.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1579/2020
23.07.2020. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Dobrile Strajina, Katarine Manojlović Andrić, Danijele Nikolić i Branke Dražić, članova veća, u parnici tužioca AA iz sela ..., ..., čiji je punomoćnik Zoran Janićijević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova Beograd, Policijska uprava iz Kosovske Mitrovice, sa sedištem u Kraljevu, čiji je zastupnik Državno pravobranilaštvo iz Beograda, radi isplate primanja iz radnog odnosa, na sednici održanoj 23.07.2020. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu Gž1 9/20 od 11.02.2020. godine, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kraljevu Gž1 9/20 od 11.02.2020. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Osnovni sud u Kraljevu, rešenjem P1 27/2019 od 26.11.2019. godine, odbacio je tužbu tužioca u ovom predmetu.
Viši sud u Kraljevu, rešenjem Gž1 9/20 od 11.02.2020. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Kraljevu P1 27/19 od 26.11.2019. godine.
Protiv rešenja drugostepenog suda kojim se postupak pravnosnažno okončava, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, kao posebnu, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br.72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14 i 87/18), ocenio da revizija tužioca nije izuzetno dozvoljena.
Iz obrazloženja pobijanog rešenja, između ostalog proizlazi, da je prvostepeni sud zakazao ročište za 11.09.2019. godine kome je pristupio samo tužilac i naložio tužiocu da u roku od 15 dana postupi saglasno svojoj reči na pomenutom ročištu, da bi na ročište zakazano za 26.11.2019. godine pristupio tužiočev punomoćnik. Međutim, kako punomoćnik, ni tužilac nisu postupili po nalogu suda prvostepeni sud je odbacio tužbu kao nerazumljivu i nepotpunu, jer ne sadrži logičan i potpun činjenični osnov iz koga bi proistekao logičan tužbeni zahtev. Zatim, da je prvostepeni sud pravilno primenio odredbe člana 192. stav 1. u vezi člana 98. stav 3. i člana 294. stav 2. i člana 294. stav 1. tačka 7. ZPP.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP, je propisano da, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
U konkretnoj situaciji revizijom se osporava rešenje kojim se odbacuje tužba primenom odredbi člana 294. stav 1. tačka 7. i stav 2. ZPP. Dakle, u pitanju je procesno rešenje povodom kog se ne može izjaviti posebna revizija, s obzirom na to da se posebna revizija iz člana 404. ZPP, može izjaviti samo zbog pogrešne primene materijalnog prava, ali ne i zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka.
Prema tome, u ovoj parnici nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da je kao razlog za izjavljivanje posebne revizije propisana pogrešna primena materijalnog prava, a ne i bitna povreda odredaba parničnog postupka.
Vrhovni kasacioni sud je u granicama svojih ovlašćenja ispitao i dozvoljenost revizije na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi člana 413. ZPP, i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužba je podneta 16.01.2019. godine. U tužbi je navedena vrednost predmeta spora u iznosu od 600.000,00 dinara, dok tužilac tužbom potražuje od tužene na ime neisplaćenog dodatka za period maj 2016. godine – decembar 2018. godine, mesečne iznose od po 40.531,98 dinara, sve ukupno 1.297.023,36 dinara.
Odredbom člana 420. stav 1. ZPP je propisano da, stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Odredbom stava 2. ovog člana, da, revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. Odredbom stava 6. ovog člana, da, u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude.
Odredbom člana 441. ZPP je propisano da, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Prema tome, kako u konkretnoj situaciji revizija ne bi bila dozvoljena protiv pravnosnažne presude, s obzirom na to da novčano potraživanje očigledno ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra, to revizija tužioca nije dozvoljena ni protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan na osnovu odredbe člana 403. stav 3. ZPP, a u vezi odredbi člana 420. st.1, 2. i 6. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu čl.404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Slađana Nakić Momirović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
