.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1616/2019
13.06.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac, Jelene Borovac, Branka Stanića i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Aleksić Srđan, advokat iz ... protiv tuženih: BB, koga zastupa punomoćnik Vesna Stanimirović, advokat iz ... i VV iz ..., radi isplate, odlučujući o reviziji prvotuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 34/19 od 14.01.2019.godine, u sednici veća održanoj 13.06.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog BB izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 34/19 od 14.01.2019.godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog BB izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 34/19 od 14.01.2019.godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 658/2017 od 01.11.2018.godine, usvojen je tužbeni zahtev u odnosu na prvotuženog, koji je obavezan da tužiocu isplati na ime naknade troškova ishrane u toku rada ukupan iznos od 96.985,30 dinara i regresa za godišnji odmor ukupan iznos od 44.381,22 dinara, za period od 01.09.2014.godine do 01.09.2015.godine sa zateznom kamatom na mesečne iznose navedene u usvajajućem delu izreke prvostepene presude i da na navedene iznose u korist tužioca uplati doprinose po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja i zdravstvenog osiguranja Republičkom fondu PIO i Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja, i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 74.654,00 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate. Odbijen je tužbeni zahtev u odnosu na drugotuženog da isti solidarno sa prvotuženim isplati dosuđene iznose na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora za period od 01.09.2014.godine do 31.08.2015.godine kao i zahtev za isplatu kamate na troškove postupka od presuđenja pa do isplate.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž1 34/19 od 14.01.2019.godine, preinačio presudu Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 658/2017 od 01.11.2018.godine u odbijajućem delu u odnosu na drugotuženog i obavezao drugotuženog da za period od 01.09.2014.godine do 31.08.2015.godine solidarno sa prvotuženim tužiocu isplati na ime naknade troškova ishrane u toku rada ukupan iznos od 96.985,30 dinara i regresa za godišnji odmor u iznosu od 44.381,22 dinara, sa pripadajućom zateznom kamatom na mesečne iznose bliže navedene u izreci i da na naznačene iznose u korist tužioca uplati doprinose po osnovu penzijskog i invalidskog osiguranja i zdravstvenog osiguranja Republičkom fondu PIO i Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja i troškove postupka u iznosu od 78.060,00 dinara. Odbijena je žalba prvotuženog i potvrđena prvostepena presuda u usvajućem delu. Obavezan je drugotuženi da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 12.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu( u delu kojim je pravnosnažno usvojen zahtev u odnosu na ovog tuženog ), prvotuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava. Reviziju je izjavio s pozivom na član 404. stav 1. ZPP, zbog potrebe ujednačavanja sudske prakse.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da nema mesta odlučivanju o reviziji prvotuženog kao izuzetno dozvoljenoj, jer u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa, ujednačavanjem sudske prakse, kao ni za novim tumačenjem prava, jer je pitanje isplate naknade za ishranu u toku rada i regresa za godišnji odmor dovoljno razjašnjeno u sudskoj praksi, a obrazloženja pobijanih presuda, za odluku o usvajanju tužbenog zahteva tužioca u skladu su sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava u vezi sa zakonskim razlozima datim za usvajanje tužbenog zahteva, tako da ne postoji potreba za izuzetno dozvoljenom revizijom prvotuženog u smislu člana 404. stav 1. ZPP.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti sporova, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ukoliko vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi isplate naknade na ime regresa i toplog obroka podneta je sudu dana 01.09.2017. godine.
U ovom sporu iz radnog odnosa koji se odnosi na potraživanje u novcu u kome vrednost predmeta spora od 141.366,50 dinara očigledno ne prelazi 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, revizija prvotuženog nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci pod dva.
Predsednik veća – sudija
Predrag Trifunović,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
