U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Čakara Rešat, advokat iz ..., protiv tužene Kompanije „Dunav Osiguranje“ a.d.o. Beograd, Stari Grad, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 236/2021 od 05.03.2021. godine, u sednici održanoj dana 12.08.2021. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 236/2021 od 05.03.2021. godine, kao neosnovana.

ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru P1 52/20 od 18.11.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je kao osnovan tužbeni zahtev tužilje, pa je poništeno kao nezakonito rešenje tužene broj .. od 25.12.2019. godine o otkazu ugovora o radu tužilji broj ../2018 od 18.09.2018. godine. Stavom drugim izreke, usvojen je kao osnovan tužbeni zahtev tužilje i obavezana tužena da tužilju reintegriše na rad na neodređeno vreme na poslovima agenta osiguranja 3 u Odeljenju za internu prodaju Glavna filijala Novi Pazar, odnosno na druge poslove koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi i stečenim znanjima. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 25.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 236/2021 od 05.03.2021. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru P1 52/20 od 18.11.2020. godine tako što je: 1. odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se poništi kao nezakonito rešenje tužene broj .. od 25.12.2019. godine o otkazu ugovora o radu tužilji broj ../2018 od 18.09.2018. godine; 2. odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da je reintegriše na rad na neodređeno vreme na poslovima agenta osiguranja 3, u Odeljenju za internu prodaju, Glavna filijala ..., odnosno na drugim poslovima koji odgovaraju njenoj stručnoj spremi i stečenim znanjima; 3. odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11, 49/2013-US, 74/2013-US, 55/2014), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nisu učinjene bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti, a ni druge povrede postupka zbog kojih se revizija može izjaviti u smislu člana 407. stav 1. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene na neodređeno vreme na radnom mestu agenta osiguranja 3. u Odeljenju za internu prodaju, Glavna filijala osiguranja ..., počev od 01.03.2013. godine, a na osnovu ugovora o radu od 18.09.2018. godine. Tačkom 1. ovog ugovora naznačeno je da je zaposlena, odnosno tužilja, u skladu sa presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 495/18 od 14.08.2018. godine zasnovala radni odnos na neodređeno vreme počev od 01.03.2013. godine. Rešenjem tužene od 25.12.2019. godine tužilji je prestao radni odnos i otkazan je ugovor o radu broj ../18 od 18.09.2018. godine. Prethodno, između parničnih stranaka vođen je postupak pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru za poništaj rešenja o otkazu ugovora o radu tužilje od strane tužene broj .. od 05.03.2013. godine i utvrđenje preobražaja radnog odnosa koji je okončan presudom tog suda P1 249/13 od 17.11.2017. godine tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje. Apelacioni sud u Kragujevcu po žalbi tužilje presudom Gž1 495/18 od 14.08.2018. godine preinačio je presudu Osnovnog suda u Novom Pazaru P1 249/13 od 17.11.2017. godine, tako što je usvojio tužbeni zahtev tužilje i poništio kao nezakonito rešenje tužene o prestanku radnog odnosa tužilje i utvrdio da je tužilja zasnovala radni odnos kod tužene na neodređeno vreme. Po donošenju ove presude tužilja je sa tuženim zaključila ugovor o radu broj ../18 od 18.09.2018. godine. U međuvremenu po reviziji tužene Vrhovni kasacioni sud presudom Rev2 3115/2018 od 15.05.2019. godine, preinačio je presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Gž 495/18 od 14.08.2018. godine, tako što je odbio kao neosnovanu žalbu tužilje i potvrdio presudu Osnovnog suda u Novom Pazaru P1 249/13 od 17.11.2017. godine. Postupajući po navedenoj presudi Vrhovnog kasacionog suda Rev2 3115/2018 od 15.05.2019. godine tužena je donela rešenje broj .. od 25.12.2019. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu broj ../18 od 18.09.2018. godine i utvrđeno da joj prestaje radni odnos danom dostavljanja rešenja, najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa uz isplatu svih zarada, naknade zarada i drugih primanja. Ovo rešenje doneto je primenom odredbe člana 175. stav 1. tačka 4. Zakona o radu sa obrazloženjem da je tužilji prestao radni odnos sa danom 28.02.2013. godine zbog isteka roka za koji je zasnovan, da je na osnovu presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 495/18 od 14.08.2018. godine kojom je bilo poništeno rešenje o prestanku radnog odnosa tužilji, tuženi sa tužiljom zaključio ugovor o radu broj ../18 od 18.09.2018. godine, ali kako je ova presuda preinačena presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev2 3115/18 od 15.05.2019. godine, to je tužilji otkazan ugovor o radu broj ../18 od 18.09.2018. godine.

Primenjujući odredbu člana 175. stav 1. tačka 4. Zakona o radu na utvrđeno činjenično stanje, pravilno je drugostepeni sud zaključio da je pravilna i zakonita osporena odluka tuženog, pa je nalazeći da je prvostepeni sud na pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo, preinačio presudu prvostepenog suda i odbio tužbeni zahtev tužilje za poništaj osporenog rešenja o otkazu ugovora o radu kao neosnovan.

Prema odredbi člana 175. stav 1. tačka 4. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05...75/14) radni odnos prestaje zaposlenom otkazom ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog. U konkretnom slučaju osporeno rešenje od 25.12.2019. godine o otkazu ugovora o radu tužilji od 18.09.2018. godine doneto je u postupku sprovođenja presude Vrhovnog kasacionog suda Rev2 3115/18 od 15.05.2019. godine, čijim donošenjem je otpao pravni osnov za njegovo zaključenje. Ovo iz razloga što je tom presudom potvrđena presuda nižestepenog suda o odbijanju tužbenog zahteva tužilje za poništaj prethodno donetog rešenja tuženog od 05.03.2013. godine o otkazu ugovora o radu tužilji kod tuženog.

Neosnovano se navodima revizije ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo, tačnije odredbu člana 175. stav 1. tačka 4. Zakona o radu propustivši da u ovom slučaju primeni odredbe člana 180. i 185. ovog Zakona. Ovo stoga što razlog otkaza ugovora o radu tužilje u ovom slučaju nije povreda radne obaveze i povreda radne discipline iz člana 179. stav 2. i 3. Zakona o radu, zbog kojih razloga bi poslodavac bio u obavezi da prethodno tužilji dostavi upozorenje, a po donošenju rešenja o otkazu ugovora o radu u njegovom obrazloženju obavezno navede razloge kao i pravni osnov njegovog donošenja.

Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu i ostale navode revizije, ali kako isti nisu od uticaja na ocenu pravilnosti primene materijalnog prava, kao i mogućnost donošenja drugačije odluke koja bi bila povoljnija za tužilju, to je na osnovu odredbe člana 414. stav 1. ZPP odlučio kao u izreci.

Pravilna je i odluka u delu o troškovima, i u tom delu doneta je pravilnom primenom odredbe člana 151. ZPP.

Kako je revizija tužilje odbijena, to tužilji ne pripadaju ni troškovi revizijskog postupka sa pozivom na odredbu člana 165. stav 1. ZPP u vezi člana 150. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić