Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužena škola je raspisala konkurs, objavljen u listu ''Poslovi'' od 07.12.2011. godine, za popunu slobodnih radnih mesta nastavnika za školsku 2011/2012 godinu sa nastavom na albanskom jeziku, između ostalog i za nastavnika razredne nastave sa punim radnim vremenom na neodređeno vreme u selu M. i za jednog nastavnika za likovnu kulturu za 10 časova nedeljno ili 10% radnog vremena na neodređeno vreme u M. i B.. Uslovi za ova dva radna mesta su opšti uslovi i najmanje šesti stepen stručne spreme. Saglasnost za raspisivanje konkursa dalo je Ministarstvo prosvete i nauke, školska uprava Leskovac. Tužilac G.S. položio je sve predviđene ispite i stekao zvanje bačelor za slikarstvo kod …, a tužilac I.S. prema uverenju …, ima zvanje bačelor za edukaciju. Odlukom direktora tužene br. 533 od 30.12.2011. godine na radno mesto nastavnika likovne kulture primljen je B.DŽ., sa obrazloženjem da jedini ispunjava uslove konkursa, dok tužilac G.S. nema važeću diplomu. Odlukom broj 534 od 30.12.2011. godine na radno mesto nastavnika razredne nastave primljena je B.K., nastavnica razredne nastave, koja ima diplomu o završenoj višoj pedagoškoj školi, izdate od strane Univerziteta u Prištini br.1070 od 26.04.2006. godine Odsek razredne nastave. Odlukom tužene br.94 od 09.05.2012. godine poništena je odluka br.533 od 30.12.2011. godine o izboru kandidata B.DŽ., iz razloga što na njegovoj diplomi Univerziteta u Prištini piše da je izdata od strane Republike Kosovo, a stavom drugim odluke je odlučeno da konkurs bude ponovljen, jer ni jedan od prijavljenih kandidata ne ispunjava uslove konkursa.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su odbili kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca za poništaj navedenih odluka, ocenjujući da tužioci ne ispunjavaju uslove konkursa za navedena radna mesta, te nemaju ni aktivnu legitimaciju za pobijanje odluke tužene o izboru drugog kandidata.

Razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava nisu osnovani.

Odredbom člana 120. stav 2. Zakona o osnavama sistema obrazovanja i vaspitanja (''Službeni glasnik RS'', broj 72/2009), propisano je da u radni odnos u ustanovi može da bude primljeno lice pod uslovima propisanom zakonom, ako ima odgovarajuće obrazovanje.

Odredbom člana 95. stav 1. Zakonom o visokom obrazovanju (''Službeni glasnik RS'', br. 76/2005 ... 97/2008), propisano je da lice koje završi osnovne akademske studije stiče naziv sa naznakom zvanja prvog stepena akademskih sudija iz odgovarajuće oblasti, dok je stavom 9. iste odredbe propisano da je međunarodnom prometu i u diplomi na engleskom jeziku, naziv koji je steklo lice iz stava 1. ovog člana bačelor.

Zakljukom 05 br.613-4455/2008 od 30.10.2008. godine, Vlada Republike Srbije je zauzela stav da isprave Univerziteta u Prištini, AP Kosovo i Metohija, izdate na obrascu i sa pečatom UMNIK-a za vreme funkcionisanja privremenog pravnog sistema uspostavljenog na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija broj 1244 treba priznati kao dokaz o stečenom visokom obrazovanju koje je u njima nevedeno.

Saglasno napred navedenom, a imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da tužioci poseduju uverenja privatnih nosilaca visokog obrazovanja sa teritorije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, koje obrazovni sistem Republike Srbije ne priznaje. Vrhovni kasacioni sud je cenio navode revizije da je u međuvremenu doneta Uredba o posebnom načinu priznavanja visokoškolskih isprava i vrednovanja studijskih programa Univerziteta sa teritorije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija koje ne obavljaju delatnost po propisima Republike Srbije, kojom je uređen postupak priznavanja visokoškolskih isprava i vrednovanja studijskih programa Univerziteta sa navedene teritorije, pa nalazi da isti nisu od uticaja. Naime, u pitanju je Uredba objavljena u ''Službenom glasniku RS'' br.16/2012 od 07.03.2012. godine, koja nije važila u vreme kada je sporni konkurs raspisan i donete osporene odluke tužene. Pravne norme po pravilu važe za budućnost, a samom Uredbom nije predviđen izuzetak od ovog pravila, odnosno njena retroaktivna primena. Osim toga, ovom Uredbom uređuje se poseban način priznavanja visokoškolskih isprava i vrednovanja studijskih programa Univerziteta sa teritorije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija koji ne obavljaju delatnost po propisima Republike Srbije, radi utvrđivanja prava u pogledu nastavka obrazovanja, odnosno u pogledu zapošljavanja imalaca visokoškolskih isprava sa teritorije Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija za vreme važenja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih Nacija, što znači da nakon stupanja na snagu navedene Uredbe, visokoškolske isprave na koje se Uredba odnosi, nisu automatski priznate, već moraju proći postupak priznavanja predviđen ovom Uredbom.

Iz navedenih razloga, a primenom člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

                                                                                         Predsednik veća – sudija

                                                                                         Ljubica Milutinović, s.r.