.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1582/2019
11.03.2020. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Jelene Borovac i Dragane Marinković, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Petar Janković, advokat iz ..., protiv tuženog ''BB'' DOO iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Mihaj, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 76/18 od 19.01.2018. godine, u sednici održanoj 11.03.2020. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 76/18 od 19.01.2018. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P1 50/16 od 20.12.2016. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog od 14. marta 2016. godine kojim je tužilji otkazan ugovor o radu, da tužilju umesto vraćanja na rad isplati naknadu štete u visini od 18 zarada koju bi ostvarila da radi kod tuženog, odnosno ukupno u iznosu 469.440,00 dinara sa zateznom kamatom od dana utuženja do isplate, kao i zahtev za naknadu troškova postupka sa zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 96.000,00 dinara sa zateznom kamatom od 20.12.2016. godine do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 76/18 od 19.01.2018. godine, delimično je preinačeno rešenje o troškovima postupka sadržano u prvostepenoj presudi, tako što je odbijen zahtev za isplatu zatezne kamate na dosuđenu naknadu troškova postupka od dana presuđenja do dana izvršnosti presude. U preostalom delu žalba je odbijena i potvrđena prvostepena presuda. Odbijen je zahtev tužilje za naknadu troškova žalbenog postupka. Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova sastava odgovora na žalbu.
Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je po zanimanju ... i počev od 10.07.2012. godine radila je kod tuženog na neodređeno vreme po osnovu ugovora o radu i zaključenog aneksa od 01.01.2015. godine. Tuženi je 20.03.2015. godine doneo Pravilnik o radu koji je objavljen na oglasnoj tabli u pogonu i na oglasnoj tabli ispred upravne zgrade tuženog. Svi zaposleni, među kojima i tužilja, su svojim potpisima na spisku tuženog potvrdili da su obavešteni o navedenom Pravilniku. Istovremeno je tuženi na svim oglasnim tablama objavio i obaveštenje svim zaposlenim da imaju pravo da izvrše uvid u Pravilnik, kao i da u slučaju bilo kakve nejasnoće ili nedoumice u vezi sa izvršavanjem pojedinačnih pravila izvršavanjem obaveza mogu da se obrate zaposlenima iz ljudskih resursa. Tuženi je 30.11.2015. godine doneo Odluku o rasporedu radnog vremena za period od 30.11.2015. do 31.12.2015. godine za zaposlene u proizvodnji i magacinu kojim je propisano da će zaposleni raditi svake subote prema rasporedu koji će dobiti od svojih neposrednih rukovodilaca, te da su zaposleni dužni da rade duže od punog radnog vremena jer je neophodno da se u roku završi ugovoreni posao koji je iznenadno povećan, a rad subotom će biti isplaćen kao uvećana zarada i to 26% od osnovice, kao i da će svaki zaposleni koji ne bude poštovao odluku o rasporedu radnog vremena učiniti povredu radne obaveze nesavesno i nemarno izvršavanje radne obaveze iz člana 179. stav 2. tačka 1. Zakona o radu koja će se sakcionisati otkazom ugovora o radu, kao i povredu radne discipline sa istom posledicom. Tužilja je 19.12.2015. godine izostala sa posla i svoj izostanak nije opravdala neposrednom rukovodiocu. Kod tuženog je ovaj izostanak evidentiran. Utvrđeno je na koji način se kod tuženog vodi evidencija o prisutnosti na poslu. Tuženi je u februaru 2016. godine vršio proveru prisutnosti zaposlenih i uočio ovaj izostanak tužilje zbog čega je 25.02.2016. godine sačinio upozorenje tužilji o postojanju razloga za otkaz koje je tužilji lično uručeno, ali se tužilja na njega nije izjasnila. Nakon toga, tuženi je doneo rešenje o otkazu ugovora o radu 14.03.2016. godine koje je tužilji uručeno 16.04.2016. godine.
Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi su primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužilje.
Prema članu 41. stav 2. alineja 1 Pravilnika o radu tuženog, zaposlenom se može prekinuti ugovor o radu ukoliko sa posla neopravdano izostane jedan radni dan.
Prema članu 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu i to ako ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca.
Imajući u vidu da je odluku da zaposleni rade svake subote u periodu od 30.11.2015. do 31.12.2015. godine poslodavac, tuženi doneo zbog povećanog obima posla i poštovanja rokova za završetak ugovorenog posla, da je tužilja o tome bila obaveštena, da ovako propisan rad svake subote predstavlja prekovremeni rad u smislu člana 53. Zakona o radu, a da je tužilja neopravadano izostala jedan dan što predstavlja otkazni razlog prema Pravilniku o radu tuženog, to je tužbeni zahtev pravilno odbijen u celosti. Zato nisu osnovani revizijski navodi o pogrešnoj primenjenom materijalnom pravu.
Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju jer ti troškovi nisu bili ni nužni ni neophodni za odlučivanje o ovom pravnom leku (član 154. stav 1. ZPP).
Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Zvezdana Lutovac,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
