila kao ..., tužilji je spornim rešenjem poslodavca .. od 28.11.2018. godine, zbog isteka roka na koji je zaključen, otkazan ugovor o radu .. od 31.08.2018. godine. Saglasno izloženom, pravilna je odluka nižestepenih sudova da je neosnovan tužbeni zahtev za poništaj navedenog rešenja o otkazu ugovora o radu donetog dana 28.11.2018. godine, a da nema osnova ni za poništaj rešenja tuženog .. od 29.11.2018. godine, kojim joj je shodno članu 37. stav 6. Zakona o radu isplaćena novčana naknada za 14 dana neiskorišćenog godišnjeg odmora za 2018. godinu. S obzirom da su oba rešenja čija je zakonitost bila predmet ocene nižestepenih sudova, od strane tuženog kao poslodavca doneta pre isteka tromesečnog roka na koji je zaključen ugovor .. od 31.08.2018. godine, to nije bilo osnova za usvajanje tužbenog zahteva primenom citirane odredbe člana 37. Zakona o radu.

Sa iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je shodno članu 414. stav 1. u vezi sa stavom 2. ZPP, bez detaljnog obrazloženja svoje presude, doneo odluku sadržanu u prvom stavu njene izreke.

Kako revizija tužilje nije usvojena, shodno članu 165. stav 1. ZPP, kao neosnovan je odbijen njen zahtev za naknadu troškova revizijskog postupka pa je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija

Marina Milanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić