.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1601/2015
20.10.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Vladimir Domazet, advokt iz ..., protiv tuženog „BB“ iz ..., čiji je punomoćnik Dragan Ranđelović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja, vraćanja na rad i isplate, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. 3942/14 od 10.12.2014. godine, u sednici veća od 20.10.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1. 3942/14 od 10.12.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1. 526/12 od 04.07.2014. godine, stavom prvim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se poništi rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu od 12.08.2011. godine. Stavom drugim izreke odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se tuženi obaveže da ga vrati na rad, rasporedi na odgovarajuće radno mesto, prizna mu sva prava po osnovu rada i isplati naknadu zarade i doprinose počev od prestanka radnog odnosa 15.08.2011. godine do dana vraćanja na rad. Stavom trećim izreke tužilac je obavezan da tuženom naknadi parnične troškove u iznosu od 232.500,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1. 3942/14 od 10.12.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv drugostepene presude tužilac je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ 125/04, 111/09), koji se primenjuje po osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ 72/11) i utvrdio da revizija tužioca nije osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pobijanim rešenjem tuženog od 12.08.2011. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu zbog povrede ranih obaveza i nepoštovanja radne discipline. U postupku je utvrđeno da je tužilac u spornom periodu od 06.12.2010. godine do 29.07.2011. godine u više navrata bez znanja poslodavca prodavao i posredovao pri prodaji polisa osiguranja Osiguravajuće kuće „VV“ putnicima kojima su prodavane karte na linijama na kojima saobraća tuženi. Tuženi je tužioca pismeno upozorio o postojanju otkaznih razloga, i tužilac se izjasnio o navodima iz upozorenja.
S obzirom na navedeno, u nižestepenim presudama pravilno je primenjeno materijalno pravo, čl. 179. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, kada je utvrđeno da je tužilac učinio povredu radne obaveze koja mu je stavljena na teret, neovlašćenom prodajom i posredovanjem u prodaji polisa osiguranja, koja povreda je predviđena članom 18. tačka 1. Ugovora o radu od 2010. godine. Tužilac je pismeno upozoren o postojanju otkaznih razloga, u smislu člana 180. Zakona o radu, pa je stoga pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito, i tuženi nije u obavezi da tužioca vrati na rad i isplati mu neisplaćenu zaradu u smislu člana 191. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ 24/05, 61/05, 54/09).
Navodima revizije kojima se ističe pogrešna primena materijalnog prava, osporava se ocena izvedenih dokaza i utvrđeno činjenično stanje, zbog čega se revizija ne može izjaviti, prema članu 398. stav 2. ZPP.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 405. stav 1. ZPP, bez detaljnog obrazlaganja revizijske odluke u smislu člana 405. stav 2. ZPP, budući da se u reviziji ponavljaju žalbeni navodi koje je drugostepeni sud pravilno ocenio, a obrazlaganjem revizijske odluke ne bi se postiglo novo tumačenje prava niti doprinelo ujednačenom tumačenju prava.
Predsednik veća – sudija
Snežana Andrejević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
