U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, dr Ilije Zindovića i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Milenko Popović, advokat iz ..., protiv tuženog ''BB'' DOO ..., koga zastupa Miloš Srećković, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 496/18 od 09.03.2018. godine, u sednici održanoj 30.10.2019. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 496/18 od 09.03.2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 974/2016 od 23.11.2017. godine, poništeno je kao nezakonito rešenje tuženog broj ...-... od 30.04.2016. godine o otkazu ugovora o radu i obavezan je tuženi da tužioca vrati na poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima kao i da mu na ime naknade štete u vidu izgubljene zarade za period od 08.04.2016. do 30.09.2017. godine isplati ukupan iznos od 290.218,59 dinara sa zateznom kamatom na svaki pojedinačni iznos naznačen u izreci te presude za naznačeni period i da za tužioca na navedeni iznos uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 204.254,00 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 496/18 od 09.03.2018. godine odbijena je žalba tuženog i potvrđena u usvajajućem delu prvostepena presuda.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. u vezi člana 441. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zaposlen kod tuženog. Prema snimku video nadzora kao i na osnovu zapisnika sa sastanka disciplinske komisije koja je održana dana 04.04.2016. godine utvrđeno je da su zaposleni VV i AA neosnovano prisvojili gorivo u proteklom periodu a koje gorivo je vlasništvo poslodavca. Komisija je konstatovala da je u noći zadnjeg nestanka goriva 23.03.2016. godine u krugu preduzeća sa VV bio prisutan i AA koju je tu noć trebalo da bude dežuran na crpnoj stanici, ali je zbog kiše nemogućnost odlaska kroz njive do crpne stanice po nalogu pretpostavljenog proveo dežurstvo u društvu VV. Nalog mu je dao rukovodilac GG. Tužilac je obavljao poslove čuvara na crpnoj stanici koja se nalazila u ... i koja je bila udaljena od sedišta tuženog oko 5 kilometara. Posao čuvara trebalo je da obavlja 23/24.03.2016. godine. Oko 19,00 časova došao je na posao u sedište tuženog, ali pošto je čitavog dana padala kiša rečeno mu je da ne ide na crpnu stanicu traktorom da ne bi raskopao atarske puteve već mu je naloženo da ostane u sedištu tuženog (što je bila uobičajena praksa tuženog u tim situacijama (kada čuvari crpne stanice ostaju u sedištu tuženog i nemaju posebna zaduženja osim eventualno da pomognu portiru). VV koji je bio čuvar u sedištu tuženog je pozvao tužioca da mu pomogne da naloži kotlarnicu i zamolio ga da razgrnu mokre bale da izvuku suve i ubace u kotao. Pre nego što je otišao da razgrne bale slame tužilac je otišao do trpezarije da uzme večeru koju je odneo do tzv. čajne kuhinje. Potom je otišao do silosa razgrnuo bale i pobacao bale slame i pomogao VV da kolicima te bale preveze do kotlarnice. Taj posao je trajao oko jedan sat. Nakon toga tužilac i VV su došli u čajnu kuhinju gde je tužilac ostao i boravio sve vreme svoje smene. Po završetku smene tužioca je pozvao neposredni rukovodilac i pitao ga da li zna da je neko vozilo ulazilo u krug tuženog prethodne večeri. Tužilac je rekao da nije ništa video da nema pojma o tome, nakon čega je rukovodilac saopštio da se ulazak vozila u krug preduzeća vidi na kameri, te mu naložio da ga po završetku smene on i VV sačekaju. Prilikom pregleda snimka tužilac je prepoznao sebe kako ide prema trpezariji da uzme večeru. Takođe, tom prilikom rukovodilac je pokazao video snimak na kom se videlo da neko vozilo ulazi na glavnu kapiju u krug tuženog kojom prilikom je tužilac rekao da on za to ne zna jer je bio pozadi u čajnoj kuhinji. Disciplinska komisija tuženog je zaključila da je došlo do pokrivanja kamera i ulaska tuđeg vozila u krug tuženog. Dana 30.03.2016. godine magacionerke tuženog sačinile su na osnovu liste istakanja goriva zapisnik u kome se prema vremenu i datumu pojedinačnog istakanja goriva konstatuje neslaganje. Nakon toga, tuženi je 11.04.2016. godine doneo upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu. Upozorenje, rešenje o udaljenju tužioca sa rada i rešenje o obavezi naknade štete prouzrokovane od strane zaposlenog, tuženi je preporučenom pošiljkom uputio tužiocu. Upozorenje sadrži identičan činjenični opis radnje, povrede radne discipline kao i rešenje o otkazu ugovora o radu. Tužilac se nije izjasnio na navode iz dostavljenog upozorenja. Nakon dobijanja otkaza ugovora o radu tužilac je počeo da gaji tovne piliće u periodu od jula do novembra 2016. godine i u periodu marta do kraja septembra 2017. godine kako bi ostvario prihod od oko 15.000,00 dinara mesečno. Tužiocu je prestao radni odnos, tj. dobio je otkaz ugovora o radu 30.04.2016. godine. U toku prvostepenog postupka izvršen je obračun razlike plate koju bi tužilac primio da je radio uz odbijanje iznosa koji je ostvarivao zaradom tovnih pilića. U upozorenju i pobijanom rešenju tužiocu su u činjeničnom opisu kao osnov za otkaz ugovora o radu stavljeno na teret da je u noći 23.03.2016. godine zajedno sa kolegom VV neosnovano prisvojio gorivo koje je vlasništvo poslodavca što je ustanovljeno pregledom snimaka video nadzora gde se vidi da su u vreme otakanja goriva ulazili i izlazili iz prostorije servisa koji se nalazio neposredno u blizini interne benzinske pumpe. Iz takvog činjeničnog opisa izvedenih dokaza proizilazi da, po oceni nižestepenih sudova, tužilac nije učestvovao u naznačenom prisvajanju goriva te da stoga nije bilo osnova za utvrđenje da je tužilac učinio povredu radne obaveze nesavesnog i nemarnog obavljanja poslova s obzirom da je takvo ponašanje tužioca pobijanim rešenjem i upozorenjem nije mu ni stavljeno na teret. Pri tome, nižestepeni sudovi polaze od odredbe člana 179. stav 2. tačka 5. Zakona o radu kojom je bilo predviđeno da zbog ponašanja koje predstavlja izvršenje krivičnog dela učinjeno na radu, zaposlenom prestaje radni odnos ali obzirom da je odlukom Ustavnog suda 1 Uz-424/2014 (''Službeni glasnik RS'' broj 13/2017 od 24.02.2017. godine) odredba člana 179. stav 3. tačka 5. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05... 75/14) proglašena neustavnom imajući u vidu odredbu člana 60. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, to su nižestepeni sudovi našli da je tužbeni zahtev osnovan. S druge strane nižestepeni sudovi nalaze da iako sud nije vezan pravnom prekvalifikacijom poslodavca iz pobijanog rešenja, imajući u vidu utvrđene činjenice i iskaz tužioca da je veći deo vremena proveo odmarajući se i spavajući, to sud nije mogao utvrditi da tužiočevo ponašanje predstavlja povredu radne obaveze nesavesnog i nemarnog obavljanja poslova, te da mu zbog toga ne može prestati radni odnos obzirom da takvo ponašanje tužioca pobijanim rešenjem i upozorenjem nije mu ni stavljeno na teret. Obzirom da je prestao postojati pravni osnov (član 179. stav 3. tačka 5. Zakona o radu) na osnovu kog je tužiocu otkazan ugovor o radu, te da nije bilo uslova ni za prekvalifikaciju otkaznog razloga s obzirom na činjenični identitet povrede i utvrđeno činjenično stanje, to su nižestepeni sudovi poništili pobijano rešenje.

Ceneći navode iz revizije, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se zaključak i odluka nižestepenih sudova zasniva na pravilnoj primeni materijalnog prava, te da je pravilno postupljeno kada je usvojen tužbeni zahtev tužioca i poništeno rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu. Pravilno zaključuju nižestepeni sudovi da je odluka tuženog zasnovana na odredbi člana 179. stav 3. tačka 5. Zakona o radu, koja odredba je naznačenom odlukom Ustavnog suda proglašena neustavnom, nije pravilna i zasnovana na zakonu, a s druge strane pravilno zaključuju nižestepeni sudovi da nije bilo uslova za prekvalifikaciju otkaznog razloga obzirom da ne postoji činjenični identitet povrede i utvrđenog činjeničnog stanja, to je odluka nižestepenog suda pravilna i na zakonu zasnovana.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i navode iz revizije da je nižestepeni sud mogao da primeni odredbu člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu, obzirom da je ponašanje tužioca suprotno svim pravilima radne discipline, te da tužilac nije mogao da nastavi sa radom kod poslodavca u skladu sa članom 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu, a ovo iz razloga što je evidentno da su nižestepeni sudovi cenili okolnost da nije bilo uslova za prekvalifikaciju otkaznog razloga s obzirom na činjenični identitet povrede i utvrđenog činjeničnog stanja. Razloge koje u tom delu daju nižestepeni sudovi, prihvata i ovaj sud.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode iz revizije pa nalazi da se istima u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje (navođenje da je tužilac leškario i dremao, a da su nepoznata lica sa vozilom neprimetno u tri navrata ulazila na glavni ulaz u krug preduzeća, da su se zadržavala po više od 20 minuta koliko je potrebno da se otuđeno gorivo istoči), ali nalazi da se istima u suštini osporava utvrđeno činjenično stanje iz kojih razloga se saglasno članu 407. stav 2. ZPP revizija ne može izjaviti.

Iz napred iznetih razloga, primenom člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić