.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1572/2023
22.08.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jelice Bojanić Kerkez, predsednika veća, Vesne Stanković, Branislava Bosiljkovića, Branke Dražić i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., ..., čiji je punomoćnik Nemanja Lukić, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije – Ministarstvo unutrašnjih poslova, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1581/21 od 06.12.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 22.08.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1581/21 od 06.12.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1581/21 od 06.12.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 1581/21 od 06.12.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 3954/18 od 23.10.2020. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca i tužena obavezana da mu na ime neisplaćenih zarada za period od decembra 2016. godine zaključno sa majom 2020. godine isplati pojedinačno opredeljene novčane iznose sa zakonskom zateznom kamatom i da u korist tužioca na dosuđene iznose uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje, kao i da mu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 263.638,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom drugim izreke, odbijeni su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv navedene pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužena, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/201...10/23, u daljem tekstu: ZPP).
Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tužene na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je ocenio da u parnici ovog predmeta spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana. Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je odlučeno o zahtevu tužioca za isplatu zarade, u činjenično-pravnoj situaciji da je u prethodno vođenoj i okončanoj parnici pravnosnažnom presudom utvrđeno da je tužilac u radnom odnosu kod tužene na neodređeno vreme počev od 09.02.2010. godine i tužena obavezana da mu isplati neisplaćene zarade za period od juna 2013. godine do novembra 2016. godine, a u ovoj parnici za naredni period od decembra 2016. godine zaključno sa majem 2020. godine, u situaciji nepromenjenog statusa i angažovanja tužioca. Imajući u vidu da je u primeni materijalnog prava odlučeno u skladu sa sudskom praksom Vrhovnog kasacionionog suda, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku za izuzetnu dozvoljenost revizije. Takođe, navodi tužene o činjeničnom stanju, ne predstavljaju pravno relevantni osnov za izjavljivanje posebne revizije iz te zakonske odredbe.
Imajući u vidu izneto, na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i ocenio da revizija tužene nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 25.12.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 1.978.913,68 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne odluke očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, izjavljena revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Jelica Bojanić Kerkez s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
