.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1591/2022
24.11.2022. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Katarine Manojlović Andrić, predsednika veća, Gordane Džakula, Jelene Ivanović, Marine Milanović i Vesne Stanković,, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Zlata Ćirić Beljan i Aleksandar Beljan, advokati iz ..., protiv tuženog „NELT CO“ DOO Beograd, čiji je punomoćnik Aleksandra Blagojević, advokat iz ..., radi isplate prekovremenog rada, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3824/21 od 01.10.2021. godine, u sednici održanoj 24.11.2022. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3824/21 od 01.10.2021. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 3824/21 od 01.10.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 1586/19 od 10.11.2020. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveze tuženi da mu na ime naknade za neisplaćeni prekovremeni rad za period od 01.12.2013. godine do 20.02.2015. godine isplati ukupan iznos od 119.601,35 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose bliže određene u ovom stavu izreke od datuma dospelosti svakog pojedinačnog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 137.930,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do konačne isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 3824/21 od 01.10.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio posebnu reviziju u smislu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Tuženi je dostavio odgovor na reviziju, kojim je osporio revizijske navode tužioca i predložio da se revizija odbaci kao nedozvoljena ili odbije kao neosnovana.
Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13 – US, 74/13 – US , 55/14, 87/18, 18/20) – u daljem tekstu: ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana zakona propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj, s obzirom da se revizijom osporava utvrđeno činjenično stanje, a odluke nižestepenih sudova o neosnovanosti tužbenog zahteva zasnovane su na primeni odgovarajućih odredaba materijalnog prava. Naime, pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju, zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana. Na osnovu izloženog, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP i utvrdio da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. istog zakona, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 29.04.2015. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužioca nije dozvoljena u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je stoga, na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća-sudija
Katarina Manojlović Andrić,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
