.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1569/2014
16.09.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca S.T. iz P., Ulica…, čiji je punomoćnik M.L., advokat iz P., Ulica…, protiv tuženog JKP „Autotransport“ iz Pančeva, Ulica Vojvode Radomira Putnika broj 33, koga zastupa B.B., advokat iz P., Ulica …, radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 243/13 od 19.06.2013. godine, u sednici održanoj 16.09.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 243/13 od 19.06.2013. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Pančevu P1 1352/11 od 06.12.2012. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje o otkazu ugovora o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti broj 400/2009-189 od 24.02.2010. godine, kojim je prestao radni odnos sa danom dostavljanja tog rešenja tužiocu na poslovima šefa službe unutrašnje kontrole bezbednosti saobraćaja i rukovodioca laboratorije, kao i da mu se nadoknade troškovi parničnog postupka. Stavom drugim izreke, obavezan je tužilac da tuženom nadoknadi troškove parničnog postupka od 99.000,00 dinara.
Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 243/13 od 19.06.2013. godine, žalba tužioca izjavljena protiv prvostepene presude je odbačena kao neblagovremena.
Protiv pravnosnažnog rešenja donesenog u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje na osnovu člana 399. u vezi člana 412. stav 3. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04 i 111/09), a koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), pa je našao da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se primenom člana 398. stav 1. ZPP revizija može izjaviti.
Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, presudu Osnovnog suda u Pančevu P1 1352/11 od 06.12.2012. godine punomoćnik tužioca je primio 10.12.2012. godine, tako da je poslednji dan roka za izjavljivanje žalbe bio 18.12.2012. godine. Punomoćnik tužioca je 18.12.2012. godine, telegrafskim putem uputio žalbu, navodeći da prvostepenu presudu pobija iz svih zakonskih razloga, a da obrazloženje sledi. Dopuna žalbe tužioca je predata sudu preko pošte preporučenom pošiljkom 24.12.2012. godine, a koja je u prvostepeni sud primljena 25.12.2012. godine.
Imajući u vidu da je punomoćnik tužioca telegrafskim putem uputio žalbu 18.12.2012. godine, a da je dopuna žalbe tužioca predata prvostepenom sudu 24.12.2012. godine, odnosno nakon isteka roka od tri dana, u smislu odredbe člana 107. stav 3. a u vezi člana 100. Zakona o parničnom postupku, to je drugostepeni sud zaključio da je žalba tužioca neblagovremena, zbog čega ju je odbacio, primenom odredbe člana 373. stav 1. tačka 1. i člana 374. Zakona o parničnom postupku.
Odredbom člana 438. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u parnicama iz radnih odnosa rok za izjavljivanje žalbe iznosi osam dana.
Odredbom člana 107. stav 2. istog zakona, propisano je da dan predaje podneska upućenog sudu preko pošte preporučenom pošiljkom ili upućenog telegrafskim putem smatra se kao dan predaje sudu, dok je stavom 3. istog člana zakona, propisano da ako je podnesak upućen telegrafskim putem, smatraće se da je dat u roku samo ako uredan podnesak naknadno bude predat sudu ili bude upućen sudu preporučenom pošiljkom u roku od tri dana od dana predaje telegrama pošti.
U konkretnom slučaju, tužilac je presudu donetu u prvom stepenu primio 10.12.2012. godine, a žalbu je poslednjeg dana roka za njeno izjavljivanje 18.12.2012. godine uputio telegrafskim putem, navodeći da prvostepenu presudu pobija iz svih zakonskih razloga, a da obrazloženje sledi. Međutim, dopuna žalbe tužioca je predata sudu 24.12.2012. godine, odnosno nakon isteka roka od tri dana propisanog članom 107. stav 3. a u vezi člana 100. ZPP.
Saglasno navedenom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilno nižestepeni sud odbacio žalbu tužioca kao neblagovremenu, nalazeći da je podneta po isteku zakonom propisanog roka od osam dana od dana dostavljanja presude donete u prvom stepenu, primenom odredbe člana 374. ZPP.
Neosnovano se u reviziji tužioca ukazuje da nije iskoristio redovni pravni lek zbog propusta svog tadašnjeg punomoćnika. Naime, drugostepeni sud je pravilno zaključio da je punomoćnik tužioca primio prvostepenu presudu 10.12.2012. godine, a što je utvrđeno iz povratnice koja se nalazi u spisima predmeta, da je žalbu uputio telegrafskim putem 18.12.2012. godine, dok je dopuna žalbe tužioca predata sudu tek 24.12.2012. godine, odnosno nakon isteka roka od tri dana propisanog članom 107. stav 3. ZPP. Stoga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pravilan zaključak nižestepenog suda da je žalba tužioca neblagovremena, jer je izjavljena nakon isteka roka od osam dana propisanog odredbom članom 438. ZPP, zbog čega je nižestepeni sud žalbu odbacio, pravilnom primenom odredbe člana 373. stav 1. tačka 1. i člana 374. ZPP.
Na osnovu člana 405. stav 1. u vezi člana 412. stav 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Vesna Popović,s.r.
