Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Neosnovano se revizijom ukazuje da je donošenjem pobijane presude učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP, jer ni jedna od povreda postupka na koje se revizijom ukazuje nije učinjena u postupku pred drugostepenim sudom. Neosnovani su i revizijski navodi da je drugostepeni sud učinio bitnu povredu iz člana 374. stav 1. u vezi člana 8. ZPP jer je činjenično stanje ono koje je utvrđeno u prvostepenom postupku.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 02.09.2015. godine tuženi je objavio oglas u publikaciji „BB“ za prijem doktora medicine u radni odnos na određeno vreme, u Službi hitne medicinske pomoći do 31.07.2016. godine. Uz prijavu kandidat je bio u obavezi da dostavi dokaze o školskoj spremi i to da ima završen medicinski fakultet, VII stepen stručne spreme i položen stručni ispit, kao i sledeća dokumenta: molbu za prijem sa kratkom biografijom, diplomu o završenoj školi (overena kopija), uverenje o položenom stručnom ispitu (original ili overena fotokopija), licencu za radno mesto doktora medicine, izvod iz MKR (original ili overena fotokopija), uverenje o državljanstvu (original ili overena fotokopija ne starija od šest meseci), dok se za uverenje da se protiv kandidata ne vodi krivični postupak i lekarsko uverenje predviđa da će iste dostaviti izabrani kandidat. U oglasu stoji i obaveštenje da se neblagovremene i nepotpune prijave neće razmatrati. Tužilja je dostavila dokumentaciju po ovom oglasu, a od tuženog je dobila obaveštenje broj ... od 14.09.2015. godine (a čiji poništaj tužilja traži u ovoj parnici) u kome je navedeno da je izabrani kandidat po oglasu dr VV, a da ona nije ispunila sve uslove javnog oglasa, jer fotokopija licence - rešenja o upisu u imenik Lekarske komore Srbije koju je dostavila (uz ostalu dokumentaciju) nije bila overena i da zato nije ispunjavala tražene uslove konkursa. U ovom postupku tužilja traži da se navedeni oglas, odluka o izboru kandidata i obaveštenje o izboru kandidata ponište smatrajući da Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji poslova ne propisuje licencu za rad kao uslov za konkretno radno mesto.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je oglas od 02.09.2015. godine zakonit, jer je raspisan saglasno Zakonu o radu, Zakonu o zdravstvenoj zaštiti i Pravilniku o organizaciji i sistematizaciji poslova i da je predviđeni uslov za zasnivanje radnog odnosa - zahtevana licenca, u skladu sa odredbama u članova 168.st.1 i 191.st.1. Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Tuženi je po zakonito raspisanom oglasu doneo odluku o izboru kandidata koji je ispunjavao predviđene uslove, pri čemu nije uzeo u razmatranje prijavu tužilje, jer ona uz prijavu nije priložila traženu licencu- rešenje o upisu tužilje u imenik Lekarske komore Srbije, zbog čega je pravilno odbijen njen tužbeni zahtev za poništaj oglasa i odluke o izboru kandidata po tom oglasu, kao i obaveštenja o tome.

Neosnovano se revizijom tužilje ukazuje da je nižestepenim presudama pogrešno primenjeno materijalno pravo.

Odredbom člana 24. Zakona o radu (Službeni glasnik RS br. 24/05,61/05, 54/09, 32/13,75/14, 13/17) propisano je da radni odnos može da se zasnuje sa licem koje ima najmanje 15 godina života i ispunjava druge uslove za rad na određenim poslovima, utvrđene zakonom, odnosno Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova (stav 1.). Pravilnikom se utvrđuju organizacioni delovi kod poslodavca, naziv i opis posla, vrsta i stepen zahtevane stručne spreme, odnosno obrazovanja i drugi posebni uslovi za rad na tim poslovima, a može da se utvrdi i broj izvršilaca (stav 2.).

Prema odredbi člana 168. stav 1. Zakona o zdravstvenoj zaštiti („Službeni glasnik RS“, broj 107/2005, 72/2009, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013, 93/2014) propisano je, između ostalog da zdravstveni radnik može samostalno pružati zdravstvenu zaštitu u zdravstvenoj ustanovi, privatnoj praksi ili kod drugog poslodavca u smislu ovog zakona obavljati određene poslove zdravstvene delatnosti, ako je obavio pripravnički staž i položio stručni ispit, upisan u imenik Komore i dobio, odnosno obnovio odborenje za samostalni rad. Odredbom člana 191. stav 1. istog zakona predviđeno je da zdravstveni radnik koji ne dobije, odnosno ne obnovi licencu, pod uslovima propisanim ovim zakonom i propisima donetim za sprovođenje ovog zakona, ne može obavljati samostalan rad u zdravstvenoj ustanovi odnosno privatnoj praksi.

Odredbom člana 5. stav 1. Posebnog kolektivnog za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave („Službeni glasnik RS“ br. 1/15) predviđeno je da radni odnos sa poslodavcem može da zasnuje samo lice koje pored zakonom propisanih uslova ispunjava i druge uslove za rad na određenim poslovima utvrđenim Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova.

Ovaj sud je cenio navode revizije kojima tužilja ukazuje na odredbe članova 24. i 26. Zakona o radu i da je ona postupila u skladu sa ovim zakonom dostavljajući sve isprave kojima dokazuje ispunjenost uslova predviđenih Pravilnikom, ali i ostale dokaze zahtevane oglasom tužene, pa je našao da su ti navodi neosnovani. Naime, primena Zakona o zdravstvenoj zaštiti je obavezujuća za tuženog, pa je oglas za prijem u radni odnos na određeno vreme raspisan u skladu sa ovim zakonom jer su u članovima 168. st. 1. i 191. st. 1. tog Zakona propisani uslovi za prijem lica u radni odnos, između ostalih i upis u imenik komore i licenca za samostalan rad. Ispunjenost ovih uslova se dokazuje prilikom prijema u radni odnos, jer zdravstveni radnici moraju obavljati zdravstvenu delatnost u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, što je tuženi u javnom oglasu i tražio. Suprotno navodima revizije, Opštim aktom tužene mogu se propisati veća prava za zaposlene od onih koje propisuje zakon, ali se ne mogu predvideti niži kriterijumi i uslovi za zasnivanje radnog odnosa u zdravstvenoj službi od onih koje propisuje zakon. Zato nisu osnovani revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Bez uticaja su i ostali navodi revizije jer je oglasom predviđeno da kandidat koji ispunjava uslove za ovo radno mesto treba da ih dokaže, pa su pored dokaza o ispunjavanju uslova o potrebnoj stručnoj spremi od kandidata zatraženi i uverenje o državljanstvu, izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o položenom stručnom ispitu i licenca za radno mesto doktora medicine. Kako tužilja uz prijavu nije priložila traženu licencu u originalu, čija se važnost mogla zameniti overenom fotokopijom, sama je nedostavljanjem tražene dokumentacije stvorila nemogućnost razmatranja njene prijave u postupku izbora kandidata za oglašeno radno mesto doktora medicine.

Pravilna je odluka drugostepenog suda o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbi članova 153. i 154. ZPP.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Zvezdana Lutovac, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić