Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odogovr na reviziju. Troškove je tražio i opredelio.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nema bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je po ugovoru o radu od 01.01.2011. godine bio u radnom odnosu kod tuženog na ... . Prema uslovima propisanim odredbom člana 24. navedenog ugovora poslodavac može zaposlenom otkazati ugovor o radu ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu i to između ostalog: odbije alko testiranje ili učini povredu radne obaveze – nedolično ponašanje prema drugom zaposlenom. Osporenim rešenjem tužiocu je otkazan ugovor o radu zašto što je radeći na ... dana 12.05.2013. godine oko 23,20 časova u nazornom centru grubo povredio radnu disciplinu jer se ponašao nedolično prema drugom zaposlenom tako što mu se nepristojno obraćao i psovao ga, kao i zato što je istog dana odbio testiranje na alkohol u toku rada što predstavlja otkazni razlog u smislu pravila iz člana 24. ugovora o radu iz člana 75. Pravilnika o radu. U obrazloženju rešenja decidno je navedeno u čemu se sastojalo nedolično ponašanje tužioca prema drugom zaposlenom, kao i da je podnosilac prijave posumnjao da je zaposleni konzumirao alkohol o čemu je telefonom obavestio neposredno nadređenog. Po pozivu podnosioca prijave BB iz mobilnog tima ... i VV iz mobilnog tima ... pokušali su da izvrše alkotestiranje tužioca radi utvrđenja da li zaposleni obavlja poslove pod uticajem alkohola, ali je zaposleni odbio alko testiranje o čemu je sastavljen zapisnik. Članovi ovih timova su po nalogu dobijenom od operativnog centra da izvrše alko testiranje tužioca došli u nadzorni centar, parkirali vozilo i sačekali da tužilac obavi posao oko primopredaje novca u trezoru jer članovi mobilnog tima nisu smeli da prisustvuju predaji novca zbog čega su tužioca sačekali na kapiji. Donošenju osporenog rešenja prethodilo je pismeno upozorenje zaposlenom o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu koje je dostavljeno tužiocu.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev kao u izreci prvostepene presude, ocenjujući da u radnjama i ponašanju tužioca nema povrede radne obaveze ili radne discipline, jer je odbijanje alko testiranja izvršeno nakon isteka radnog vremena i razduženja tužioca, a da nema ni nedoličnog ponašanja prema drugom zaposlenom jer se radilo o uobičajenom slobodnijem načinu razgovora u muškom kolektivu.

Nalazeći da je pogrešno primenjeno materijalno pravo, drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu odbijanjem svih zahteva tužioca iz razloga što je na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja zaključio da je kritičnom prilikom tužilac svojom krivicom učinio povredu radne obaveze i radne discipline - pre svega povredu radne obaveze odbijanjem testiranja na alkohol i opojna sredstva u toku rada predviđenim odredbom člana 24. tačka 3. Ugovora o radu i članom 75. alineja 16. Pravilnika o radu kod tuženog, kao i uvredljivo i nedolično ponašanje prema drugom zaposlenom.

Razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava nisu osnovani.

Odredbom člana 179. tačka 2. i 3. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/05, 32/13), je propisano da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu, ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca, i to ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu i ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu, propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Imajući u vidu činjenicu da je tužilac bio upoznat sa napred navedenim odredbama svog ugovora o radu, kao i sa odredbama Pravilnika o radu kod tuženog od 11.01.2013. godine, kojim se pod nepoštovanjem radne discipline zbog kog se zaposlenom može otkazati ugovor o radu smatra odbijanje testiranja na alkohol i opojna sredstva u toku rada, te da tužilac prilikom obavljanja posla dana 12.05.2013. godine, svojom krivicom, nije postupao u skladu sa navedenim odredbama, to je nastao osnov za otkaz ugovora o radu u smisu člana 179. tačka 2. i 3. Zakona o radu, kako je to pravilno zaključio drugostepeni sud. Naime, Ugovorom o radu, kao i članom 75. Pravilnika o radu kod tuženog, pored ostalog je predviđeno da zaposleni ne sme da odbija alko testiranje koje je poslodavac kao organizator procesa rada uveo u cilju kontrole poštovanja te zabrane, a sve radi zaštite bezbednosti i zdravlja na radu. Svojim opštim aktima poslodavac je uveo zabranu konzumiranja alkohola u toku rada, te kako je do trenutka kontrole, odnosno do trenutka kada je od njega zahtevano alko testiranje, tužilac obavljao poslove svog radnog mesta i nije napustio svoje radno okruženje, to okolnost da mu je isteklo radno vreme ne oslobađa tužioca obaveze da se podvrgne alko testiranju, kako to pravilno navodi drugostepeni sud. Kako se kod tuženog obavlja specifična delatnost, obezbeđenje gde zaposleni uvek nose oružje, to je osnovano Pravilnikom tuženog predviđena zabrana konzumiranja alkohola u toku procesa rada, zbog čega tuženi ima mogućnost da alko testiranje zaposlenih zahteva i nakon neposrednog isteka radnog vremena u cilju utvrđenja činjenice da li je zaposleni u toku rada bio pod dejstvom alkohola. Tuženi je uvođenjem ove mere uveo nultu toleranciju na povredu radne obaveze i radne discipline ovog vida upravo zbog specifičnosti posla koji obavljaju radnici tuženog koji su sve vreme naoružani, te je samim odbijanjem podvrgavanja alko testiranju u cilju utvrđivanja činjenice da li je u toku rada bio pod dejstvom alkohola, tužilac učinio grubu povredu propisane radne discipline koja je dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu. Pri tome, neosnovani su navodi revizije da je tužilac alko testiranje odbio nakon radnog vremena, van rada, jer je utvrđeno da je od njega alko testiranje zatraženo neposredno po završetku radnog vremena, čim su se stekli uslovi za to, dok se još nalazio u prostorijama tuženog. Shodno navedenom, neosnovano se revizijom tužioca ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Iz napred iznetih razloga, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Jasminka Stanojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić