U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez, Zorana Hadžića, Dobrile Strajina i Dragane Mirosavljević, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Gligorije Todorić, advokat iz ..., protiv tužene JMU „Radio televizija Vojvodine“, koju zastupa punomoćnik Siniša Novković, advokat iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 738/21 od 23.03.2021. godine, u sednici veća održanoj dana 10.03.2022. godine, doneo je

P R E S U D U

PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 738/21 od 23.03.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj, u delu kojim je potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1797/2020 od 25.11.2020. godine u odnosu na neisplaćenu zaradu po osnovu smenskog rada.

PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 738/21 od 23.03.2021. godine u delu kojim je potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1797/2020 od 25.11.2020. godine za smenski rad i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1797/2020 od 25.11.2020. godine u delu stava drugog izreke kojim je obavezana tužena da tužiocu isplati neisplaćenu zaradu po osnovu smenskog rada i u delu stava trećeg izreke u pogledu uplate doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje na iznos dosuđen na ime neisplaćene zarade po osnovu smenskog rada, tako što se ODBIJA, kao neosnovan, tužbeni zahtev kojim je tužilac AA iz ... tražio da se obaveže tužena JMU „Radio televizija Vojvodine“ iz Novog Sada da mu na ime neisplaćene zarade po osnovu smenskog rada isplati iznos od 12.755,01 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.04.2020. godine do isplate i iznos od 2.398,57 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate od dospelosti do 28.04.2020. godine, kao i da uplati na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje razliku između uplaćenih i pripadajućih doprinosa, a po osnovu dosuđenog iznosa po osnovu smenskog rada.

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 738/21 od 23.03.2021. godine, kao izuzetno dozvoljenoj, u delu kojim je potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1797/2020 od 25.11.2020. godine u pogledu isplate neisplaćene zarade po osnovu prekovremenog rada.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 738/21 od 23.03.2021. godine, u delu kojim je potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1797/2020 od 25.11.2020. godine u pogledu isplate neisplaćene zarade po osnovu prekovremenog rada.

OBAVEZUJE SE tužilac da tuženoj, na ime naknade troškova revizijskog postupka, isplati iznos od 21.530,72 dinara, u roku od 8 dana po prijemu presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1797/2020 od 25.11.2020. godine tužbeni zahtev tužioca je delimično usvojen; obavezana je tužena JMU „Radio televizija Vojvodine“ iz Novog Sada da tužiocu AA iz ... isplati na ime neisplaćene zarade po osnovu prekovremenog rada iznos od 19.055,94 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 28.04.2020. godine do isplate i iznos od 30.857,26 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate od dospelosti do 28.04.2020. godine i po osnovu smenskog rada iznos od 12.755,01 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.04.2020. godine do isplate i iznos od 2.398,57 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate od dospelosti do 28.04.2020. godine; obavezana je tužena da tužiocu uplati na ime doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje razliku između uplaćenih i pripadajućih doprinosa, a po osnovu dosuđenih iznosa; odbijen je tužbeni zahtev u delu kojim je tužilac tražio da mu tužena na ime neisplaćene zarade po osnovu rada nedeljom isplati iznos od 173,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 29.04.2020. godine do isplate i iznos od 411,80 dinara na ime obračunate zakonske zatezne kamate od dospelosti do 28.04.2020. godine; obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 83.928,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana izvršnosti presude pa do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 738/21 od 23.03.2021. godine, odbijena je žalba i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. ZPP.

Imajući u vidu različitu sudsku praksu u istoj pravnoj situaciji u pogledu rada u smenama, na koju se u reviziji ukazuje, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da su ispunjeni uslovi iz člana 404. ZPP da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom u navedenom delu, pa je radi potrebe ujednačavanja sudske prakse odlučio kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o pravilnosti pobijane odluke u odnosu na dosuđenu neisplaćenu zaradu po osnovu smenskog rada, u smislu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“ br. 72/11...18/20), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da je revizija osnovana.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u radnom odnosu kod tužene, odnosno pravnog prethodnika tužene u kontinuitetu od 05.04.1977. godine, a na osnovu zaključenog ugovora o radu pod izmenjenim uslovima od 02.06.2015. godine, tužilac je raspoređen kod tužene na poslove „...“ u organizacionoj celini ..., Sektor ..., Odeljenje ..., počev od 01.07.2015. godine. Odredbom člana 2. stav 2. ugovora utvrđen je opis poslova tužioca. Tužilac je sa tuženom dana 25.05.2016. godine zaključio Aneks I ugovora o radu pod izmenjenim uslovima, kojim je tužilac raspoređen na poslove „...“ u organizacionoj celini ..., Sektor ..., Odeljenje .... Poslove ... tužilac je obavljao kao deo ekipe zaposlenih u ..., a koju je sačinjavalo troje, odnosno četvoro zaposlenih koji su radili u reportažnim kolima, u studiju ili na terenu. Raspored rada se sačinjavao unapred za period od mesec dana, tako što je prethodno svaka redakcija sačinjavala okvirne mesečne planove rada koji su podložni izmenama, na osnovu kojih su rukovodioci sačinjavali nedeljni plan realizacije, obično petkom za narednu nedelju. Iako su rukovodioci vodili računa da kod planiranja predvide dovoljno vremena da zaposleni ne rade duže od 8 sati dnevno, dešavalo se da dođe do odstupanja i da se trajanje realizacije razlikuje od plana. Tužilac je nekada radio kraće, a nekad duže od 8 sati dnevno, izuzetno je radio i noću u periodu od 22,00 do 06,00 časova, kada su se vršila višestruka direktna snimanja, kao što su Božićna i Uskršnja liturgija ili koncerti, odnosno radio je i u dane praznika koji su neradni, kao i nedeljom. U spornom periodu od 01.01.2016. godine do 30.11.2018. godine tužilac nije radio noćnu smenu u celosti, već je radio određeni broj radnih sati noću, i to u situaciji kada se produži neko snimanje ili se vrše direktni prenosi. Nalazom i mišljenjem veštaka finansijske struke, prema radnim listama za sporni period, utvrđeni su ostvareni časovi rada tužioca – prekovremenog, smenskog rada i rada nedeljom, i to u varijanti A prema podacima koje je upisivao tužilac i u varijanti B prema podacima o ostvarenim radnim satima koje je u radnim listama priznavao neposredni rukovodilac tužioca, pa je veštak, na osnovu tako utvrđenih časova rada, izvršio obračun razlike između isplaćene i eventualno pripadajuće uvećane zarade tužioca po navedenim osnovima.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje u pogledu smenskog rada, sudovi su, primenjujući odredbu člana 108. Zakona o radu i odredbe Kolektivnih ugovora tužene koji su važili u spornom periodu, a koji su citirani u obrazloženju nižestepenih presuda, zaključili da je tužilac u spornom periodu ostvario određeni broj časova smenskog rada koji mu nisu isplaćeni od strane tužene, zbog čega je tužiocu dosuđena uvećana zarada po ovom osnovu, kao i pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje. Naime, smenski rad se javlja kao organizacija radne celine u kojoj pojedinac radi, a u skladu sa odredbom člana 16. KU tužene od 04.05.2018. godine izmena smena može da bude kontinuirana ili sa prekidima tokom određenog perioda dana ili nedelje, proizlazi da su se zaposleni kod tužene na poslovima snimanja smenjivali da bi ispratili isplanirane i vanredne događaje, a da ne rade duže od 8 sati dnevno, sa određenim odstupanjima.

Osnovano se u reviziji tužene ukazuje da se specifična organizacija rada kod tužene ne može poistovetiti sa pojmom smenskog rada koji je precizno definisan u članu 63. Zakona o radu, te da su nižestepene presude u tom delu donete uz pogrešnu primenu materijalnog prava.

Zakon o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 32/13) propisivao je kao poseban osnov za uvećanje zarade rad u smenama u članu 108. Izmenama Zakona („Službeni glasnik RS“, br. 75/14 koje su stupile na snagu 29.07.2014. godine) smenski rad nije predviđen kao zakonski osnov za uvećanje zarade, ali je propisano da se opštim aktom i ugovorom o radu mogu utvrditi i drugi slučajevi u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu, kao što je uvećanje zarade po osnovu rada u smenama (član 108. stav 4).

Kolektivni ugovor tuženog iz 2012. godine propisuje u članu 12. da radna nedelja traje 5 radnih dana, da raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvrđuje poslodavac, da radni dan traje po pravilu 8 časova, da na poslovima i radnim zadacima na kojima se zbog nesmetanog odvijanja proces rada obavlja u smenama, poslodavac može radnu nedelju organizovati na drugi način, da je poslodavac dužan da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni radnog vremena najmanje 7 dana pre početka rada. Članom 36. propisan je način uvećanja osnovice.

Direktivom EU 2003/88/EC smenski rad je definisan kao način organizacije rada u kome radnici menjaju jedni druge na istom radnom mestu u skladu sa određenim obrascem, uključujući obrazac rotiranja koji može biti neprekidan ili sa prekidima (kontinuiran ili diskontinuiran).

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, da tužilac svoje radne zadatke nije obavljao svakodnevno u identičnom vremenskom intervalu, da se od dana do dana razlikovalo ne samo trajanje smena, nego i početak i završetak rada, pri čemu je tužilac povremeno u jednom danu radio i u dve smene, da je radno vreme tužioca bilo uslovljeno izvršenjem radnog zadatka i odvijalo se prema mesečnom, odnosno nedeljnom planu realizacije, tako što je tužilac u različito doba dana na mesečnom nivou radio nekada kraće, a nekada duže od 8 sati dnevno, kao i noću, u periodu od 22,00 časa do 06,00 časova, i to kada su se vršila višesatna snimanja kao što su Božićne i Uskršnje liturgije ili koncerti, odnosno u dane praznika koji su neradni dani i nedeljom, te da je radio na terenu kad su se snimale sportske utakmice i drugi prenosi, po oceni revizijskog suda ne radi se o smenskom radu, jer je posao tužioca po prirodi stvari zavisio od posla drugih i nije mogao biti precizno planiran. Na opisani način rad tužioca se odvijao prema rasporedu koji nije unapred određen (ni vremenski period u danu, ni određen broj dana rada u nedelji), već je rad tužioca zavisio od posla koji treba da se obavi, odnosno njegovog zadatka određenog dana. Zato tužilac ne ispunjava uslove predviđene odredbama Kolektivnog ugovora tužene za uvećanje zarade po osnovu rada u smenama, pa je postavljeni tužbeni zahtev neosnovan, zbog čega je odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku, u delu koji se odnosi na dosuđenu neisplaćenu zaradu po osnovu prekovremenog rada, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, kao ni razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana.

Pobijanom drugostepenom odlukom potvrđena je prvostepena presuda u delu kojim je usvojen tužbeni zahtev za isplatu na ime uvećane zarade za prekovremeni rad. Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane pobijane odluke nižestepenih sudova, Vrhovni kasacioni sud smatra da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi koje propisuje odredba člana 404. stav 1. ZPP. Revizijski navodi tiču se primene odredaba o prekovremenom radu, sadržanim u Zakonu o radu, na konkretne činjenice o radu tužioca, kako je bio organizovan rad kod tuženog, zbog čega ne mogu biti relevantni prilikom ispitivanja dozvoljenosti posebne revizije. Na osnovu utvrđenih činjenica, zaključak sudova da se radi o prekovremenom radu nije u suprotnosti sa iskazanim pravnim stavom Vrhovnog kasacionog suda o ostvarivanju prava na isplatu uvećane zarade za prekovremeni rad, u brojnim odlukama Vrhovnog kasacionog suda u istoj ili sličnoj činjenično-pravnoj situaciji.

Zato je, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP odlučeno kao u stavu trećem izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u navedenom delu, primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku i ocenio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužilac je tužbu podneo 14.02.2019. godine, prvostepena presuda je doneta 25.11.2020. godine, a drugostepena presuda 23.03.2021. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela koji se odnosi na neisplaćenu zaradu po osnovu prekovremenog rada iznosi 19.055,94 dinara (glavnica) što prema kursu na dan podnošenja tužbe (1 evro = 118,1687 dinara) predstavlja iznos od 161,26 evra.

Ovaj spor se ne odnosi na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa iz člana 441. ZPP, već na potraživanje u novcu. Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne odluke ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, izjavljena revizija u delu koji se odnosi na prekovremeni rad nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu četvrtom izreke.

Tužena je delimično uspela u revizijskom postupku, za iznos od 15.153,58 dinara po osnovu smenskog rada, troškove je tražila i opredelila. Zato je tužilac dužan da tuženoj naknadi srazmerno uspehu u revizijskom postupku troškove revizijskog postupka i to: na ime sastava revizije iznos od 9.000,00 dinara, sudske takse na reviziju iznos od 5.012,29 dinara i sudske takse na odluku po reviziji u iznosu od 7.518,43 dinara, ukupno 21.530,72 dinara. Zato je odlučeno kao u stavu petom izreke presude, na osnovu člana 165. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Vesna Subić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić