U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je prema aneksu 2 ugovora o radu od 07.02.2017. godine kod tuženog obavljao poslove radnog mesta ... za koji je potreban IV stepen stručne spreme bilo koje struke počev od 20.02.2017. godine sa probnim periodom rada od šest meseci. Radio je u departmanu inženjeringa na ... koji ima svoj budžet koji je u visini od 1-2% ukupne prodaje proizvodnog asortimana, a deo zarada zaposlenih se isplaćuje iz samog budžeta inženjeringa. U novembru 2017. godine kod tuženog je došlo do smanjenja obima posla, nije realizovan projekat „mercedes“ koji je raspoređen u fabrici u Rumuniji, pa je pet ili šest zaposlenih koji su bili angažovani na tom projektu premešteno na druge projekte kod tuženog. Početkom februara meseca 2018. godine izvršeno je vrednovanje zaposlenih za koje nije predviđena odgovarajuća procedura i kriterijumi vrednovanja. BB je 19.02.2018. godine sačinio evaluaciju tužioca u kojoj je navedeno da u skladu sa zahtevom za novu organizaciju poslova u departmanu inženjeringa, a nakon neuspešne realizacije projekta „mercedes“ obaveštava da je izvršena evaluacija – ocenjivanje rada ovog zaposlenog koji obavlja poslove tehničar preplaniranja i metoda te da zaposleni nije pokazao zadovoljavajuće rezultate. U obrazloženju je navedeno da je u pitanju spora realizacija delegiranih zadataka, nemogućnost da samostalno izvrši zadatak, da je svaki dokument koji je kreirao morao biti proveren pre postavljanja na liniju, da je bez napretka u razvoju tehničkih veština od kako je stigao sa pozicije operatera u proizvodnji, da je bez interesa da savlada nove procese i dokumentaciju, nizak nivo poznavanja microsoft office programa neophodnih za redovan rad na poziciji tehničar preplaniranja i metoda. Mišljenja je da zaposleni ne bi trebalo da obavlja ove poslove, ali ni druge poslove u departanu inženjering. Evaluacija je sačinjena i dato mišljenje o radu tužioca prema kašnjenju u realizaciji plana koji je utvrđen kod još 1/3 zaposlenih čiji je rad bio vrednovan u februaru 2018. godine. Tužiocu nisu predočeni rezultati ove evaluacije, nije mu dato objašnjenje date ocene njegovog rada u mesecu koji je prethodio utvrđenju da je za njegovim radom prestala potreba. Na osnovu ovakve ocene rezultata rada direktor tuženog je 12.03.2018. godine doneo odluku kojom je utvrđeno da zbog potreba procesa i organizacije rada nakon pisanog predloga menadžera inženjeringa i ekonomske analize isplativosti sadašnje proizvodne organizacije, a u cilju racionalizacije i povećanja efikasnosti proizvodnog procesa u departmanu inženjering se smanjuje broj zaposlenih izvršilaca na poslovima radnog mesta procesni inženjer industrijski tehničar za po jednog izvršioca i tehničar pre planiranja i metoda za dva izvršioca, te se tehnološkim viškom kod poslodavca Delphi Packard DOO Novi Sad proglašavaju između ostalog i tužilac zaposlen na radnom mestu ... . U odluci je konstatovano da ona predstavlja pravni osnov za donošenje izmena i dopuna akta o sistematizaciji radnih mesta i rešenje o prestanku radnih odnosa navedenim zaposlenima kao i osnov za donošenje odluke o isplati otpremnine. Utvrđeno je da odluka stupa na pravnu snagu osmog dana od njenog objavljivanja na oglasnoj tabli poslodavca i da će se primenjivati od 31.03.2018. godine sa kojim danom će zaposlenima iz ove odluke prestati radni odnos. Direktor tuženog je 12.03.2018. godine doneo izmene i dopune Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod poslodavca Delphi Packard DOO Novi Sad kojim je utvrđeno da zbog potrebe procesa i organizacije rada kod poslodavca i zbog ekonomske analize isplativosti sadašnje proizvodne organizacije u cilju racionalizacije i povećanja efikasnosti proizvodnog procesa u departmanu inženjeringa smanjuje broj zaposlenih izvršilaca i to: 1) na poslovima radnog mesta procesni inženjering za jednog izvršioca, 2) na poslovima radnog mesta industrijski tehničar za jednog izvršioca na poslovima radnog mesta tehničar preplaniranja i metoda za dva izvršioca, 3) sa primenom počev od 31.03.2018. godine. Po izmenama opšteg akta, 29.03.2018. godine tuženi je doneo rešenje kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu sa svim pratećim aneksima zbog prestanka potrebe za njegovim radom na osnovu člana 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu i istovremeno utvrdio pravo tužioca na otpremninu i neisplaćene zarade, naknade zarada i druga primanja.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su poništili rešenje tuženog o otkazu ugovora o radu tužiocu.

Prema članu 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/2005... 75/2014) poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla.

Zakon o radu ne sadrži kriterijume kojih je poslodavac dužan da se pridržava pri određivanju na koje će se zaposlene odnositi prestanak potrebe za radom, već propisuje postupak koji se u tom slučaju primenjuje i određuje prava koja je poslodavac dužan da obezbedi zaposlenima za čijim je radom prestala potreba. Program rešavanja viška zaposlenih, poslodavac je dužan da donese kada se stekne neki od uslova iz člana 153. ovog Zakona, u zavisnosti od broja zaposlenih koji predstavljaju višak u odnosu na ukupan broja zaposlenih. Međutim, čak i u situaciji kada poslodavac nije u obavezi da donese Program rešavanja viška zaposlenih, to mu, ne daje diskreciono pravo da bez određenog kriterijuma samostalno odluči koji zaposleni predstavljaju višak, već mora obrazložiti zašto u situaciji smanjenja broja izvršilaca otpušta određenog radnika. Razlozi zbog kojih baš određeni zaposleni predstavlja višak su nužni za zakonitost rešenja o otkazu po ovom osnovu. Kriterijum – ocena rada koji je u ovom slučaju unet u obrazloženje odluke tuženog i po oceni revizijskog suda se ne može primeniti iz više razloga. Pre svega, nije bila propisana procedura vrednovanja i kriterijuma za vrednovanje. Sa izvršenom evaluacijom i datom ocenom tužilac nije bio upoznat kako bi se na nju eventualno mogao i žaliti, a nije bio ni obavešten da će se njegov rad uopšte vrednovati. Pored svega navedenog, vrednovanje (ocena tužioca) nije izvršeno poređenjem ocene tužioca i ocene drugih zaposlenih iz čega bi se eventualno moglo zaključiti da je tužilac „lošiji“ od drugih zaposlenih. Rešenje tuženog je nezakonito i zbog toga što je odluka direktora tuženog od 12.03.2018. godine sadržala već unapred određena imena zaposlenih koji su tehnološki višak. Tuženi je prvo doneo akt u kome je izvršio individualizaciju četvoro zaposlenih koji su proglašeni za tehnološki višak, pa je na osnovu tog akta i već unapred pripremljenih imena zaposlenih doneo odluku o izmeni i dopuni Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova.

Reintegracija tužioca u proces rada je posledica poništaja rešenja o otkazu (čl. 191. Zakona o radu).

Odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju jer ti troškovi nisu bili ni nužni ni neophodni za odlučivanje o ovom pravnom leku (član 154. stav 1. ZPP).

Na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić