.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1607/2021
21.07.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Jasminke Stanojević, predsednika veća, Spomenke Zarić, Biserke Živanović, Božidara Vujičića i Vesne Subić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici Zorica Kolarević i Nikola Mrvošević, advokati iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Policijska uprava u Užicu, PS Požega, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Užicu, radi isplate, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3770/20 od 24.03.2021. godine, u sednici održanoj 21.07.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3770/20 od 24.03.2021. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3770/20 od 24.03.2021. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Požegi P1 818/19 od 22.09.2020. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena da tužiocu za period od 05.03.2015. godine do 05.03.2018. godine, plati na ime prekovremenog rada iznos od 17.099,40 dinara, na ime noćnog rada iznos od 495,91 dinar i na ime rada na dan državnih i verskih praznika iznos od 8.804,14 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno opredeljene iznose od datuma dospelosti, pa do isplate, bliže određene ovim stavom izreke. Stavom drugim i trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da mu tužena za period od 01.05.2016. do 05.03.2018. godine na ime rada noću isplati iznos od 12.357,27 dinara, kao i na ime smenskog rada iznos od 416.010,29 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno opredeljene iznose počev od datuma dospelosti, pa do isplate, bliže određene ovim stavovima izreke. Stavom četvrtim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime troškova postupka plati iznos od 65.912,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 3770/20 od 24.03.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuto je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu četvrtom izreke prvostepene presude i predmet u ukinutom delu vraćen istom sudu na ponovni postupak.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužena zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o istoj raspravlja kao o izuzetno dozvoljenoj reviziji (član 404. ZPP).
Primenom člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.
Predmet tražene pravne zaštite, u delu koji se pobija revizijom, je isplata naknade na ime prekovremenog rada, dodatka na platu za rad na dane državnih i verskih praznika i noćnog rada, a pobijanim delom pravnosnažne presude je utvrđeno da je tužbeni zahtev osnovan. O ovom pravu tužioca, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda, u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca, sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, zbog čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate podneta je 06.03.2018. godine, a vrednost predmeta spora označena u uvodu prvostepene presude je 454.767,01 dinar.
Imajući u vidu odredbu člana 403. stav 3. ZPP, te da vrednost predmeta spora pobijanog dela očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to u konkretnom slučaju revizija nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Jasminka Stanojević, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
