Pobijana presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravni prethodnik tužilja GG je dana 01.07.2012. godine zaključio sa pravnim prethodnikom tuženog (Yugent Food doo Užice) ugovor o radu, pravima i obavezama direktora, kojim su regulisana međusobna prava i obaveze zaposlenog direktora koga je angažovalo društvo Yugent Food doo Užice, u skladu sa odredbom člana 48. Zakona o radu. Odlukom o razrešenju direktora društva od 13.10.2015. godine, razrešen je direktor društva GG, a imenovan direktor DD. Rešenjem tuženog od 14.10.2015. godine otkazan je ugovor o radu GG na radnom mestu direktora društva zaključen dana 01.07.2012. godine sa svim aneksima ugovora, zaključno sa 14.11.2015. godine, tako da radni odnos kod poslodavca zaposlenom prestaje 14.11.2015. godine. U obrazloženju tog rešenja je navedeno da je jedini osnivač društva doneo odluku o razrešenju GG kao direktora društva, koje je sprovedeno u Agenciji za privredne registre. Rešenjem Agencije za privredne registre od 14.10.2015. godine usvojena je registraciona prijava i brisan GG kao direktor društva, a upisan DD. GG preminuo je ...2016. godine, a za njegove naslednike su oglašene njegove ćerke AA i BB, i supruga VV. Rešenjem Agencije za privredne registre od 04.01.2019. godine usvojena je registraciona prijava statusne promene pripajanja, pa je iz registra privrednih subjekata brisan Yugent Food doo Užice, a upisan u registar privrednih subjekata statusna promena pripajanja kod privrednog društva Frucom food doo Arilje kao društvo sticaoca i Yugent Food doo Užice kao društvo koje prestaje pripajanjem, usled čega je navedeno društvo obrisano iz registra privrednih subjekata.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužilja neosnovan, jer je GG razrešen funkcije direktora na osnovu odluke osnivača tuženog, a ugovorom o radu je imenovani isključivo angažovan za poslove direktora društva, koje nije mogao obavljati nakon što je sa te funkcije razrešen. Dalje, prvostepeni sud obrazlaže da se u konkretnom slučaju primenjuje Zakon o privrednim društvima kao lex specialis, u odnosu na Zakon o radu, te da vlasnik društva odlučuje o izboru i razrešenju direktora društva.

Apelacioni sud u Kragujevcu ne prihvata izneto stanovište prvostepenog suda i zaključuje da je prvostepeni sud na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo. Stanovište je drugostepenog suda da tuženi nije dokazao da je GG, koji je zaključio ugovor o radu na neodređeno vreme, isti ugovor otkazan u skladu sa odredbama člana 179. i 180. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/05...75/14) zbog čega nalazi da je rešenje tuženog od 14.10.2015. godine nezakonito. Iz navedenih razloga drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev.

Revizijom se osporava materijalno pravni zaključak drugostepenog suda. Revident ukazuje da je pravni prethodnik tuženog sa GG zaključio ugovor o radu isključivo radi obavljanja poslova direktora, te da po njegovom razrešenju nije bilo poslova na kojima bi GG mogao biti raspoređen. Smatra da su odredbe Zakona o privrednim društvima kojima je regulisan status direktora lex specialis u odnosu na Zakon o radu, zbog čega smatra da drugostepena odluka nije pravilna.

Revizija tuženog nije osnovana.

Pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je preinačio drugostepenu odluku i poništio kao nezakonito osporeno rešenje o otkazu.

Nisu sporni revizijski navodi tuženog da je statusnopravni položaj direktora društva regulisan Zakonom o privrednim društvima, kao jednog od organa društva. U tom smislu, Zakon o privrednim društvima između ostalog definiše uslove i postupak imenovanja, razrešenja i ostavke direktora, uređujući na taj način njegovu poziciju u odnosu na ostale organe društva. Međutim, zasnivanjem radnog odnosa radi obavljanja poslova direktora, zaposlenom se njegov radnopravni status ne iscrpljuje isključivo kroz funkciju direktora kako to smatra revident, pa samim tim razrešenje sa funkcije direktora, ne predstavlja automatski razlog za otkaz ugovora o radu. U konkretnom slučaju, pravni prethodnik tužilja je sa pravnim prethodnikom tuženog zaključio ugovor o radu na neodređeno vreme, pa se ovaj ugovor može otkazati samo uz poštovanje odredaba Zakona o radu kojima je regulisan prestanak radnog odnosa. U tom smislu, Zakon o privrednim društvima nije lex specialis u odnosu na Zakon o radu, jer ovi zakoni regulišu zasebnu materiju i stoga nisu u odnosu opšteg i posebnog zakona. Drugačije rečeno, imenovanje i razrešenje direktora će se uvek vršiti u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, ali će prestanak radnog odnosa biti uslovljen poštovanjem relevantnih odredaba Zakona o radu.

Stoga, nije od uticaja na pravilnost pobijane odluke pozivanje revidenta na odredbu člana 220. stav 1. Zakona o privrednim društvima koji je važio u vreme otkaza ugovora o radu („Sl. glasnik RS“ br. 36/2011...5/2015), a kojom je propisano da skupština, odnosno nadozorni odbor, ako je upravljanje društvom dvodomno, razrešava direktora, pri čemu nije dužna da navede razloge za razrešenje, osim ako je izričito predviđeno osnivačkim aktom ili odlukom Skupštine. Ovo iz razloga što se citiranom zakonskom odredbom reguliše pitanje razrešenja direktora, a ne pitanje prestanka radnog odnosa, što je predmet regulisanja Zakona o radu. Nije sporno da je u pogledu uslova i načina razrešenja direktora, pravni prethodnik tuženog postupio u skladu sa odredbom člana 220. stav 1. Zakona o privrednim društvima, te da je razrešenje GG i imenovanje novog direktora registrovano kod Agencije za privredne registre. Međutim, to ne znači da je GG time prestao i radni odnos kod tuženog, jer je za to bilo neophodno da budu osnovani razlozi, propisani članom 175. i 179.Zakona o radu i ispunjeni uslovi odgovarajućeg postupka za otkaz, propisani odredbama Zakona o radu („Sl. glasnik RS“ br. 24/05...75/14), a što tuženi nije dokazao, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud.

Ukazivanje tuženog da je GG angažovan isključivo radi obavljanja poslova direktora, te da po razrešenju nije bilo drugih poslova na kojima bi mogao da radi imajući u vidu njegovu stručnu spremu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su bez uticaja. U tom slučaju, za otkaz ugovora o radu i dalje bi bilo neophodno da su ispunjeni uslovi propisani Zakonom o radu za prestanak radnog odnosa.

Revident osporava zaključak drugostepenog suda o tome da nije dokazao da je pravni prethodnik tužilaca bio kod njega u radnom odnosu na određeno vreme, isticanjem da su samim ugovorom ugovorili da se imenovani angažuje samo za vršenje poslova direktora i da je iz odredaba ugovora jasno da nakon razrešenja sa te funkcije nema uslova niti potrebe da ostaje da radi na nekom drugom radnom mestu. Ova tvrdnja ne stoji, prema utvrđenoj sadržini ugovora o radu i aneksa ugovora o radu. Dalje, navodi da kao poslodavac nema obavezu da direktore primi u radni odnos. Ovi navodi revizije nemaju uporište u konkretnim činjenicama, kad prema sadržini ugovora o radu, aneksa istog ugovora i konačno same sadržine osporenog rešenja proizilazi da jeste zaključen ugovor o radu, u smislu zasnivanja radnog odnosa, te da se ne radi o angažovanju direktora van radnog odnosa, a na osnovu ugovora kojim se uređuju međusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora (član 48. stav 4. Zakona o radu). U situaciji kada je pravni prethodnik tuženog sa GG zasnovao radni odnos, to onda on može prestati isključivo na način predviđen Zakonom o radu, nevezano da li zaposleni obavlja poslove direktora ili radi na drugim poslovima. Stoga, za pravilnu primenu materijalnog prava nisu od značaja ugovorne odredbe iz člana 11. pobijanog ugovora o radu kojim je predviđena mogućnost njegovog jednostranog otkazivanja (a na koje se revident poziva), jer se time isključuje primena imperativnih odredbi Zakona o radu, o prestanku radnog odnosa, zbog čega iste nemaju pravno dejstvo.

Dakle, kako tuženi tokom postupka nije dokazao da je radni odnos GG prestao u skladu sa osnovima propisanim odredbama člana 179. Zakona o radu, pravilno je drugostepeni sud postupio kada je preinačio prvostepenu presudu i poništio kao nezakonito rešenje tuženog od 14.10.2015. godine o otkazu ugovora o radu, pravima i obavezama direktora od 01.07.2012. godine.

Imajući u vidu da ne postoje razlozi zbog kojih je revizija izjavljena, kao ni razlozi na koje sud pazi po službenoj dužnosti, Vrhovni kasacioni sud je primenom odredbe člana 414. stav 1. Zakona parničnom postupku doneo odluku kao u izreci.

Predsednik veća–sudija

Branko Stanić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić