Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1561/2023
09.05.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Gordane Komnenić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Milica Koprivica, advokat iz ..., protiv tuženog ''Politika novine i magazin'' d.o.o. Beograd, čiji je punomoćnik Spomenka Bilić, advokat iz ..., radi naknade štete po tužbi i radi sticanja bez osnova po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1746/21 od 18.02.2022. godine, u sednici održanoj 09.05.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1746/21 od 18.02.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao neodozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1746/21 od 18.02.2022. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2288/16 od 01.12.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje i obavezan tuženi da tužilji na ime izgubljene neto zarade za period od 06.06.2011. godine do 28.08.2015. godine, isplati opredeljene novčane iznose, za svaki mesec posebno, sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate, kako je bliže ovim stavom izreke navedeno. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih – Filijala Beograd, u ime i za račun tužilje uplati pripadajuće doprinose za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje pojedinačno opredeljene novčane iznose za period od juna 2011. godine, zaključno sa januarom 2015. godine, bliže navedeno u ovom stavu izreke. Stavom trećim izreke, usvojen je protivtužbeni zahtev tuženog i obavezana tužilja da tuženom na ime sticanja bez osnova isplati 421.778,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 14.09.2017. godine, kao dana podnošenja protivtužbe do konačne isplate. Stavom četvrtim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev tuženog u delu u kome je tražio da mu tužilja isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos glavnog duga iz stava trećeg izreke presude, počev od 31.05.2011. godine, kao dana dospelosti, pa do 14.09.2017. godine, kao dana podnošenja protivtužbe. Stavom petim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 266.451,00 dinar sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom šestim izreke, obavezana je tužilja da tuženom isplati troškove parničnog postupka u iznosu od 144.736,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1746/21 od 18.02.2022. godine, odbijene su kao neosnovane žalba tužilje i žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda, a odbijen je i zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tužilja je podnela odgovor na reviziju i opredelila troškove sastava.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 18/20), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Po oceni Vrhovnog suda, uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. ZPP, u ovom slučaju nisu ispunjeni, jer nema razloga koji ukazuju na potrebu ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, kao ni potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, imajući u vidu da pitanje naknade materijalne štete zbog neisplaćene zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje koji se isplaćuje u skladu sa utvrđenim mesečnim iznosom pripadajuće zarade, kao što je slučaj u ovoj parnici, predstavlja činjenično pitanje koje se utvrđuje u svakom konkretnom slučaju. Isplata naknada zarade za period kada zaposleni nije radio zbog prestanka radnog odnosa bez pravnog osnova i isplata doprinosa za obavezno socijalno osiguranje na iznose izgubljene zarade primenom člana 191. Zakona o radu, ne predstavlja pravno pitanje za koje postoji potreba za usaglašavanje sudske prakse. Bez značaja su i navodi revizije kojima se osporava odluka o protivtužbenom zahtevu u odnosu na kamatu. Kamata na glavno potraživanje ne može biti predmet ocene prava na izjavljivanje izuzetne revizije, jer predstavlja sporedno potraživanje i zavisi od činjeničnog pitanja o glavnoj stvari u svakom konkretnom slučaju. Pored navedenog, prema članu 404. ZPP, svaka pogrešna primena materijalnog prava na konkretno utvrđeno činjenično stanje ne dovodi do primene ovog instituta, već samo ona koja je od opšteg značaja za ostvarivanje i zaštitu ljudskih prava i obezbeđenje standarda pravičnog suđenja.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
U tužbi radi naknade materijalne štete, podnetoj sudu 11.10.2016. godine, u kojoj je označena vrednost predmeta spora od 2.063.160,00 dinara, dok je vrednost predmeta spora koja se revizijom pobija 1.621.502,92 dinara.
Prema odredbi člana 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko- pravnim sporovima, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Imajući u vidu da se radi o imovinsko pravnom sporu radi naknade materijale štete, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Pored navedenog, a imajući u vidu da se revizijom pobija i odluka o kamati, a odredbom člana 28. ZPP je, između ostalog, propisano da je merodavna vrednost predmeta spora vrednost glavnog zahteva, kamata se ne uzima u obzir ako ne čini glavni zahtev, to revizija nije dozvoljena protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o kamati ako ne čini glavni zahtev, kao u konkretnom slučaju.
Iz navedenih razloga, primenom člana 404. stav 2. i 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.
Tužilji ne pripada naknada troškova odgovora na reviziju, jer isti u smislu člana 154. ZPP nisu bili nužni za odlučivanje o reviziji, pa je odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća - sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković