.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 1618/2023
15.06.2023. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića predsednika veća, Branke Dražić, Dragane Boljević, Vesne Stanković i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Gavra Dimitrijević advokat iz ..., protiv tužene PU „Veljko Vlahović“ iz Temerina, koju zastupa Opštinsko pravobranilaštvo Opštine Temerin, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 138/23 od 01.02.2023. godine, u sednici veća održanoj 15.06.2023. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 138/23 od 01.02.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 138/23 od 01.02.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 138/23 od 01.02.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 2511/2021 od 09.11.2022. godine kojom je odbijen primarni tužbeni zahtev da se obaveže tužena da tužilji za period od juna 2018. godine zaključno sa avgustom 2021. godine na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora isplati pojdinačno opredeljene iznose bliže navedene u izreci presude, kao i eventualni tužbni zahtev za isplatu manje isplaćene osnovne minimalne zarade za peridod od juna 2018. godine do avgusta 2021. godine i zahtev za naknadu troškova postupka sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja do isplate (stav prvi izreke), obavezana tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 30.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate (stav drugi izreke) a oslobođena je plaćanja troškova sudskih taksi (stav treći izreke).
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s predlogom da se o istoj odlučuje shodno članu 404. ZPP. Prema odredbi člana 404. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11... 18/20, 10/23 – drugi zakon), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.
Pravnosnažnom presudom, odlučeno je o isplati naknade za ishranu u toku rada, regresa za korišćenje godišnjeg odmora i isplati manje isplaćene osnovne minimalne zarade, kojom je utvrđeno da je tužbeni zahtev neosnovan. O ovom pravu tužilje, sudovi su odlučili uz primenu materijalnog prava koje je u skladu sa pravnim shvatanjem izraženim kroz odluke Vrhovnog kasacionog suda u kojima je odlučivano o istovetnim zahtevima tužilaca sa istim ili sličnim činjeničnim stanjem i pravnim osnovom, kao i pravnim stavom usvojenim na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacinog suda od 12.03.2019. godine, da koeficijent plate za zaposlene u javnim preduzećima ili ustanovama koje su osnovane u oblasti fizičke kulture sadrži i dodatak na ime naknade za ishranu u toku rada i regres za korišćenje godišnjeg odmora. Činjenica da je u spornom periodu tužilji isplaćena minimalna zarada (kao ona osnovna plata koja se isplaćuje u toj visini u situaciji kada je bila niža od minimalne zarade) po oceni Vrhovnog suda bez uticaja je na drugačiju odluku jer ona ne aktivira prava iz Zakona o radu kao opšteg zakona. Iz tih razloga, ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je i odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba je podneta 08.07.2021. godine, vrednost predmeta spora iznosi 203.445,21 dinara.
Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu, u kome pobijana vrednost predmeta spora očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija nedozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Branislav Bosiljković, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
