.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1591/2021
16.12.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Jasmine Stamenković, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Miljuš, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB i VV, svi iz ..., čiji je zajednički punomoćnik, Branislav Petronijević, advokat u ..., protiv tuženog AD Holding Industrija kablova, Jagodina, čiji je punomoćnik Miloš Vujisić, advokat u ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 222/21 od 16.03.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 16.12.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 222/21 od 16.03.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 222/21 od 16.03.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Jagodini P1 301/20 od 24.11.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev prvotužioca da se obaveže tuženi da prvotužiocu isplati obračunatu kamatu od 30.04.2014. godine, u iznosu od 490.179,11 dinara, na ime jubilarne nagrade 81.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 07.07.2014. godine do isplate, na ime troškova prevoza za dolazak i odlazak na posao do 30.04.2014. godine i to glavni dug u iznosu od 74.846,00 dinara sa obračunatom kamatom do 30.04.2014. godine u iznosu od 40.597,98 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 01.05.2014. godine do isplate; stavom drugim izreke odbijen je tužbeni zahtev drugotužioca da se obaveže tuženi da drugotužiocu isplati na ime neisplaćene razlike zarada za period maj 1997. godine – april 2001. godine, glavni dug u iznosu od 41.334,08 dinara sa obračunatom kamatom do 30.04.2014. godine 398.492,17 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.05.2014. godine do isplate, na ime jubilarne nagrade 81.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 07.07.2014. godine do isplate, na ime troškova prevoza za dolazak i odlazak na posao do 30.04.2014. godine i to glavni dug u iznosu od 64.066,00 dinara sa obračunatom kamatom do 30.04.2014. godine u iznosu od 35.423,88 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 01.05.2014. godine do isplate; stavom trećim izreke odbijen je tužbeni zahtev trećetužioca da se obaveže tuženi da trećetužiocu isplati na ime neisplaćene razlike zarada za period maj 1997. godine – april 2001. godine, glavni dug u iznosu od 43.708,55 dinara sa obračunatom kamatom do 30.04.2014. godine 451.670,48 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.05.2014. godine do isplate, na ime jubilarne nagrade 81.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 07.07.2014. godine do isplate, na ime troškova prevoza za dolazak i odlazak na posao do 30.04.2014. godine i to glavni dug u iznosu od 64.066,00 dinara sa obračunatom kamatom do 30.04.2014. godine u iznosu od 34.543,88 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 01.05.2014. godine do isplate; stavom četvrtim obavezani su tužioci da tuženom solidarno naknade troškove postupka u iznosu od 152.250,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 222/21 od 16.03.2021. godine odbijena je žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda. Stavom drugim odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s pozivom na odredbu člana 404. ZPP.
Članom 404. stavom 1. ZPP ("Službeni glasnik RS", br. 72/11...18/20) propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), a stavom 2. da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev tužilaca za isplatu na ime neisplaćene razlike zarada, na ime jubilarne nagrade i na ime troškova prevoza za dolazak i odlazak sa posla jer je utvrđeno da je usvojenim UPPR-om predviđena konverzija potraživanja poverilaca u kapital tuženog, pa se sporna potraživanja imaju namiriti prema uslovima iz usvojenog plana reorganizacije. Tužioci nisu osporili ovako precizno utvrđeno namirenje predmetnog potraživanja i označeni udeo u kapitalu tuženog. O ovom pravu tužilaca sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjima i pravnim osnovom. Zbog toga u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ni u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava.
Shodno iznetom, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stava 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stava 2. tačke 5) ZPP, Vrhovni kasacioni sud je ustanovio da revizija nije dozvoljena.
Članom 403. stavom 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
U ovoj parnici tužba radi isplate podneta je 31.10.2016. godine. Vrednost predmeta spora u odnosu na prvotužioca iznosi 155.846,00 dinara, u odnosu na drugotužioca 145.066,08 dinara i u odnosu na trećetužioca 188.774,55 dinara, što na dan podnošenja tužbe ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije pa revizija tužilaca nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 403. stava 3. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
dr Dragiša B. Slijepčević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
