U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Vukojević, advokat iz ..., protiv tuženog Centra za socijalni rad za Opštinu ... - ..., čiji je punomoćnik Dragan Miloradović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja i ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1685/15 od 10.03.2016. godine, u sednici održanoj 14.09.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1685/15 od 10.03.2016. godine u stavu drugom izreke, tako što se odbija kao neosnovana žalba tuženog i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Požarevcu, Sudska jedinica u Kučevu P1 187/14 od 20.04.2015. godine, ispravljena rešenjem P1 187/14 od 26.05.2015. godine, u stavovima drugom i trećem izreke.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu, Sudska jedinica u Kučevu, P1 187/14 od 20.04.2015. godine, ispravljenom rešenjem P1 187/14 od 26.05.2015. godine, stavom prvim izreke poništeno je rešenje tuženog br. ... od 26.06.2009. godine. Stavom drugim izreke poništen je ugovor o radu zaključen između tuženog i tužilje br. ... od 26.06.2009. godine. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužilji isplati 290.000,00 dinara na ime troškova postupka.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1685/15 od 10.03.2016. godine, stavom prvim izreke odbijene su kao neosnovane žalbe tuženog i potvrđena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke, kao i rešenje o ispravci. Stavom drugim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavovima drugom i trećem izreke, tako što je odbijen kao neosnovan zahtev tužilje da se poništi ugovor o radu zaključen između tuženog i tužilje br. ... od 26.06.2009. godine i tuženi je obavezan da tužilji isplati 163.375,00 dinara na ime troškova postupka.

Protiv pravosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kod tuženog zasnovala radni odnos na neodređeno vreme ugovorom o radu br. ... od 15.02.2002. godine za obavljanje poslova psihologa sa punim radnim vremenom. Rešenjem SO Kučevo od 10.11.2005. godine tužilja je imenovana na poslove direktora tuženog, posle čega je sa tuženim zaključila ugovor o uređivanju međusobnih prava, obaveza i odgovornosti br. ... od 16.05.2006. godine kojim je, pored ostalog, članom 3. predviđeno da ako po isteku vremena na koje je izabrana ne bude ponovo izabrana ili ako bude razrešena pre isteka vremena na koje je izabrana, ima pravo da nastavi rad kod tuženog na odgovarajućim poslovima. Odlukom SO Kučevo od 01.04.2009. godine tužilja je razrešena dužnosti direktora tuženog. Rešenjem tuženog br. ... od 29.04.2009. godine tužilji je otkazan ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njenim radom, a u rešenju je utvrđeno da tužilji prestaje radni odnos 24.04.2009. godine. Rešenjem Ministarstva rada i socijalne politike, Inspektorat za rad, Odsek inspekcije rada, od 22.06.2009. godine odloženo je izvršenje rešenja od 29.04.2009. godine do pravosnažnog okončanja sudskog spora, a tuženi je obavezan da tužilju vrati na rad po prijemu rešenja i prijavi na obavezno socijalno osiguranje. Izvršavajući ovo rešenje tuženi je sa tužiljom zaključio sporni ugovor o radu br. ... od 26.06.2009. godine kojim je predviđeno da tužilja zasniva radni odnos na određeno vreme na poslovima diplomiranog psihologa počev od 26.06.2009. godine do pravosnažnog okončanja sudskog postupka u predmetu P 16/09, a tačkom 5. ugovora je predviđeno da tužilja radi sa nepunim radnim vremenom u trajanju 4 sata dnevno, odnosno 20 sati nedeljno. Istog dana – 26.06.2009. godine tuženi je doneo rešenje br. ... kojim je tužilja upućena na plaćeno odsustvo počev od 26.06.2009. godine u trajanju 45 radnih dana. Delimičnom presudom Osnovnog suda u Požarevcu, Sudska jedinica u Kučevu, P1 492/10 od 11.04.2011. godine, koja je postala pravosnažna 15.05.2013. godine, poništeno je rešenje od 29.04.2009. godine o otkazu ugovora o radu tužilji.

Polazeći od navedenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je našao da je nezakonit ugovor o radu zaključen 26.06.2009. godine, zato što nije bilo razloga da se tužilji odredi nepuno radno vreme, već je trebalo zaključiti ugovor o radu sa punim radnim vremenom, kakav je bio prethodni zaključen 16.05.2006. godine. Međutim, po oceni drugostepenog suda sporni ugovor o radu je zakonit, zato što tuženi nije mogao da samostalno bez saglasnosti osnivača i nadležnog ministarstva vrši zapošljavanje, pa kako tu saglasnost u vreme zaključenja ovog ugovora nije imao, nije mogao tužilju rasporediti na druga nepopunjena radna mesta sa punim radnim vremenom, zbog čega je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev u tom delu.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se osnovano revizijom ukazuje da je pobijana drugostepena presuda doneta uz pogrešnu primenu materijalnog prava. Tuženi Centar za socijalni rad za Opštinu Kučevo je ustanova socijalne zaštite čija delatnost je uređena Zakonom o socijalnoj zaštiti i obezbeđivanju socijalne sigurnosti građana („Službeni glasnik RS“ br. 36/91 ... 115/05). Odredbom člana 69. stav 2. ovog zakona propisano je da se u pogledu prava, obaveza i odgovornosti zaposlenih u ustanovi socijalne zaštite primenjuju propisi kojim se uređuje rad.

Odredbom člana 33. stav 1. Zakona o radu (“Službeni glasnik RS” br. 24/05 i 61/05), propisano je koje elemente sadrži ugovor o radu, pored ostalog, tačkom 9. radno vreme (puno, nepuno ili skraćeno).

Odredbom člana 271. stav 1. Zakona o radu propisano je da ako inspektor rada nađe da je rešenjem poslodavca o otkazu ugovora o radu očigledno povređeno pravo zaposlenog, a zaposleni je poveo radni spor, na zahtev zaposlenog odložiće svojim rešenjem izvršenje tog rešenja – do donošenja pravosnažne odluke suda.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog kasacionog suda pogrešan je zaključak drugostepenog suda da je za ocenu zakonitosti spornog ugovora o radu relevantna okolnost da tuženi nije imao saglasnost osnivača i nadležnog ministarstva da vrši zapošljavanje. Naime, ugovor o radu od 26.06.2009. godine je zaključen između tužilje i tuženog radi izvršenja rešenja inspektora rada od 22.06.2009. godine kojim je odloženo izvršenje rešenja od 29.04.2009. godine o otkazu ugovora radu tužilji. Rešenje od 22.06.2009. godine je doneto na osnovu člana 271. stav 1. Zakona o radu zbog očigledne povrede prava tužilje, po oceni inspektora rada, sa važnošću do pravosnažnog okončanja radnog spora u kome će se odlučiti o zakonitosti rešenja o otkazu. Stoga u konkretnom slučaju nije reč o zapošljavanju tužilje za koje je trebalo tražiti saglasnost osnivača i nadležnog ministarstva, već je tuženi morao da postupi po rešenju od 22.06.2009. godine, što je i uradio zaključenjem ugovora o radu na određeno vreme (do pravosnažnog okončanja radnog spora), ali je bez pravnog osnova tačkom 5. ugovora predviđeno da tužilja zasniva radni odnos sa nepunim radnim vremenom u trajanju 4 sata dnevno, odnosno 20 sati nedeljno. Naime, tužilja u ovom postupku osporava ugovor o radu od 26.06.2009. godine samo iz tog razloga, jer je od zasnivanja radnog odnosa pa i u vreme donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu – 29.04.2009. godine, bila u radnom odnosu sa punim radnim vremenom, na šta osnovano ukazuje i u reviziji. Imajući u vidu da ugovor o radu mora da sadrži odredbu o radnom vremenu (puno, nepuno ili skraćeno) na osnovu člana 33. stav 1. tačka 9. Zakona o radu, što znači da je reč o bitnom elementu tog ugovora, bez koga ugovor ne može opstati, revizijski sud je našao da je pravilna odluka prvostepenog suda kojom je poništen.

Kako je drugostepeni sud, zbog pogrešne primene materijalnog prava odbio tužbeni zahtev za poništaj ugovora o radu, Vrhovni kasacioni sud je žalbu tuženog i potvrdio prvostepenu presudu u stavovima drugom i trećem izreke.

Predsednik veća-sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić