Prema utvrđenju prvostepenog suda, tužilja je u radnom odnosu kod tuženog na poslovima medicinske sestre ... odeljenja u Opštoj bolnici Vranje. Tužilja je zaključila Ugovor o radu sa utvrđenim koeficijentom za obračun i isplatu zarade od 13,11. Na ... odeljenju ZC Vranje nalazi se izdvojena soba sa osam postelja za zbrinjavanje i lečenje nefroloških pacijenata, odnosno pacijenata sa bubrežnom insuficijencijom. Medicinske sestre koje rade na tom Odeljenju, uključujući i tužilju, pored svojih zaduženja rade sve potrebne poslove vezane za negu i lečenje pomenutih nefroloških pacijenata. Nefrološki pacijenti se ne dijaliziraju na ovom odeljenju. Tuženi je svim medicinskim sestrama na ... odeljenju, uključujući i tužilju, u jednom periodu isplaćivao uvećanu zaradu sa koeficijentom od 13,57 zbog rada sa nefrološkim pacijentima. U toku 2012. godine Zavod za javno zdravlje Vranje dostavio je tuženom mišljenje u vezi opravdanosti primene uvećanih koeficijenata za medicinske sestre na ... odeljenju, u kom je konstatovano da uvećanje može da se odobri za ukupno četiri medicinske sestre. Tuženi je potom naizmenično na tri meseca vršio rotaciju medicinskih sestara tako da je svaka medicinska sestra na ... odeljenju u periodu od tri meseca u toku godine ostvarivala uvećanu zaradu sa koeficijentom 13,57%. Medicinske sestre na ... odeljenju su u toku cele godine radile sa nefrološkim bolesnicima na taj način što je rađena vizita, deljena terapija i pružana ostala potrebna nega i pomoć.

Predmet tužbenog zahteva je razlika između uvećane zarade sa koeficijentom 13,57 i zarade koju je tužilja ostvarivala sa koeficijentom 13,11 u mesecima u kojima joj nije isplaćivana uvećana zarada.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje. Prvostepeni sud je stanovišta da tužilji pripada uvećana zarada za rad sa nefrološkim pacijentima kao specifičnim bolesnicima kod kojih je povećan rizik od infekcije. Isplaćivanjem uvećane zarade periodično na tri meseca za četiri medicinske sestre, a nakon toga drugoj grupi sestara, tuženi je po nalaženju prvostepenog suda učinio povredu odredbe člana 104. stav 2. Zakona o radu.

Drugostepeni sud ne prihvata izneto pravno stanovište prvostepenog suda. Nalazi da je tužilja obavljala poslove na ... odeljenju u skladu sa opisom poslova svog radnog mesta, te da je na tom odeljenju ukupno osam postelja bilo predviđeno za nefrološke bolesnike. Uredbom o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama precizno su navedeni poslovi za koje se primenjuje koeficijent 13,57. Zbrinjavanje malog broja nefroloških bolesnica i to u vidu vizita i davanja terapija, bez sprovođenja dijalize, ne podrazumeva intenzivnu negu za koju se primenjuje uvećani koeficijent od 13,57. Imajući u vidu da je tuženi kao poslodavac postupao na identičan način u odnosu na sve medicinske sestre na ... odeljenju tako što su se sve smenjivale i u periodu od tri meseca godišnje dobijale uvećani koeficijent od 13,57%, drugostepeni sud nalazi da nema povrede odredaba člana 104. stav 2. Zakona o radu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da je drugostepena odluka doneta pravilnom primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje.

Odredbom člana 2. Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama, koeficijent od 13,57 pripada zaposlenom sa četvrtim stepenom stručne spreme koji obavljaju poslove: zdravstvena nega hospitalizovanih bolesnika u intenzivnoj nezi, operacionoj sali, hemoterapiji, onkologiji, psihijatriji, hitni prijem bolesnika, neodložna pomoć u kući, hitna medicinska pomoć, specijalizovani poslovi zubne tehnike na izradi zubnih pomagala, kućno lečenje, rentgen kabinet, laboratorijske analize, poslovi sanitetskog transporta, uz pružanje hitne medicinske pomoći, rukovanje instalisanim sistemima u vozilu i specijalni poslovi u galenskoj laboratoriji. Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja ima zaključen ugovor o radu za obavljanje poslova u Službi za ... medicinu Opšte bolnice Vranje, Zdravstvenog centra u Vranju, sa koeficijentom od 13,11. Iz navedenog sledi da za opis poslova za koji je tužilja zaključila ugovor o radu nije predviđen povećani koeficijent od 13,57 propisan navedenom Uredbom. Činjenica da je tužilja, kao i ostale medicinske sestre na ... odeljenju, negovala i najviše osam nefroloških bolesnika, na taj način što su odrađivale vizitu, davale im terapiju i pružale drugu potrebnu negu, ne menja opis poslova za koji je tužilja zaključila ugovor o radu sa utvrđenim koeficijentom zarade. Uredba izričito definiše za koje poslove zaposlenima pripada koeficijent od 13,57. Ono što je zajedničko i specifično za te poslove jeste da predstavljaju poslove povećanog rizika ili hitnosti, odnosno intenzivnu negu bolesnika. Rad sa ograničenim brojem nefroloških bolesnika u vidu vizita, davanja terapija i nege, bez vršenja dijalize tih pacijenata, ne opravdava isplaćivanje uvećanog koeficijenta za tako obavljeni rad. Dodatna opeterećenost medicinskih sestara na ... odeljenju, u koje spada i tužilja, nagrađena je isplatom uvećane zarade, u periodu od tri meseca godišnje.

Imajući navedeno u vidu, bez uticaja su revizijski navodi tužilje da je ona radila sa nefrološkim bolesnicima svih 12 meseci godišnje, a ne samo tri meseca u kojima joj je isplaćivana uvećana zarada. Poslodavac shodno Uredbi o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama nije imao obavezu da tužilji isplaćuje uvećanu zaradu za obavljanje dodatne nege nefroloških bolesnika, pa u tom smislu nije od značaja to što je tužilja taj posao obavlja svih 12 meseci godišnje. Neosnovan je i revizijski navod tužilje da je povređena odredba člana 104. stav 2. Zakona o radu, koja predviđa da se zaposlenima garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca. U toku postupka je utvrđeno kao nesporno da su sve medicinske sestre na ... odeljenju, uključujući i tužilju, tretirane na isti način u pogledu isplate uvećane zarade, na taj način što su deljene po grupama i što je svaka medicinska sestra u periodu od tri meseca godišnje ostvarivala uvećanu zaradu. Iz navedenog sledi da su te zaposlene za isti rad ostvarivale jednaku zaradu.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale revizijske navode tužilje, ali je našao da su neosnovani i bez uticaja na pravilnost odluke.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud odbio je reviziju tužilje kao neosnovanu, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić