U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Jasminke Stanojević, članova veća, u parnici tužioca B.M. iz N.S., Opština V.B., protiv tužene Opštine Vrnjačka Banja, koju zastupa Opštinski javni pravobranilac, radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1904/13 od 24.07.2014. godine, u sednici održanoj 27.10.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1904/13 od 24.07.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Kraljevu P1 2/13 od 09.05.2013. godine usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je poništeno rešenje tužene br. 020-116/12 od 02.10.2012. godine i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž1 1904/13 od 24.07.2014. godine preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca i odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda iz tačke 12. istog člana, jer pobijana presuda sadrži sve razloge o odlučnim činjenicama saglasno utvrđenom činjeničnom stanju i izvedenim dokazima.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, Opštinsko veće tužene raspisalo je 20.03.2009. godine oglas za postavljenje načelnika na period od pet godina, na koje je izabran tužilac rešenjem tužene od 24.04.2009. godine. Na redovnoj sednici održanoj 02.10.2012. godine Opštinsko veće tužene je donelo rešenje o razrešenju tužioca pre isteka vremena na koji je postavljen, zbog loše organizovanog rada u opštinskoj upravi. Protiv ovog rešenja tužilac je izjavio prigovor, koji je odbijen rešenjem Opštinskog veća tužene od 06.11.2012. godine.

U konkretnom slučaju, postupak je započeo 24.11.2012. godine podnošenjem tužbe Upravnom sudu 24.11.2012. godine. Tužbom je tužilac tražio poništaj rešenja Opštinskog veća tužene od 02.10.2012. godine, kojim je razrešen dužnosti, a nakon upućenog zahteva od strane tog suda za uređenje tužbe u pogledu preciznog označenja konačnog drugostepenog upravnog akta koji se tužbom osporava, tužilac je uz podnesak od 10.12.2012. godine dostavio rešenje od 06.11.2012. godine, kojim je odbijen njegov prigovor, ne postavljajući pri tom tužbeni zahtev u pogledu poništaja navedenog drugostepenog rešenja. Tužilac je u toku celog postupka ostao pri prvobitno postavljenom tužbenom zahtevu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužioca osnovan, nalazeći da se u konkretnom slučaju iz rešenja o razrešenju tužioca ne vidi na osnovu čega je utvrđeno da je tužilac kao načelnik Opštinske uprave zaista loše organizovao rad, koji je za posledicu imao otežano sprovođenje opštinskih aktivnosti, te da se razrešenje tužioca ne može zasnivati na slobodnom uverenju članova organa koji je doneo odluku o razrešenju, već da za razrešenje moraju da postoje opravdani razlozi prethodno utvrđeni u odgovarajućem postupku.

Apelacioni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužioca, pravilno zaključujući da je tužilac tužbom mogao samo da pokrene spor protiv konačnog drugostepenog rešenja od 06.11.2012. godine, što u konkretnom slučaju nije učinio.

Neosnovano se revizijom ukazuje da važećim propisima nije predviđena dvostepenost odlučivanja o razrešenju tužioca sa mesta načelnika opštinske uprave i, s tim u vezi, o njegovom radnopravnom statusu. Za konkretan radni spor, pa i uslove traženja sudske zaštite, merodavne su odredbe Zakona o radnim odnosima u državnim organima („Službeni glasnik RS“, br. 49/91...39/02), koji se i dalje shodno primenjuje u organima lokalne samouprave, na osnovu člana 189. Zakona o državnim službenicima („Službeni glasnik RS“, br. 79/05...104/09). Zakon o radnim odnosima u državnim organima se primenjuje na sve zaposlene u opštinskim organima uprave i na izabrana, odnosno postavljena lica u ovim organima, osim u pogledu onih prava, obaveza i odgovornosti koji su uređeni posebnim zakonom, a ako nisu zakonom posebno uređeni, na njih se primenjuju opšti propisi o radnim odnosima (član 1. stav 2. i 3.).

Odredbama člana 71. Zakona o radnim odnosima u državnim organima propisana je dvostepenost odlučivanja o pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih, odnosno postavljenih lica. Uslov i rok za sudsku zaštitu propisan je odredbom člana 71. stav 6. ovog zakona. Tom odredbom je propisano pravo, ali i obaveza zaposlenog, odnosno postavljenog lica da se obrati nadležnom sudu u roku od 15 dana od prijema drugostepene odluke povodom njegovog prigovora, kojom nije zadovoljan. Ta obaveza podrazumeva obuhvatanje tužbom kao jedinstvene odluke i prvostepenog i drugostepenog rešenja tuženog poslodavca kojim je povređeno njegovo pravo. Drugostepena odluka obuhvata i prvostepenu odluku jer samo zajedno imaju dejstvo konačne odluke.

Kako tužilac kao postavljeno lice (u smislu člana 46. stav 1. tačka 7. Zakona o lokalnoj samoupravi - „Službeni glasnik RS“, br. 129/07) zahtevom svoje tužbe nije obuhvatio i prvostepenu i drugostepenu odluku tužene, nije ispunio propisani uslov za sudsku zaštitu iz člana 71. stav 6. Zakona o radnim odnosima u državnim organima, što je pravilno ocenio drugostepeni sud u pobijanoj presudi.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.