Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Simo Lončar, advokat iz ..., protiv tuženog PKB „Korporacija“ a.d. Beograd, radi ponavljanja postupka, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž1 447/18 od 25.01.2019. godine, ispravljenog rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž1 447/18 od 19.04.2019. godine i od 22.08.2019. godine, u sednici održanoj 25.11.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž1 447/18 od 25.01.2019. godine, ispravljenog rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž1 447/18 od 19.04.2019. godine i od 22.08.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1340/10 od 29.05.2018. godine, odbijen je predlog tužilje za ponavljanje parničnog postupka pravnosnažno okončanog presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1340/10 od 20.04.2011. godine i pravnosnažnom dopunskom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1340/10 od 02.07.2013. godine.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž1 447/18 od 25.01.2019. godine, koje je ispravljeno rešenjem istog suda od 19.04.2019. godine i od 22.08.2019. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje (očiglednom greškom u pisanju navedeno „tuženog“) i prvostepeno rešenje potvrđeno.

Protiv rešenja drugostepenog suda tužilja je izjavila reviziju, iz svih zakonskih razloga.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu člana 399. u vezi sa članom 412. stav 4. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14), pa je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5, 7. i 12. ZPP, niti bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 1. ZPP u vezi člana 422. tačka 9. ZPP, na koje se revizijom ukazuje.

Prema stanju u spisima, presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1340/10 od 20.04.2011. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog br. ... od ...2003. godine, kojim joj je otkazan Ugovor o radu broj ... od ...2001. godine, kao i da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi; stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da tužilji na ime izgubljene zarade isplati ukupno 1.630.322,50 dinara, za period od 01.04.2003. godine do 04.04.2008. godine; stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da sud obaveže tuženog da tužilji uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje za period od 01.04.2003. godine do 04.04.2008. godine. Dopunskom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1340/10 od 02.07.2013. godine odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da tužilji na ime izgubljene zarade za period od 04.04.2008. godine do 31.12.2008. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa pripadajućom kamatom, bliže određeno u izreci presude. Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 5528/13 od 02.07.2014. godine odbijene su žalbe tužilje i potvrđena je prvostepena presuda i dopunska presuda, odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova drugostepenog postupka, čime je postupak pravosnažno završen. Presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2 1389/2014 od 02.07.2015. godine odbijena je revizija tužilje izjavljena protiv drugostepene presude.

Tužilja je 30.11.2017. godine podnela predlog za ponavljanje postupka u predmetu Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1340/10 na osnovu odredbe člana 422. tačka 9. ZPP, u kome je navela da je u razlozima nižestepenih presuda navedeno da je utvrđeno kao odlučna činjenica da je u PKB „Imes“ d.o.o. usvojen i sproveden Program rešavanja viška zaposlenih kod navedenog pravnog lica, koje je kao zavisno pravno lice pripojeno tuženom, kao matičnom pravnom licu, te da je iz dopisa tuženog od 28.11.2017. godine punomoćnik tužilje došao do saznanja da prilikom prodaje PKB „Imes“ d.o.o. nije donošen nikakav Program rešavanja viška zaposlenih, na koji način je tužena demantovala svoju tvrdnju koju je iznosila tokom postupka da je tužilji otkazan utovor o radu na osnovu Programa rešavanja viška zaposlenih. Kako je tužilja došla do saznanja novih činjenica i dokaza na osnovu kojih bi za tužilju mogla biti doneta povoljnija odluka, predložila je da se dozvoli ponavljanje postupka na osnovu navedenih novih dokaza.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilne su odluke nižestepenih sudova kojima je odbijen predlog za ponavljanje postupka, jer nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka.

Predlog za ponavljanje postupka je vanredni pravni lek koji se podnosi protiv pravnosnažne odluke, čija je svrha otklanjanje određenih nedostataka u pogledu činjeničnog utvrđenja na kome je zasnovana odluka koja se predlogom pobija, kao i najtežih povreda odredaba parničnog postupka. Ovaj pravni lek ima za cilj da se u postupku koji je pokrenut predlogom, posle nastupanja pravnosnažnosti, nepravilna odnosno nezakonita sudska odluka ukine, da se ponovo rasprave sporna pitanja i donese pravilna i zakonita odluka.

Odredbom člana 422. tačka 9. ZPP propisano je da se postupak koji je pravosnažno završen može ponoviti ako stranka sazna za nove činjenice ili nađe ili stekne mogućnost da upotrebi nove dokaze na osnovu kojih je za stranku mogla biti doneta povoljnija odluka da su te činjenice ili dokazi bili upotrebljeni u ranijem postupku. Saglasno navedenom, uslov za ponavljanje pravnosnažno završenog postupka, primenom citirane odredbe člana 422. tačka 9. ZPP je isticanje samo onih činjenica koje nisu isticane u ranijem postupku i za koje stranka nije znala do donošenja pravnosnažne sudske odluke, a koje su postojale u vreme trajanja tog postupka. Osim toga, neophodan je uslov za ponavljanje postupka po ovom osnovu i da se radi o takvim novim činjenicama i novim dokazima koji bi mogli uticati na povoljniju odluku po stranku da su bili upotrebljeni u ranijem postupku.

U pravosnažno završenom parničnom postupku, čije ponavljanje se traži, radi donošenja odluke o tužbenom zahtevu kojim je tužilja tražila da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog br. ... od ...2003. godine, kojim joj je otkazan Ugovor o radu od 27.06.2001. godine, da se obaveže tuženi da tužilju vrati na rad i rasporedi na radno mesto koje odgovara njenoj stručnoj spremi, da se obaveže tuženi da tužilji na ime izgubljene zarade isplati ukupno 1.630.322,50 dinara, kao i da uplati pripadajuće doprinose za obavezno socijalno osiguranje za sporni period, te zahtev kojim je tužilja tražila da se obaveže tuženi da tužilji isplati na ime izgubljene zarade u periodu od 04.04.2008. godine do 31.12.2008. godine pojedinačno navedene iznose, sudovi su cenili, pored ostalog, Program rešavanja viška zaposlenih koji je donet 28.02.2003. godine (koji se nalazi u spisima predmeta), da je tužilji isplaćena otpremnina, da tužilja u toku postupka nije osporavala da je isplata na ime otpremnine izvršena bez prethodno donetog Programa, niti je isticala da je isplata otpremnine izvršena suprotno važećim odredbama Zakona o radu. Imajući ovo u vidu pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da činjenica da je punomoćnik tužilje dopisima tuženog od 28.11.2017. godine i Nacionalne službe za zapošljavanje od 08.12.2017. godine obavešten da nije donošen Program rešavanja viška zaposlenih u PKP „Imes“ d.o.o. ne predstavlja novu činjenicu na osnovu koje se može tražiti ponavljanje postupka, s obzirom da je te okolnosti tužilja mogla isticati u toku prvostepenog postupka i na te okolnosti predlagati dokaze.

Naime, kad je u pitanju dokaz – dopisi tuženog od 28.11.2017. godine i Nacionalne službe za zapošljavanje od 08.12.2017. godine kojima je punomoćnik tužilje obavešten da nije donošen Program rešavanja viška zaposlenih od 28.02.2003. godine u PKP „Imes“ d.o.o., a koji su pribavljeni od strane tužilje nakon pravnosnažno okončanog postupka čije se ponavljanje traži, po oceni Vrhovnog kasacionog suda navedeni dokazi ne predstavljaju novu činjenicu, budući da je tužilja navedene dokaze na isti način mogla pribaviti i do završetka postupka – zaključenja glavne rasprave pred prvostepenim sudom (20.04.2011. godine).

Imajući u vidu navedeno Vrhovni kasacioni sud je našao da je pravilan zaključak nižestepenih sudova da se nisu stekli uslovi za ponavljanje postupka na osnovu člana 422. tačka 9. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 405. stav 1. u vezi člana 412. stav 5. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović , s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić