.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1585/2021
30.09.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula, Slađane Nakić Momirović, Dobrile Strajina i Marine Milanović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Rade Mitrović, advokat iz ..., protiv tužene Opštine Vlasotince, koju zastupa Opštinsko pravobranilaštvo Vlasotince, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž1 53/20 od 08.03.2021. godine, u sednici veća održanoj 30.09.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž 53/20 od 08.03.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Leskovcu Gž 53/20 od 08.03.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Leskovcu, Sudske jedinice u Vlasotincu 21 P1 518/19 od 17.07.2020. godine, stavom prvim izreke, odbačena je kao nedozvoljena tužba tužilje izjavljena protiv tužene, jer je pravna stvar pravnosnažno presuđena. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženoj isplati na ime troškova parničnog postupka iznos od 21.000,00 dinara, u roku od osam dana po prijemu rešenja.
Rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gž1 53/20 od 08.03.2021. godine, žalba tužilje je odbijena kao neosnovana i prvostepeno rešenje potvrđeno.
Protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja tužilja je blagovremeno izjavila posebnu reviziju u smislu člana 404. ZPP.
Tužena je nije dostavila odgovor na reviziju.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US i 55/14) – u daljem tekstu: ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). U drugom stavu istog člana, propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava prvog ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi propisani članom 404. stav 1. ZPP da se dozvoli posebna revizija, jer u konkretnom slučaju revizija nije podneta zbog pogrešne primene materijalnog prava. Revizijski navodi tužilje nisu pravno relavantni osnov za prihvatanje posebne revizije, zato što se odnose na procesne razloge, odnosno na pitanje kada je pravnosnažno presuđena stvar u smislu člana 359. stav 2. ZPP. Sledom navedenog, Vrhovni kasacioni sud nije dozvolio odlučivanje o posebnoj reviziji, pa je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP rešeno kao u stavu prvom izreke.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U konkretnom slučaju predmet spora se odnosi na nenovčano potraživanje, a vrednost predmeta spora nije označena u tužbi, niti je utvrđena tokom postupka.
Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
